Штрајк у школама у Србији: Шта кажу наставници, а шта родитељи ђака

Деца су се обрадовала, родитељи су морали да се сналазе, а запослени у просвети окупили су се данас у центру Београда поново тражећи од власти да им побољша положај.

Талас незадовољства просветних радника у Србији траје месецима, како због, кажу, малих плата, тако и због односа према њиховој професији.

Одлучили су се на нови једнодневни штрајк после неуспелих преговора четири синдиката и државе о повећању плата, али би разни видови протеста у школама могли да буду настављени и наредних недеља.

А то значи и проблеме за родитеље који треба да организују чување деце, поготово оне од првог до четвртог разреда основних школа.

Међу члановима синдиката који данас не раде су и учитељи неких основних школа што значи да у њима нема наставе и продуженог боравка за децу до четвртог разреда.

„Разумем разлоге штрајка и на страни сам просветара јер заиста треба вратити значај образовању и омогућити им нормалан живот.

„Али као запослени родитељ једног основца и једног предшколца, сваки пут када се спомене штрајк сабирам које дане можемо да узмемо за рад од куће и колико ће сати бити потребно да се надокнади пропуштено градиво“, каже Ивана, мајка ђака другог разреда основне школе, за ББЦ на српском.

Док се многи родитељи сада муче да ускладе приватне и пословне обавезе, из једног од синдиката за ББЦ на српском кажу да протест ни на који начин није усмерен ка родитељима или деци, већ да се организује управо због њих.

Дан уочи протеста у Београду, представници једног од највећих синдиката нису имали податке о броју учитеља који неће радити.

„Сви чланови Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) у Београду одазвали су се нашем позиву да се настава обустави.

„Ми смо пренели информацију о штрајку на време тако да смо дали могућност свим школама да се организују, обавесте родитеље и да безбедност деце ни у једном тренутку не буде угрожена&qуот;, каже Снежана Романдић Петровић из УСПРС-а за ББЦ на српском.

Осим Београда, просветни радници окупили су се и у центру Ниша, највећем граду на југу Србије.

• Повећање плата: Шта чека наставнике, а шта спремачице
• Насиље над наставницима у Србији: Како их заштитити
• Зашто су деци у Србији школске обавезе све већи терет

Како штрајкују школе?

Првог дана новембра неке београдске школе су се на различите начине прикључиле протесту - поједини наставници нису уопште држали часове, док су их други скратили на 30 минута.

Друге школе раде уобичајено.

Маја, мама ђака првака, каже да подржава протесте, али и да је забринута због прекида наставе.

„Као мама, чије дете иде у школу непуна два месеца, не могу рећи да сам одушевљена потпуним прекидом наставе и то други пут од почетка година“, каже.

Ако договор са владом не буде постигнут у наредна два дана, синдикати су најавили да ће њихови чланови од понедељка радити скраћено, односно да ће часови трајати пола сата уместо 45 минута.

То значи да ће и радно време продуженог боравка, у који иду деца млађих разреда после завршетка наставе, бити скраћено за трећину радног времена, објашњава Романдић Петровић.

Штрајк ће бити организован у таласима тако да ће током следеће недеље скраћено радити школе у Београду и Пожаревцу, а наредних седмица и у осталим местима у Србији, најављују синдикати.

Штрајку су претходили протести чланова највећих просветних синдиката у септембру и октобру.

Шта траже просветари?

Понуда Владе Србије је да свим запосленима у систему предшколског, основног, средњег и високог образовања плате од 1. јануара 2025. године буду повећане за 11 одсто.

Али синдикати кажу да је та понуда „недостојна професијом којом се баве&qуот;.

Они траже повећање зарада свих запослених у просвети и то тако да почетна плата наставника достигне републички просек, на шта се, указују, влада званично обавезала прошле године.

Кажу и да су њихове плате мање него плате њихових колега у региону.

Очекује се да наредне године просечна плата буде око 110.000 динара, што значи да би зараде у просвети морале да се повећају више од 11 одсто, колико влада нуди, наводе синдикати.

Почетна плата наставника са дипломом мастера током 2024. године била је око 10.000 динара мања од просечне зараде у Србији и износила је око 86.000 динара.

Представници државе понављају да новца за већа повећања нема.

„Ако просветари мисле да је ступање у штрајк, излазак на улице и обустава рада начин да се ствари реше, мислим да јако греше“, рекла је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Она је позвала запослене у просвети да наставе преговоре рекавши да ће 2025. година бити „година дијалога синдиката и владе&qуот; и да ће се „тражити што боља решења“.

