Snovi o evropskom letećem taksiju srušeni zbog manjka para

Jedna od inovacija na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Parizu trebalo je da bude električni leteći taksi.

Nemački Volokopter obećao je da će njegova električna letelica sa dva sedišta VoloSiti prevoziti putnike po gradu.

To se nije desilo.

Umesto toga, kompanija je organizovala pokazne letove.

Iako je nepoštovanje roka izazvalo neprijatnost, iza kulisa se odvijao mnogo veći problem - Volokopter je ubrzano pokušavao da prikupi nova sredstva da bi firma uopšte ostala u životu.

Pregovori za uzimanje kredita od 100 miliona evra od vlade propali su u aprilu.

Sada se sve nade polažu u kineski Gili, koji je u pregovorima da preuzme 85 odsto udela u Volokopteru u zamenu za 95 miliona dolara ulaganja, prema izveštaju Blumberga.

Sporazum bi mogao da znači da će se buduća proizvodnja preseliti u Kinu.

Volokopter je jedna od desetak kompanija iz čitavog sveta koje rade na električnoj letelici za vertikalno uzletanje i sletanje (EVTOL).

Njihove mašine obećavaju fleksibilnost helikoptera, ali bez njegovih troškova, buke i emisija.

Međutim, suočeni sa ogromnim troškovima da bi regulatori odobrili jednu takvu novu letelicu, a potom izgradili proizvodni kapaciteti, neki investitori su počeli da se povlače iz priče.

• Leteći automobili: Koliko smo daleko od letenja autoputevima neba
• Leteći automobil je stigao – i mogao bi da promeni svet
• Vozila bez vozača: Robotaksi podelio San Francisko

Jedna od najslavnijih žrtava je Lilijum.

Ova nemačka kompanija je razvila radikalnu verziju EVTOL teme.

Lilijumova letelica koristi 30 električnih motora koji mogu istovremeno da se iskose kako bi se prebacila sa vertikalnog uzdizanja na horizontalni let.

Koncept se pokazao atraktivnim, a kompanija je tvrdila da ima porudžbine i memorandum o razumevanju za 780 mlaznjaka iz čitavog sveta.

Ona je mogla da predstavi tehnologiju koristeći minijaturni model na daljinsko upravljane.

Izrada mlaznjaka u prirodnoj veličini je već bila krenula, a testiranje je trebalo da otpočne početkom 2025. godine.

Još koliko na Aeromitingu Farnboro u julu, izvršni direktor Lilijuma Sebastijan Borel zvučao je samouvereno.

„Definitivno ubrzano trošimo novac“, rekao je on za BBC.

„Ali to je dobar znak, zato što to znači da pravimo našu letelicu. Imaćemo tri letelice u proizvodnji do kraja godine, a takođe smo prikupili 1,5 milijardi evra.“

Ali onda im je ponestalo novca.

Lilijum je pokušao da ugovori podizanje kredita u visini od 100 miliona evra od nemačke razvojne banke KfW.

Međutim, to je zahtevalo garancije nacionalnih i državnih vlada, koje nisu bile date.

Početkom novembra, glavno operativno poslovanje kompanije ušlo je u stečajni postupak, a njene deonice su uklonjene sa berze Nasdak.

Za sada se radovi na novoj letelici nastavljaju, dok kompanija sarađuje sa ekspertima za restrukturiranje kako bi prodali firmu ili obezbedili nova ulaganja.

Međutim, pokretanje proizvodnje novog e-mlaznjaka deluje kao veći izazov nego ikad.

Važan britanski igrač na EVTOL tržištu je Vertikal Erospejs.

Bristolsku kompaniju osnovao je 2016. godine biznismen Stiven Ficpatrik, koji je osnovao i OVO Enerdži.

Njen upečatljiv dizajn VX4 koristi osam velikih propelera postavljenih na tanka krila nalik avionskim da bi se postiglo uzletanje.

Fitcatrik je izneo ambiciozne tvrdnje o letelici, sugerišući da bi on bila „100 puta“ bezbednija i tiša od helikoptera, za 20 odsto od njegove cene.

