Ко је била Лола Вол, једина жена која има бисту у Суботици

У друштву тројице војвођанских хероја Другог светског рата, од недавно поносито стоји и једна женска глава - бронзана биста знамените Суботичанке Лоле Вол.

Постављена је октобра ове године испред Нове општине у Суботици, граду на крајњем северу Србије, четири деценије од откривања оригиналне бисте 1984. године која је нетрагом нестала - не зна се тачно ни када.

„Лола је била централна личност радничког покрета у Суботици између два светска рата”, каже др Маргарета Башарагин, ауторка књиге о знаменитим антифашисткињама Суботице, за ББЦ на српском.

• Стана Томашевић, прва југословенска амбасадорка и партизанка чији је осмех обишао Европу
• Драга Љочић - прва српска лекарка и пионирка борбе за права жена у Србији
• Милунка Савић и Флора Сандс - жене које су заједно ратовале за Србију

Управо је Башарагин, у сарадњи са колегиницама из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица (МЗЗСК) 2021. године покренула локалну иницијативу за рестаурацију бисте.

Одговор на питање шта се тачно десило са првобитном бистом, која се налазила у кругу данас напуштене фабрике на периферији града, немају ни у заводу, ни у полицији града.

„Претпоставља се да је украдена”, каже др Маја Ракочевић Цвијанов из МЗЗСК, за ББЦ на српском.

У јавном простору Суботице има „доста женских фигура на фасадама, као што су музе, богиње из митова&qуот;, али свега неколико „споменика посвећених женским историјским личностима&qуот;, додаје.

Надомак Суботице, у селу Нови Жедник, постоји биста још једне антифашисткиње, Босиљке Босе Милићевић, која је погинула 1939. године на демонстрацијама у Београду.

Ко је била Лола Вол?

Лаура Вол Винклер (Лаура Вохл Винцклер), познатија по надимку Лола, била је Јеврејка пољског порекла, наводи се у књизи „Антифашисткиње Суботице: скојевке, партизанке и афежеовке” Маргарете Башарагин из 2021. године.

Рођена је 1914. године у граду Коломија, на територији данашње Украјине.

Нена мајка Адела Вол преселила се у Суботицу, где је Лола завршила основну, а затим и приватну школу за дактилографију и стенографију,пише у књизи.

Средином 1930-их, запослила се у суботичкој фабрици за прераду црева „Херман Дојц̌”.

У Лолиној биографији постоји паралела са Розом Луксембург, мировњакињом и активисткињом против друштвене неједнакости и сексизма, убијеном 1919. године у Немачкој, каже Башарагин.

„Обе су биле Јеврејке пољског порекла, и обе су покушале да ступањем у брак добију држављанство земље у којој су одабрале да живе”, додаје.

Неки подаци указују да се Лола Вол венчала за рођака Винклера, чије се име не зна, како би добила држављанство, додаје.

Међутим, у умрлици која се чува у Историјском архиву у Суботици, а у коју је ББЦ имао увид, пише да је била неудата.

Лола је живела са Отмаром Мајером, уредником мађарског часописа „Хид”, каже Башарагин.

„Била је сарадница тог часописа док није забрањен 1940, писала је текстове и обављала дактилографске послове”.

Мајер је био члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и секретар Окружног комитета за Бачку, а претпоставља се да се Лола учланила у КПЈ 1939. године.

Када су маја 1940. године мађарски фашисти окупирали Суботицу, Лола се ангажовала да помогне покрету отпора.

„Руководила је штампањем партијског материјала, координисала преношење порука, организовала људе који су делил летке у Суботици, Ади и Бачкој Тополи”, прича Башарагин.

Претежно је радила са женама, прикупљала санитетски материјал и лекове за војнике, а 1941. године је у Суботици организовала и курс прве помоћи, о чему су сведочиле њене савременице.

„Када се рат захуктао, радила на организовању групе за извиђање непријатељских снага и организовање акција”, додаје др Башарагин.

Сећање на Лолу Вол

Драгиња Ледваи, савременица и саборкиња Лоле Вол, оставила је неколико записа који се данас чувају у Историјском архиву у Суботици.

22. јуна 1941. изненада ми пре подне из канцеларије дотрц̌ала куц́и Лола, а ја сам је доц̌екала узбуђена, јер то јутро су Немци напали СССР.

Она је такође била узбуђена и рекла је: „Сада знамо с̌та нам је радити”. Позвала ме је на састанак који је одрз̌ан два, три дана после.

Она ме је одвела у Халас̌ке винограде у куц́у Сариц́ Ирене (...)