Поред увећане зараде, влада је понудила исплату једнократне помоћи од 15.000 динара и већу накнаду за одељенско старешинство за један проценат.

То више личи на пијацу, а не на неки разговор одговорних људи, рекао је Добривоје Марјановић, председник УСПРС.

Из УСПРС су за ББЦ рекли да у просвети има око 114.000 наставног особља.

Како је изгледао протест просветара?

Под паролом „И наше породице залужују достојанство&qуот; просветни радници окупили су се првог дана новембра испред Скупштине Србије, одакле су кренули у протестну шетњу до Владе.

Међу више хиљада окупљених било је родитеља са мањом децом, која су око врата носила разнобојне пиштаљке, једва дочекујући прилику да их употребе.

Наставница информатике Мирјана дошла је са синовима пошто данас није имао ко да их чува.

„Непоштовање према просвети је толико изражено да је то јасно свима па и нашим ученицима.

„Дошли смо до краја и на жалост не постоји ниједан други начин да се изборимо за бољи положај&qуот;, прича док се око ње нестрпљиво мотају двојица дечака.

Међу окупљенима било је родитеља који су желели да подрже просветне раднике.

„Цело школство је урушено&qуот;, каже Јелена Трипковић, која је данас узела слободан дан од годишњег одмора јер школа у коју иде њен син трећак не ради.

Има разумевања и за захтеве наставника и за проблеме са којима се свакодневно боре.

„Градиво је превише обимно, наставници су затрпани попуњавањем администрације, осећају се понижено&qуот;, описује сопствени доживљај просвете.

За то време њен син са пиштаљком око врата стоји на жандињери пропињући се на прсте да види говорнике.

Ако се штрајк настави, вероватно ће нам помоћи наша мама, каже.

Представници синдиката су поручили да не одустају.

Ми можемо да донесемо и друге одлуке и да започнемо потпуну обуставу рада, поручио је Добривоје Марјановић испред Владе Србије.

Како родитељи жонглирају?

Иако су две земунске школе у које иду њихова деца у штрајку, Ивана и Маја данас су мирне јер су им у помоћ притекли баке и деке.

Иванин син имао је скраћене часове, тако да је кући стигао око 10.30 сати.

„Супруг и ја смо запослени, нико нам не помаже око деце, што значи да свака промена распореда утиче на наш темпо живота“, објашњава мајка ђака другог разреда основне школе.

Њен син не иде у продужени боравак у школи и она са супругом који ради од куће свакодневно жонглира између пословних обавеза и бриге о деци.

Да јој, каже, „стицајем срећних околности“ мајка није дошла у посету, па је могла да помогне, она и супруг, који има бројне онлајн пословне састанке, морали би да усклађују обавезе.

„Штрајк просветара је свакако утемељен и требало би да буде сасвим нормално да људи живе од сопствене зараде и да им буду испуњена дата обећања&qуот;, каже Ивана.

Али, наставља, у случају родитеља који су сами са децом и који не могу да раде од куће, штрајк у школама неминовно значи велики проблем.

„Послодавци не могу да имају разумевања за сва одсуствовања са радног места због нерадних дана или штрајкова просветара“, каже.

Њу брине и како ће испрекидана настава утицати на децу која се тек упознају са школом.

„Деца губе радне навике и осећај припадности школи који им у нижим разредима много значи”, говори ова филолошкиња опште књижевности, запослена у осигурању.

Снежана Романдић Петровић из Уније синдиката просветних радника разуме да штрајк доноси проблеме родитељима, али додаје да је влада одговорна за тренутно стање.

„Позивамо родитеље да бес не усмеравају ка нама јер ми смо само жртве овог система који ни на који начин не поштује образовање.

„Данас треба да се изврши притисак на надлежне да се према образовању не односе тако да свако мало запослени у школама морају да траже права на улицама“, говори.

Маја, мајка ђака првака, каже да „не жели да деца трпе“.

„Разумем и подржавам просветне раднике који желе да држава препозна да су деца будућност ове земље и да просветни систем под хитно мора да се мења.

„Надам се да ће то ускоро и десити тако да нико не трпи“, поручује.

• Лажна лекарска уверења за ђаке на интернету, како се борити против тога
• Поново у студентским клупама: „Овог пута идем до последње станице&qуот;
• Ученичке компаније у Србији: Развој предузетничког духа у средњој школи

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.01.2024)