Американци данас бирају између Камале Харис и Доналда Трампа, исход неизвестан

Резултати најновијих истраживања јавног мњења показују да су кандидати готово изједначени, док водеће светске кладионице дају незнатну предност Трампу, председнику САД од 2017. до 2021. године.

На изборни дан у дубоко подељеној земљи, чему је допринела Трампова поларизујућа реторика, много је отворених питања - колико ће грађана изаћи на биралишта, када ће бити познат победник избора, да ли ће нека од страна оспоравати резултате, да ли ће бити постизборног политичког насиља и нереда.

Гласачи се данас не опредељују директно за Харис (60) или за Трампа (78), већ бирају електоре, демократе или републиканце, који у децембру формално бирају председника (електорски колеџ). Тај чин је формалност, зато што електори у децембру готово без изузетка гласају за кандидата кога су представљали на изборима - ове године за Харис или Трампа. Због тога је победник избора познат чим се преброје гласови.

На председничким изборима у САД не побеђује нужно кандидат са највише гласова на нивоу целе земље, већ онај који освоји најмање 270 од 538 електора.

У свакој од 50 савезних држава бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД, док Дистрикт Колумбија (главни град Вашингтон) даје три члана електорског колеџа. Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски.

Победник је већ сада познат у 43 савезне државе и Дистрикту Колумбија. Државе у којима је извесна победа Камале Харис доносе у збиру 226 електора, а оне у којима је тријумф Трампа неупитан 219.

У преосталих седам "колебљивих држава" (свинг статес) исход је у мањој или већој мери неизвестан. То су Пенсилванија (19 електора), Мичиген (15), Висконсин (10), Невада (6), Џорџија (16), Северна Каролина (16) и Аризона (11). Тих седам савезних држава ће бити у фокусу у изборној ноћи, а могуће и у данима после избора.

Према најновијим анкетама и квотама водећих кладионица, Трамп је фаворит у Аризони, Џорџији и Северној Каролини. Трамп је у благој предности у Невади, а Камала Харис у Мичигену и Висконсину, док су у Пенсилванији потпуно изједначени.

Ако победи у Аризони, Џорџији и Северној Каролини, Трампу је за повратак у Белу кућу потребно да освоји само једну од три кључне државе Средњег Запада (Пенсилванија, Мичиген, Висконсин). Да би постала председница, Харис мора да победи и у Пенсилванији и у Мичигену и у Висконсину ако не направи изненађење у некој од преосталих "колебљивих држава".

Трамп, који је у мају постао први бивши председник САД осуђен за кривично дело, последњих дана је агресивно износио неосноване тврдње које доводе у питање интегритет изборног процеса, наводи агенција Асошиејтед прес.

Он лажно инсистира на томе да може да изгуби једино ако демократе варају, наводи агенција и указује да би републикански кандидат могао поново да прогласи победу у изборној ноћи, без обзира на резултате, као што је учинио 2020. године, када му је ривал био Бајден, актуелни шеф државе.

На изборима је унапред гласало више од 77 милиона Американаца. Према федералном закону, бројање таквих гласова не почиње пре изборног дана.

Будући да свака савезна држава има сопствена правила и праксу за бројање гласачких листића, није познато колико ће времена протећи до проглашења победника избора. Велика је вероватноћа да се то неће десити у изборној ноћи, а томе могу да допринесу и оспоравања резултата у појединим савезним државама. На претходним изборима, 2020. године, исход је био познат четири дана од затварања биралишта, а 2016. у изборној ноћи.

Трамп је у недељу још једном наговестио да би његов други мандат могао да има последице по демократију у САД.

"Стојимо пред четири највеће године у америчкој историји. Гледајте. Биће тако добро. Биће тако забавно. Повремено ће бити мало гадно, а можда посебно на почетку. Али то ће бити нешто", рекао је Трамп јуче у Џорџији.

