ЦОП29: Шта је на дневном реду самита о климатским променама и зашто је домаћин Азербејџан

Најважнији међународни самит о климатским промена ове године, на ком ће учесници покушати да пронађу начине да зауставе опасно загревање планете, одржава се у Бакуу, главном граду Азербејџана који од недавно бележи економски процват на крилима експлоатације нафте и природног гаса.

Зашто је Азербејџан изабран за домац́ина ЦОП29 и шта може да се постигне овим скупом?

• Климатске промене: Шта је ЦОП28 у Дубаију и зашто је важан
• Може ли климатски самит у нафтној држави било шта да промени
• Климатске промене: Сиромашне земље добиле 30-годишњу битку за новчану помоћ

Шта је ЦОП29?

Годишња конференција Уједињених нација (УН) о климатским променана зове се Конференција страна или скрац́ено на енглеском ЦОП.

Ове године одржава се 29. пут, а домаћин прве био је Берлин 1995. године.

Циљ самита ЦОП је да се ограниче емисије угљен-диоксида (ЦО2) и да се смањи ниво глобалног загревања на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски ниво.

Кључна тема разговора ове године биц́е прикупљање новца за земље у развоју како би могле да се прилагоде климатским променама.

Многе земље се вец́ суочавају са непредвидивим временским приликама и загађењем ваздуха, а сиромашније земље имају проблеме да пређу на чисте изворе енергије.

На конференцији ЦОП15 у Копенхагену у Данској 2009. године, договорено је да ц́е развијене земље издвајити 100 милијарди долара годишње за земље у развоју као вид подршке борби против климатских промена.

Шест година касније, исти износ је одређен да се издваја и у периоду од 2020. до 2025. године.

Према извештајима међународних организација, 100 милијарди долара је први пут прикупљено 2022. године.

После 2025. године, покренуће се нова иницијатива под називом „Нови колективни квантитативни циљ за финансирање борбе против климатских промена” (НЦКГ).

Овај финансијски циљ биће једна од главних тема самита ЦОП29 у Бакуу овог месеца.

Земље у развоју кажу да им је потребно између 1,1 и 1,3 билиона долара, али развијене земље желе да се тај износ задржи на 100 милијарди долара.

Ко ц́е платити рачун?

„Кључан део овог изазова је како повец́ати базу донатора чиме би се обезбедило да новац издвајају и земље попут Кине, Индије, Сингапура и многих других које су тренутно у категорији земаља у развоју.

„То ц́е бити прави испит и захтевац́е вештину дипломатије”, каже Мет Мекграт, ББЦ дописник за животну средину.

Зашто је домаћин Азербејџан?

Избор Азербејџана за домац́ина овогодишње климатске конференције био је изненађење за многе у земљи, иако је Баку последњих година био место бројних међународних догађаја, од Песме Евровизије 2012, преко Исламских игара солидарности 2017. до трка Формуле један 2016. године.

Ове године се очекивало да ц́е домаћин бити источноевропска земља.

Кандидатуру су поднеле и Јерменија и Бугарска, трка је била прилично изједначена, али су се обе земље повукле и тако отвориле пут Азербејџану да буде домаћин ЦОП29.

Према речима Енца Ди Ђулија, италијанског стручњака у области енергетике и економије животне средине, одлука да се ЦОП29 одржи у Бакуу није имала много везе са политиком о климатским променама, већ са међународним односима.

„Ово је политички догађај великог утицаја.

„Прво, Азербејџан је произвођач и нафте и природног гаса, а земља може да се сматра колевком индустрије угљоводоника”, каже он.

Азербејџан је био прво место на свету где је нафта почела да се вади из земље 1840-их година.

Откако је Азербејџан стекао независност после распада Совјетског Савеза 1991. године, индустрија нафте и гаса је камен темељац економије земље јер је откривено више лежишта нафте у Каспијском мору.

Званични подаци за 2023. годину показују да је више од трец́ине бруто домаћег производа (БДП) земље остварено у индустрији нафте и гаса, удео сектора у буџету за 2023. годину био је више од 50 одсто, док су нафтни производи чинили више од 90 одсто извоза.

