У каквој смо се Америци пробудили: Приче људи из Србије

Иза Данијеле Кошутић Браун је бесана ноћ.

„Све је било супер емотивно за мене и моју фамилију“, каже Панчевка која више од 20 година живи у Америци, тренутно у савезној држави Конектикат.

„Целу ноћ смо пратили резултате избора и – десило се”, описује 44-годишњакиња за ББЦ на српском.

Нјен фаворит, кандидат Републиканске странке Доналд Трамп, враћа се у Белу кућу после убедљиве победе над представницом Демократске странке Камалом Харис.

„Пробудила сам се у Америци која доноси наду и олакшање, враћа веру код људи, свесних да неће бити лако, али да ће се све исплатити.“

За 34-годишњу Адриану Радиновић Икард, која је из Амстердама гласала за Харис, резултати су „обесхрабрујући“.

„Разочарана сам и као жена и као имигранткиња“, каже натурализована америчка држављанка за ББЦ на српском.

„Током прошлог Трамповог мандата били смо сведоци мржње, ксенофобије и расистичке реторике, а исто можемо очекивати и у овом.“

• Шта Трампова победа значи за свет
• Зашто су Американци дали Трампу другу шансу
• Пет разлога зашто је Камала Харис изгубила од Доналда Трампа

Није познато колико тачно у Америци има Срба и људи српског порекла, али су они и те како учествовали у трци за председника Америке.

И делује да се међу њима осликавају све поделе америчког друштва.

Канцеларија за попис становништва САД у извештају из 2020. наводи 190.625 људи који су се изјаснили да су српског порекла, иако се верује да их је далеко више.

У медијима се чак помиње од 750.000 до милион људи, највише у Чикагу.

У Америци живи 400.474 људи хрватског и 236.624 оних који су се изјаснили да су југословенског порекла, наводи се у том документу.

'Огорченост'

Стручњаци и аналитичари већ дуго причају о све подељенијем америчком друштву.

Кошутић Браун каже да је на сопственој кожи осетила коментаре да две Америке, оличене у демократама и републиканцима, готово да више немају додирних тачака, а кад се сретну, буде напето.

„Људи су се поделили, изгубиш пријатеља ако само споменеш да си за Трампа“, каже.

„Зато је и било мало људи са којима сам могла искрено да причам о правим проблемима и зашто мислим да је он бољи избор – а јесте.“

У Америку је дошла 2001. године, када је „једна плата била довољна за много тога“.

„Цене су толико скочиле да изазивају агонију код људи, више нису довољне ни две боље плате“, указује Кошутић Браун, која се бави финансијама.

„Лјуди су љути и забринути, све је теже планирати било шта.“

И док се Даница Кокић из Мајамија, која се бави некретнинама, жали на поскупљење цена станова и ренти, Александар Мишковић из Лас Вегаса наглашава нешто друго.

„Кад су демократе дошле на власт, прво су подигнуте цене горива, потом и свих других намирница, а приходи нису повећани“, каже 33-годишњи возач камиона.

Међутим, он је и доста оштрији.

„Демократе су уништиле оно због чега смо сви дошли у САД, а то је амерички сан“, сматра.

Амерички сан је назив идеала, прераслог у мит, који многи имигранти теже да остваре.

Он каже да Сједињене Државе, као земља могућности, омогућавају напредак, слободу и једнакост људима свих класа који напорно раде и имају вољу да успеју, пише Британика.

„Ту су и административне ствари, попут апликације за регулисање имиграционог статуса радне дозволе, која је са неких 1.700 отишла на 3.000 долара (185.000-326.000 динара)&qуот;, наставља Мишковић.

Због свега тога се, после више од 15 година, ускоро враћа у Србију.

„Један од главних разлога је што смо раније два пута годишње могли за Србију, а сада је тешко и једном.“

Једна од кључних тема Трампове кампање управо је била привреда.

Пре свега, незадовољство најсиромашнијих и радничке класе инфлацијом, због чега је готово свакодневно током кампање кандидат Републиканаца постављао исто питање: „Да ли вам је боље данас него пре две године?“

Америка ће у случају победе Харис упасти у „депресију као 1929“, године једне од највећих економских криза, а да ће „цене скочити у небо“, тврдио је Трамп.

Велики број Трампових присталица неуморно је понављао да је привреда била у много бољем стању од 2016. до 2020, док је он био на власти, и да им се смучило да састављају крај са крајем, пише Сара Смит, уредница ББЦ Северне Америке, у анализи резултата избора.

Иако највећи део узрока инфлације потиче од спољних фактора, попут пандемије ковида-19, они криве одлазећу администрацију, наглашава Смит.

• Од помфрита до градске чистоће: Сумирање кампање Харис и Трампа
• Може ли се без „магарца“ и „слона“ на америчким изборима: Прича Роса Пероа
• Како сам упознала Викторију Вудхал, прву америчку председничку кандидаткињу

„Мислим да ће уследити промене“, оптимистична је Кошутић Браун.

За њих ће бити потребно време, додаје одмах уз дозу опреза.

„Мораће можда и да буде горе, да би било боље – толики је хаос тренутно“.

