Треба ли да се плашимо шта ће следеће да смисли Александар Шапић?

Предуга чекања, поласци који су укинути, препуни аутобуси у које, кад коначно стигну, не може да се уђе. Учестало се чује од људи да су, из мало удаљенијих делова града, до центра путовали дуже од два сата или чекали аутобус који се, независно од редовног распореда, уопште није појавио. Таман кад смо мислили да градски превоз не може да функционише горе него до сада. Шта се заправо дешава? Тешко је рационално објаснити апсурд у који су челници града гурнули наше