Kompanija je ostvarila napredak.

Posle daljinski kontrolisanih testiranja, početkom godine je počela da radi testove sa pilotima.

Isprva su oni bili rađeni sa letelicom vezanom za zemlju.

Početkom novembra, postigla je prvo uzletanje i sletanje bez vezivanja za zemlju.

Ali bilo je i ozbiljnih neuspeha.

U avgustu prošle godine, daljinski upravljan prototip bio je teško oštećen kad se srušio tokom testiranja na aerodromu Kotsvold, pošto mu je otpala elisa propelera.

U maju se jedan od njegovih ključnih partnera, inženjerski gigant Rols Rojs povukao iz sporazuma da će obezbediti električne motore za letelicu.

Ambicije i dalje ostaju visoko u nebesima.

Vertikal Erospejs tvrdi da će do kraja decenije mušterijama isporučiti 150 letelica.

Do tada se očekuje da će moći da proizvodi 200 jedinica godišnje i da će uspevati da ostane na nuli što se tiče troškova.

Ipak, finansijski pritisak se i dalje samo pojačava.

Ficpatrik je u martu uložio dodatnih 25 miliona dolara u kompaniju.

Ali još 25 miliona dolara, koje je trebalo da stignu u avgustu ako se ne pronađe alternativna investicija, nisu isplaćeni.

Zaključno sa septembrom, Vertikal je imao na raspolaganju 57,4 miliona dolara, ali se očekuje da će u narednoj godini potrošiti dvaput toliko.

Izgleda budućnost zavisi od sporazuma sa američkim finansijerom Džejsonom Madrikom, koji je već krupni zajmodavac preko njegove firme Madrik Kapital Menadžment.

On je ponudio da uloži 75 miliona dolara u kompaniju i upozorio odbor Vertikala da bi odbijanje njegovog plana neizbežno dovelo do stečajnog postupka.

Ali Ficpatrik se opire tom potezu, jer bi izgubio kontrolu nad kompanijom koju je osnovao.

Izvori bliski pregovorima ističu da je postizanje sporazuma veoma blizu.

Kompanija veruje da bi zaključivanjem sporazuma otvorila nove mogućnosti za prikupljanje sredstava.

Usled svih ovih burnih dešavanja, jedan evropski projekat odvija se po planu, kaže Bjorn Ferm, koji ima iskustva u aeronautičkom inženjeringu i pilotirao je borbenim lovcima za Švedske vazduhoplovne snage.

On sad radi za aeronautičku konsultantsku firmu Liham.

On kaže da će EVTOL projekat koji je u toku kod Erbasa najverovatnije opstati.

Nazvana SitiErbas NekstDžen, letelica sa četiri sedišta ima osam propelera i domet od 80 kilometara.

„Ovo je tehnološki projekat za njihove inženjere, a oni imaju novac i imaju znanje“, kaže Ferm.

Drugde u svetu, drugi dobro finansirani startapovi imaju velike šanse da pokrenu proizvodnju njihovih letelica.

U njih spadaju Džobi i Arčer u SAD.

Jednom kad te letelice budu počele da se proizvode, sledeći izazov biće videti da li za njih postoji profitabilno tržište.

Prve rute će najverovatnije biti između aerodroma i gradskih centara.

Ali hoće li one donositi novac?

„Najveći problemi kad su u pitanju operativni troškovi su pilot i baterije. Morate da menjate baterije par puta godišnje“, ističe Ferm.

Imajući u vidu svu tu neizvesnost i troškove, mogli biste da se zapitate zašto su investitori uopšte ulagali u električnu letelicu.

„Niko nije želeo da propusti novog Teslu“, smeje se Ferm.

Pratite BBC urednika za tehnologiju poslovanja Bena Morisa na BluSkaju

Pratite BBC dopisnika za poslovanje Tea Legeta na BluSkaju

• Kina otkupila evropsku tehnologiju pravljenja letećih automobila
• EXPO u Srbiji: Kakvu će izložbu Beograd organizovati 2027. godine
• Električni automobili: Gde je Balkan u odnosu na Evropu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.15.2024)