Лола је говорила о политиц̌кој ситуацији, оформила групу и мене поставила на ц̌ело.

Нас̌ задатак: да се упознамо са догађајима, да их тумац̌имо, да с̌иримо летке, да прикупљамо материјалну помоц́, говорило се о санитетским курсевима, да организујемо групе са симпатизерима.

Извор: „Антифашисткиње Суботице: скојевке, партизанке и афежеовке”, др Маргарета Башарагин

Активизам и погубљење

Нацисти су септембра 1941. ухапсили Лолиног партнера, а она је побегла у Мађарску.

Ухапшена је већ у октобру и враћена у Суботицу.

Нацисти су је заточили у Жуту кућу, тадашње седиште полиције у центру града, где се данас налази Учитељски факултет на мађарском језику.

На овој згради, чија је фасада и данас окречена у јарко жуто, стоји спомен-плоча, као подсетник на људе који су у њој страдали.

Пред преким војним судом, Лола Вол и Отмар Мајер су осуђени на смрт вешањем.

„У њеној оптуз̌ници стајало је да је као ц̌ланица КПЈ организовала војне десетине и санитетске курсеве”, каже др Башарагин.

Погубљена је 18. новембра 1941. у касарни у Суботици, са још 14 чланова партије и као једина жена у групи, додаје.

Тог дана, погубљен је и Отмар Мајер, а њихова имена данас стоје уклесана на споменику жртвама стрељања, „Балада вешаних”, постављеном 1967. године.

Сахрањена је на Јеврејском гробљу у Суботици.

Шта се десило са првобитном бистом Лоле Вол?

За време Социјалистиц̌ке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), Суботица је брижљиво чувала сећање на Лолу Вол.

„У Југославији, антифашисткиње Суботице су 8. марта полагале цвеће на њен гроб”, каже Башарагин.

Оригинална биста Лоле Вол, дело вајарке Вере Габрић Почуче, први пут је постављена 1984. године, у дворишту тадашње фабрике Парфимерија „Славица“.

Међутим, са распадом Југославије, у пропаст је отишла и фабрика, и данас напуштена.

„Не зна се ни када је биста тачно украдена, али сам пре неколико година приметила да је више нема”, каже Башарагин.

Међуопштински завод за заштиту споменика ставио је рестаурацију бисте на листу приоритета, а ове године обновљена је средствима Јавног предузећа за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање у Суботици.

„Уместо у кругу напуштене фабрике, одлучено је буде постављена на ново место у центру града”, каже Маја Ракочевић Цвијанов из МЗЗСК.

Реплика бисте Лоле Вол, изливена по оригиналном калупу, откривена је октобра 2024, поводом обележавања 80 година од ослобођења Суботице у Другом светском рату.

У друштву је тројице истакнутих суботичких комуниста - Лазара Нешића, Матка Вуковића и Кизура Иштвана, српског, хрватског и мађарског порекла.

Ракочевић Цвијанов истиче да су и бисте ове тројице мушкараца имале сличну судбину - све представљају рестаурације оригиналних споменика, украдених претходних деценија.

„Биста Лоле Вол је последња обновљена, а користили смо оригинални постамент из фабричког круга, који је извађен и премештен на нову локацију”, каже Ракочевић Цвијанов.

Из градског буџета Суботице сваке године се потроши око „2.000 евра” на замену и поправку украдених и вандализованих споменика културе, указује.

„Само у Суботици, у последње две деценије имали смо десетине таквих случајева.”

Тамо је 2013. украден бронзани споменик „Птица сломљених крила”, посвећен страдалима у Другом светском рату, а обновљен је већ следеће године.

Крађе споменика са јавних места у Србији нису реткост, о чему сведоче десетине објава у српским медијима.

Из београдског парка Калемегдан, 2018. године украдена је бронзана биста Светог Ђорђа са спомен-обележја руским и српским војницима из Првог светског рата.

Са зграде Архива Србије у Београду је 2010. године украдена бронзана плоча са називом институције, а убрзо је постављена нова.

До објављивања текста, ни Републички завод за заштиту споменика културе Србије, ни Министарство културе, нису одговорили на упит ББЦ новинара о списку украдених и вандализованих споменика широм земље, као ни о средствима која се издвајају за њихову рестаурацију.

• Трновит пут Ксеније Атанасијевић - прве жене с титулом доктора наука у Србији
• Долорес Ибарури: Шпанска револуционарка, Стаљинова следбеница и Титова оштра критичарка
• Како сам упознала Викторију Вудхал, прву америчку председничку кандидаткињу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.18.2024)