Том изјавом је подсетио на претњу коју је изнео крајем прошле године - да ће злоупотребити овлашћења и понашати се као диктатор ако се врати у Белу кућу, али само првог дана мандата.

Забринутост демократске јавности у САД додатно је повећана пре две недеље, када је пензионисани амерички генерал Џон Кели, који је за време Трамповог председничког мандата најдуже био шеф особља Беле куће (2017-2019), изјавио да се његов бивши шеф "уклапа у дефиницију фашисте" и да би волео да буде диктатор.

Данашњи избори имају историјски значај - Харис би могла да постане прва жена, прва црнкиња и прва особа азијског порекла на челу САД, док би Трамп у случају победе постао први амерички председник који је осуђен за кривично дело. Ако се врати у Белу кућу, Трамп би до краја мандата 2029. године постао најстарији председник у америчкој историји и тек други са два неузастопна мандата, после Гровера Кливленда (1885-1889. и 1893-1897).

Камала Харис, која је постала кандидаткиња демократа после повлачења 81-годишњег Бајдена, рођена је 20. октобра 1964. у Оукленду, у Калифорнији, као ћерка Индијке и Јамајчанина. Живи са супругом, адвокатом Дагом Емхофом, и његово двоје деце из претходног брака.

Године 2004. постала је прва окружна тужитељка у Сан Франциску, а 2011. прва Афроамериканка која је служила као државна тужитељка Калифорније. Прва је жена, прва Афроамериканка и прва особа азијског порекла на функцији потпредседника САД, другој по важности у земљи.

Залаже се за заштиту права на абортус на федералном нивоу, за ЛГБТ+ права, за строжу контролу оружја, за унапређење Закона о доступној здравственој нези, за легализацију канабиса на федералном нивоу, за забрану повећања цена намирница и хране, за промену закона ради суочавања са климатским променама. Харис подржава наставак војне помоћи Украјини и Израелу, али инсистира да Израел треба да пристане на прекид ватре и споразум са палестинским Хамасом о таоцима и да ради на постизању решења по моделу две државе.

Трамп, рођен 14. јуна 1946. у Њујорку, пре уласка у политику био је успешан бизнисмен чију је каријеру обележио посао с некретнинама. Има петоро деце из три брака. Са садашњом супругом, словеначком манекенком Меланијом Кнавс, има сина Барона, рођеног 2006. године.

По завршетку студија финансија и трговине, запослио се у очевој компанији која је градила станове, а на њено чело дошао је 1974. године. Компанија је под његовим вођством изградила луксузне хотеле, Трамп кулу, коцкарнице, а поседовао је и авио-компанију и професионални фудбалски тим. Према Форбсовој листи најбогатијих људи на свету за 2024. годину, Трамп је на 319. месту са имовином процењеном на 4,3 милијарде долара.

Залаже се за значајно проширење овлашћења извршне власти, промовише антиимигрантску политику и најављује масовне депортације имиграната. Залаже се и за знатну измену Закона о доступној здравственој нези, за анти-ЛГБТ политике, и за принцип "Америка на првом месту" у спољној политици.

У кампањи је изнео бројне лажне и обмањујуће тврдње, користио је популистичку, расистичку и запаљиву реторику и промовисао теорије завере. Настојао је да дехуманизује политичке противнике, укључујући Камалу Харис.

У мају ове године, Трамп је проглашен кривим за фалсификовање пословних докумената у вези са исплатом 130.000 долара порно глумици Сторми Денијелс уочи избора 2016. године, како она не би јавно говорила о њиховој наводној афери. Трамп је све оптужбе негирао и оценио их као политички мотивисане. Изрицање пресуде заказано је за 26. новембар.

Против Трампа се воде још три кривична поступка - због незаконитог руковања поверљивим документима, због покушаја да преокрене резултате избора 2020. у своју корист и због покушаја да утиче на резултате избора у савезној држави Џорџија. Ни у једном од тих процеса није почело суђење.