Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić, jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, preminuo je 13. novembra, saopštila je njegova kompanija MK Grupa.

Kostić, diplomirani ekonomista, osnovao je kompaniju 1983. godine, a od 2002. je postao vlasnik nekoliko šećerana u Srbiji, čime je počeo njegov poslovni uspon.

Dvanaest godina kasnije bio je i na informativnom razgovoru zbog uvoza i izvoza šećera u Evropsku uniju, ali ništa sporno nije dokazano, pisao je list Danas.

Kostić je, prema izveštavanju medija, odgovarao na pitanja u vezi s kupovinom tri šećerane: Bač, Kovačica i Pećinci. Svaka je kupljena za po tri evra.

Kasnije je preuzeo nekoliko poljoprivrednih kompanija, a od 2008. godine počinje da se bavi turizmom kupovinom hotela Grand na Kopaoniku.

Od tada, Kostić poslovnu imperiju širi i na druge privredne grane poput bankarstva, energetike i poljoprivrede.

„Bio je veliki inovator, vredan i radan čovek, koji se snalazio u svakoj situaciji.

„Imao je mnogo ideja i uspeo je da ostvari ono što je retko kome na ovom prostoru pošlo za rukom”, rekao je Toplica Spasojević, biznismen i član Poslovnog kluba „Privrednik”, za BBC na srpskom.

Bio je dugogodišnji direktor Demokratske stranke, blizak prijatelj Zorana Đinđića i jedan od ljudi, pored Vladimira Bebe Popovića, Gorana Vesića i Čedomira Jovanovića, koji su nosili kovčeg na sahrani premijera.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić na društvenim mrežama je napisao da je Kostićev „doprinos u demokratskim promenama u Srbiji i razvoju naše privrede bio ogroman".

„Bila mi je čast da smo bili saborci u toj borbi”, napisao je Tadić na Iksu.

• Korupcija „na izvol'te“ u Srbiji
• Savet za borbu protiv korupcije traži da se poništi privatizacija Instituta „Jaroslav Černi“
• Šta znači transformacija javnih preduzeća u Srbiji i da li je to put za njihovu prodaju

'Šećerna afera' i odbacivanje optužbi

Početkom 2000-ih, zbog nedovoljne proizvodnje šećera, EU je omogućila proizvođačima iz Srbije da bez carine izvoze šećer u zemlje evropskog bloka.

Agencija za privatizaciju raspisala je 2002. godine međunarodni tender za prodaju šećerana.

Kostićev MK komerc je iste godine kupio tri šećerane i svaku je platio tri evra, pisao je Blic.

Lokalnim samoupravama uplaćeno po 75.000 evra da unaprede opštinsku infrastrukturu.

Prilikom preuzimanja šećerana, Kostić je obećao ukupna ulaganja u opremu oko 20,5 miliona evra i za socijalni program u svakoj fabrici još po 2,1 milion evra.

Tada je saopšteno i da su dugovi te tri šećerane još najmanje 25 miliona evra.

Godinama kasnije, među 24 sporne privatizacije našao se i proces uvoza i izvoza šećera, o čemu je pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Sporno je bilo to što se šećer uvozio i u Srbiji prepakivao i dalje prodavao, odnosno izvozio.

Ovo, međutim, nikada nije dokazano, a to su negirali i proizvođači šećera, pisao je Danas.

Savet za borbu protiv korupcije, pod vođstvom Verice Barać, tražio je potom od vlade i državnih organa da se, između ostalog, utvrdi po kojim su kriterijumima tri šećerane prodate za tadašnjih 183 dinara.

Savet je pitao Agenciju za privatizaciju kako se, pored velikog broja zainteresovanih stranih kompanija, na sedam tendera za kupovinu šećerana pojavio samo jedan kupac.

„Smatramo da vlada nije razmotrila sve aspekte šećerne afere, pre svega posledice nekontrolisanog uvoza i izvoza šećera po privatizaciju šećerana, od koje su odustali najveći svetski proizvođači šećera, čime je prouzrokovano propadanje najvećih srpskih šećerana, beogradske, zrenjaninske i kovinske“, navodi se u zaključku izveštaja Saveta.

Na osnovu njega je 2004. godine vođena istraga u ovom slučaju, ali niko nije osuđen.

Podneto je ukupno 17 krivičnih prijava protiv 16 ljudi koji su se, kako je tada navedeno u izveštaju MUP-a, nezakonito bavili trgovinom šećerom.

Vođena su samo dva sudska postupka protiv odgovornih u firmama MK komerc i Voćar lutka, ali su optužbe odbačene, pisao je CINS.

Deset godina nakon što je protiv njega podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja i kupovine opreme za preradu šećerne repe, Miodrag Kostić je pozvan na informativni razgovor o kupovini tri šećerane.

Ništa sporno na kraju nije dokazano.

Svi poslovi Miodraga Kostića

• 2002 - postaje vlasnik šećerana u Baču, Pećincima i Kovačici
• 2008 - kupuje hotel Grand na Kopaoniku i počinje da se bavi hotelijerstvom
• 2011 - preuzima industriju mesa Karneks
• 2016 - kupio je Poljoprivredno-industrijski kombinat Bečej
• 2015-2017 - kupuje dva hotela u Istri (Slovenija i Hrvatska) i postaje jedan od vlasnika hotelske grupacije Budvanska rivijera i Sveti Stefan u Crnoj Gori
• 2015-2019 - ulazi u posao sa obnovljivim izvorima energije, zajedno sa kompanijom Fintel i gradi prvi vetropark u Srbiji
• 2015 - počinje da se bavi i bankarstvom. Preuzima većinski udeo u AIK banci. Do 2019. godine preuzeo je još nekoliko banaka.
• 2018. otvara hotel Šeraton u Novom Sadu i postaje vlasnik Aerodroma Portorož
• Od 2019. godine postaje vlasnik Gorenjske banke u Sloveniji

Zadužbinar

Miodrag Kostić osnivač je i zadužbine koja nosi njegovo ime.

Zgrada u centru Beograda postala je Palata nauke.

Centar za istraživanje i popularizaciju nauke je najavio saradnju sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu i, prema saopštenju kompanije, do sada je u projekat uloženo 25 miliona evra.

Miodrag Kostić se zbog bolesti pre pet godina povukao sa upravljačkih funkcija u MK Grupi, a poslovanje sistemom je prepustio sinu Aleksandru, kojeg ima iz braka sa Marijanom Mateus (devojačko Čolić).

Sa Marijanom, koja je zadržala prezime bivšeg muža iz drugog braka, nekada proslavljenog nemačkog fudbalera Lotara Mateusa, Kostić ima još dve ćerke - Dajanu i Anđelu.

Posle razvoda id Marijane, Kostić je bio u vezi sa pevačicom Natašom Bekvalac.

• Od industrijskog džina Srbije do „groblja fabrika": Zaječar u raljama tranzicije
• „Prvi maj" Pirot: Bajka sa nesrećnim krajem
• Jugoremedija: Kako su radnici postali „suvišni ljudi“
• Samoupravljanje u Jugoslaviji nekada i u svetu danas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.13.2024)