Tuga i bes
Radio 021 pre 1 dan
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
One u kojoj je prikaza ispred tebe toliko jeziva da strah osetiš u svakom mišiću, svakoj koščici, ponajviše u glasu – ono kad pokušavaš da vikneš i pozoveš upomoć, a ne možeš. I potpuno razumem osećaj straha koji te blokira. Ali uprkos jezivoj realnosti ispred nas, čini se da je po ko zna koji talas gubitaka ljudskih života u poslednjih nekoliko godina, u nama ipak nakon kratkotrajnog muka izazvao neopisiv bes, pa smo progovorili ne samo na usta, već i rukama i
