Haris i Tramp o Balkanu - borba protiv korupcije i pritisaka iz inostranstva
Oboje kandidata za predsednika SAD, i Kamala Haris i Donald Tramp najavili su da bi borba protiv korupcije i pritisaka iz inostranstva bila prioritet njihovih administracija kada je reč o Zapadnom Balkanu.Potpredsednica SAD, demokratska kandidatkinja Kamala Haris rekla je da će, ako bude izabrana za predsednicu, štititi prava građana i država da slobodno izražavaju svoj nacionalni identitet, dok je bivši predsednik i republikanski kandidat Donald Trump obećao privrednu saradnju i sigurnost na Zapadnom Balkanu, ako pobedi na izborima 5. novembra.
Kampanje oba kandidata su za Glas Amerike (VoA) na makedonskom jeziku najavlile podršku demokratskim institucijama i borbi protiv korupcije u regionu.
Portparol kampanje Kamale Haris rekao je za VoA da kandidatkinja demokrata dosledno zagovara unapređenje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije.
"Borba protiv korupcije predstavlja ključni interes nacionalne bezbednosti SAD i jedan je od razloga zašto je potpredsednica Haris potpuno posvećena unapređenju evroatlantskih aspiracija šest zemalja Zapadnog Balkana. NATO i Evropska unija se temelje na zajedničkim demokratskim vrednostima, uključujući jake, nezavisne i odgovorne institucije", navodi se u odgovoru portparola.
"Naše vrednosti takođe štite i poštuju prava građana i država da slobodno izražavaju svoj nacionalni identitet, uključujući i makedonski identitet - i da govore svojim nacionalnim jezikom, uključujući i makedonski jezik. Potpredsednica Haris razume koliko su te vrednosti važne za vitalnu makedonsko-američku zajednicu", rekao je portparol kampanje Kamale Haris za VoA na makedonskom jeziku.
Albanski mediji podsetili su da je Kamala Haris podršku dala i albanskoj zajednici u SAD, naglasivši posebne veze između Amerikanaca i Albanaca koje traju više od jednog veka, još od mirovne konferencije u Parizu posle Prvog svetskog rata.
"Amerikanci albanskog porekla do danas pamte da su se SAD uključile u tom odlučujućem trenutku za nezavisnost Albanije. Želim da potvrdim snažno partnerstvo između SAD i Albanije", navela je Haris u pismu dodajući da je Albanija stabilan saveznik u NATO i da ceni tu zemlju "zbog njenog doprinosa stabilnosti u regionu, kao i zbog njenog liderstva u Savetu bezbednosti UN u mesecima nakon početka brutalne agresije Rusije na Ukrajinu", navodi se u pismu upućenom albansko-američkoj zajednici uoči izbora.
Haris je u tom pismu istakla i podršku Kosovu."SAD su takođe predvodile evropske saveznike i partnere u podršci nezavisnosti i istorijskom suverenitetu Republike Kosovo i nastavljaju da podržavaju multietnički, demokratski Kosovo potpuno integrisano u međunarodnu zajednicu", navela je.
S druge strane, Hristos Marafacos iz kampanje bivšeg predsednika Donalda Trampa izjavio je za makedonski servis VoA da bi Trampova spoljna politika prema Zapadnom Balkanu "naglašavala pragmatična partnerstva, orijentisana na akciju i fokusirana na održivost, ekonomske prilike i borbu protiv korupcije".
Prema njegovim rečima, administracija koju bi predvodio Tramp ne bi samo promovisala opšte izjave o demokratiji, već bi postizala stvarne i odgovorne rezultate kroz direktan rad sa lokalnim liderima i građanima u regionu.
"Predsednik Tramp razume da istinski mir proizlazi iz snažnih, samoodrživih nacija. Njegova administracija bi se fokusirala na jačanje ekonomije i bezbednosti balkanskih zemalja, omogućavajući im da se odupru korupciji i spoljnim pritiscima. To znači podršku strateškim ekonomskim trgovinskim sporazumima i merama protiv korupcije, ne samo u rečima, već kroz akcijska partnerstva, deljenje resursa i obuku koja jača lokalne institucije", rekao je Marafacos.
Pored toga, dodao je, Trampova "administracija bi dala prioritet individualnim slobodama i uklonila birokratske prepreke koje ometaju napredak u ovim zemljama, pomažući u unapređenju istinskih demokratskih vrednosti osnaživanjem građana i lokalnih institucija".
Trampova kampanja je kritikovala spoljnu politiku administracije predsednika Džozefa Bajdena zbog nedelovanja i nedostatka posvećenosti za istinsko razumevanje jedinstvenih izazova regiona.
"Umesto sprovođenja značajnih privrednih inicijativa i inicijativa rasta u zemljama poput Grčke, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije i Slovenije, kako bi se podržale te nacije u njihovoj borbi protiv korupcije i integraciji u EU, Bajdenova administracija odlučila se za pasivan pristup. Ovaj nedostatak angažmana ne samo da je sprečio ekonomski napredak, već je ostavio mnoge balkanske države da se osećaju zapostavljeno i podcenjeno dok napetosti tinjaju bez odgovarajuće intervencije", rekao je Marafacos.
Prema njegovim rečima, Trampova administracija bi donela novi i odlučan pristup.
"Predsednik Tramp bi dao prioritet direktnom angažmanu, blisko sarađujući sa lokalnim liderima i zainteresovanim stranama u rešavanju ključnih pitanja u svakoj od ovih zemalja. Njegova administracija bi preduzela aktivne korake kako bi sprečila strane uticaje koji destabilizuju region, osiguravajući da Balkan napreduje stabilnim i prosperitetnim putem", navodi se u odgovoru iz Trampove kampanje.
Naglašava se i da bi "njegov stil i odlučna posvećenost izgradnji snažnih savezništava zasnovanih na međusobnoj koristi i poštovanju bili u oštrom kontrastu sa pasivnim politikama trenutne administracije, dajući nadu onima koji veruju u svetliju budućnost Balkana".
(Beta, 04.11.2024)