Битно је да више „не буде цензуре и корупције“, као и да се „решавају проблеми код куће, а не да се петљамо по туђим двориштима и водимо туђе ратове“, додаје.

Трампова кампања је великим делом била заснована на рату против традиционалних медија које оптужује за цензуру, те се зато често присталицама обраћао преко друштвених мрежа.

„Почело је да нестаје право слободе говора, људи су се плашили да проговоре“, оцењује 83-годишња Милена Мим Бижић, наставница из Пенсилваније српског порекла, за ББЦ на српском.

За Бижић, о којој РТС пише као „о једној од најпознатијих Српкиња у Америци“, важан је и други адут Трампа током кампање – имиграција.

„Илегални имигранти преплављују наше школе, болнице и друге социјалне службе.“

„Искрено се надам да ће Трамп и (његов потпредседник) Џеј Ди Венс учинити нашу земљу поново сјајном... Ми то можемо, уједињени“, закључује Бижић.

'Неизвесност'

Прво јутро у Америци после Трампове победе за 48-годишњег Слободана Милића из Краљева, данас житеља Вашингтона, било је „специфично“.

„Трамп је у кампањи обећао да ће се осветити Вашингтону, у смислу да ће од њега направити потпуно другачији град у складу са његовом естетиком.

„Не знамо шта тачно мисли, али хоће да све буде другачије, што би било погубно, тешко нам је да се помиримо са тиме“, каже Милић за ББЦ на српском.

Америчку престоницу описује као прогресиван град, који „има бициклистичке стазе“ и програме изградње станова за оне који не могу да ихприуште.

Међутим, Вашингтон „нема своје финансије“, већ се за све обраћа Конгресу и – председнику.

„Трампова победа је, што се тиче нас у Вашингтону, веома лоша вест.“

У Америци живи три године и ради као виши саветник у Националном демократском институту, међународној непрофитној организацији.

„Гласао сам на изборима за демократе и за себе“, каже Милић.

„Вашингтон је подељен у око 300 четврти и у сваком је биран један представник, попут председника месне заједнице, што је волонтерска функција.“

Кандидовао се за представника четврти у којој живи, али безуспешно.

Освојио 35 одсто гласова – око 250, а његов противник 420.

Изгубила је и кандидаткиња демократа за коју је гласао.

Верује да су тачне тврдње да је већина Срба из Америке за Трампа, али каже и да не зна људе који су гласали за њега.

„У мом друштву он има нула одсто подршке.“

Сви су били за Камалу?

„Па, сви су били против Трампа, а то за Камалу мало теже“, одговара.

За Трампа није гласала ни 40-годишња Весна Галовић из Београда, која од 2006. живи у Нешвилу, у савезној држави Тенеси, традиционално наклоњеној републиканцима.

„Кад сам се пробудила и видела резултате, била сам згрожена“, каже Галовић за ББЦ.

„Надала сам се бољем, али нисам шокирана... Већина људи жели да се врати у средњи век.“

Гневна је и Адриана Радиновић Икард, Београђанка која је у Америку стигла преко тениске стипендије и дуго живела у Денверу у Колораду.

„Све што можемо да очекујемо је да жене наставе да губе права, чему већ сведочимо“, упозорава Радиновић Икард.

Врховни суд Америке 2022. је укинуо пресуду Роу против Вејда, федералну заштиту права на абортус, чиме је савезним државама дао право да самостално одлучују о том питању.

Абортус је данас у свим стадијумима трудноће забрањен у 14 држава којима владају републиканци.

У три је забрањен после шесте недеље трудноће, када многе жене још не знају да су трудне.

Државе које воде демократе предузимају кораке да заштите права жена на абортус, чему је био посвећен и велики део кампање Камале Харис.

„Кад Конгрес буде усвојио закон за повратак репродуктивних слобода, као председница Сједињених Америчких Држава ћу га претворити у закон“, рекла је Харис.

Галовић ипак мисли да се „пробудила у истој Америци“.

„За мене лично, не верујем да ће се много тога променити, можда све ово натера демократе да преиспитају њихову политику.&qуот;

Победу Трампа описује речима свекра да је „све прича подмуклих елита које само користе страхове необразованих људи.“

А како ће живот у Америци убудуће изгледати, највише зависи од испуњења Трампових предизборних обећања, сматра Милић.

„Обећао је да ће увести тарифе на увоз, што значи да би свакодневни живот могао да буде скупљи, пошто су производи Америке скупљи од оних који се увозе из Кине.

„С друге стране, најављује да би каматне стопе могле да буду ниже, што би значило приступачнији новац људима који желе да покрену сопствени бизнис, али постоји и опасност од инфлације.“

Јелена Вукотић, која живи у Њујорку, сматра да Трамп није „историјска аномалија или епизода&qуот;, већ „почетак много фундаменталније промене&qуот;.

Назива је „новом политичком климом у којој се осећаш несигурно као жена, родитељ, имигранткиња&qуот;.

„Код људи са Балкана који овде живе то буди политичке инстинкте из деведесетих - ко је за режим, а ко за опозицију.

„То не може бити здраво.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.07.2024)