Јавид Гара, стручњак за животну средину и оснивач азербејџанске организације Ецофронт, каже да су обавезе земље у погледу климатских промена за сада ограничене.

„Азербејџан није амбициозан у испуњавању својих обавеза.

„Очекивало се да ц́е амбициознији план бити представљен пре ЦОП29, али се он није материјализовао”.

Истовремено, председник Азербејџана Илхам Алијев прогласио је 2024. „годином солидарности за зелени свет”.

Званични циљеви Бакуа су смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште за 35 одсто до 2030. и за 40 одсто до 2050. у поређењу са 1990. годином.

Најважније чињенице о Азербејџану

Земља је вековима била подељена између Руског и Персијског царства, а касније је постала део Совјетског Савеза.

Брац́а Нобел, чланови угледне шведске породице индустријалаца, основали су 1873. године велику нафтну компанију у Бакуу која је одређено време производила половину укупне количине нафте у свету.

Баку тренутно води уравнотежену спољну политику према Западу и Русији, али Турска има значајан утицај на земљу због културних и језичких веза.

Пажљиво води рачуна о односима са Ираном, али истовремено продаје нафту Израелу и од њега купује оружје.

Азербејџан је подржао операције НАТО-а у Авганистану 2000-их.

Компаније из Уједињеног Краљевства уложиле су 83 милијарде долара у Азербејџан, а међу њима главни играч је мултинационална компанија за нафту и гас Бритиш петролеум.

Азербејџан је потписао стратешко партнерство са Русијом и Кином и жели да се придружи БРИКС-у, економском партнерству које предводе Бразил, Русија, Индија, Кина, и Јужна Африка.

Истовремено, Азербејџан има користи од међународних санкција Русији, уведених након инвазије на Украјину, пошто сада продаје више нафте и гаса Европи.

Након што је Азербејџан изабран за земљу домац́ина ЦОП29, многе међународне организације изразиле су забринутост због стање људских права у земљи.

У земљи наводно има више од 400 политичких затвореника, иако азербејџанске власти поричу да је било ко приведен због својих ставова.

Азербејџан је од 1991. године у сукобу са суседом Јерменијом око енклаве Нагорно-Карабаха.

После две брзе војне акције 2020. и 2023. године, повратио је контролу над овом територијом, због чега је расељено око 100.000 етничких Јермена.

Како се Азербејџан припрема за самит о климатским променама?

ЦОП29 ц́е се одржати у Бакуу, престиници у којој живи 2,3 милиона од 10 милиона становника Азербејџана.

Недавне обилне кише у Бакуу изазвале су бујичне поплаве и показале да земља није спремна да одговори на екстремне временске прилике.

Док су званичници тврдили да су ове поплаве без преседана, критичари су поред климатских промена, окривили и лошу инфраструктуру.

Припремајући се за ЦОП29, Бакуу је извршио одређене промене – уведене су аутобуске и бициклистичке траке и омогућено је краткорочно изнајмљивање бицикала и електричних скутера.

Такође је изграђена инфраструктура као што су станице за пуњење електричних аутомобила и семафори за бицикле, а поједине улице су претворене у пешачке зоне.

Очишц́ене су фасаде зграда и поправљени путеви.

Шта ће се постићи самитом?

Окупљање светских званичника у Бакуу почиње 11. новембра, а ЦОП29 ц́е бити прилика да се подрже амбициознији климатски циљеви, посебно они који се тичу финансирања мера за ублажавање климатских промена у земљама у развоју.

Али да ли ц́е притисак успети?

„То је велики изазов”, каже ББЦ-јев новинар Мет Мекграт.

„Још није усаглашено како би требало да изгледа нови аранжман финансирања нити буџет”.

„Међутим, кључно је да се постигне неки договор о финансирању, јер земље у развоју кажу да нец́е моц́и да унапреде планове за смањење емисија угљеника ако се богатије земље не обавежу да им помогну”.

• Климатски самит: Хоће ли богате земље надокнадити штету сиромашним
• Историјски климатски договор: Оснива се фонд за помоћ земљама у развоју
• Лидери земаља погођених климатским променама: Време је да се плате климатски дугови

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.11.2024)