Радозналост: Потцењена особина која је неопходна за успех

Препуштање радозналости може бити невероватно добро за ваш ум, а корист ћете осетити у областима живота попут учења, креативности или уживања у послу.

Дана 7. јануара 1918. на њујоршком хиподрому, непоновљиви илузиониста Хари Худини пред више хиљада гледалаца открио је један од његових познатих трикова - слона који нестаје.

Животиња Џини наводно је била тешка 4,536 килограма.

Подигла је сурлу у знак поздрава, пре него што је помоћник мађионичара спровео до огромног ормана и затворио врата за њом.

• Зашто су нам неки људи на први поглед досадни
• Када сме да се верује инстинкту
• Причајте што више са незнанцима, кажу научници

После драматичног увода на бубњу, врата су се поново отворила, а орман је био празан.

Хиљаде гледалаца било је уверено да је слоница испарила.

Како је Худини успео да сакрије ту огромну животињу?

У том тренутку, нико није успео да пружи дефинитивно објашњење како се то догодило, иако једна теорија преовлађује.

Рећи ћу вам више о томе пре краја овог текста, али можда ћете пожелети да одолите искушењу да се одмах пребаците на тај део, пошто научна истраживања показују да допуштајући вашој радозналости да буде пробуђена на овај начин може бити невероватно корисно за ваш ум.

Истраживање показује да када не знате одговор на неку интересантну загонетку, то може, на пример, повећати вашу креативност у решавању даљих задатака, а тиме се наш мозак стимулише за учење.

Радозналост на радном месту, са друге стране, повећава степен посвећености и уживања на послу и смањује могућност да осетимо изгарање на радном месту.

Не чуди да научници покушавају да пронађу начине да допринесу креативности у нашим животима, а чак и мале интервенције могу да имају огромне користи.

Појачивачи памћења

С обзиром на то да је дефиниција радозналости у речнику „жеља да нешто сазнамо&qуот;, не чуди нас што се истраживање ове особина бавило тиме колико је она корисна у образовању.

Коришћење упитника, који садрже питања о томе колико људи желе нове информације и размишљају о проблемима са којима се нису сретали, различите студије су показале да то колико су људи радознали је у блиској вези са будућим академским успехом, невезано за степен интелигенције.

Последња истраживања сугеришу да користи за процес учења имају везе са променама на неуролошком нивоу.

Када нас нека тема заинтересује, чињенице које проучавамо постају дубоко урезане у наш мозак и касније, када су нам потребне, лакше им приступимо.

Узмите у обзир студију спроведену на Универзитету Калифорније у Дејвису 2014. године.

Тада су истраживачи питали сваког учесника да оцени колико је радознао да сазна одговоре на серију питања, попут „Ко је био председник Сједињених Држава када је ујка Сему порасла брада?&qуот; или „Шта заправо значи реч 'диносаурус'?&qуот;.

Учесници истраживања су онда ишли на магнетну резонанцу, где би им то питање било постављано, а после тога би им био саопштен одговор.

Учеснике би после сат времена питали да препричају свега што се сећају.

Ефекти радозналости сат времена касније били су упечатљиви.

Када су учесници били веома радознали у вези са темом, шансе су биле за 30 одсто веће да ће моћи да препричају шта су научили о њој.

А то се изгледа подудара са појачаним активностима у областима средњег мозга који ослобађају неуротрансмитер допамин.

Он се углавном везује за награду, али студије изведене на животињама сугеришу да може да повећа могућност формирања нових неуралних веза.

Изгледало је као да радозналост помаже мозгу да се припреми да апсорбује нове и важне информације, а онда је последица тога било стабилније памћење.

Занимљиво је што су истраживачи открили да доток допамина, везан за почетно осећање радозналости може чак и да утиче на сећање случајних информација које немају везе са основним питањем.

Да би ово доказали, они су им поред одговора на питања показивали разна лица и сат времена касније би проверили да ли учесници и даље препознају та лица.

Анализа је показала да ће учесници много лакше запамтити лице, ако су у тренутку када им је показано чули неко тривијално, а интересантно питање које им је покренуло радозналост.

Овај додатни, неочекивани, појачивач памћења може бити невероватно користан када покушавате да научите нешто ново и сложено.

На крају крајева није вероватно да ће нам се сваки аспект учења чинити фасцинантним. Али, ако успемо да одржимо степен радозналости око барем неких чињеница, схватићемо да смо запамтили лакше и остатак материјала.

Радозналост може да повећа наше стрпљење.

Недавна студија, још увек необјављена, коју је спровела Абигејл Хсијунг, докторанткиња на Универзитету Дјук у Северној Каролини, показала је да појачана радозналост значи да су људи спремнији да сазнају решење неке загонетке.

Мање радознали људи, с друге стране, имали би мање стрпљења и хтели би да заврше задатак брже и онда би тражили да им се одмах каже и одговор.

„Већа радозналост значила је да су људи желели да сами нешто открију и разумеју то,&qуот; каже Хсијунг.

У образовању, веће стрпљење и дужи период бављења неком темом највероватније ће довести до даљег истраживања, потпунијег учења и разумевања, посебно сложених идеја, које такође могу да помогну да се објасни зашто је радозналост јак показатељ академског успеха.

Повезивање идеја

Слични далекосежни ефекти се могу пронаћи у студијама у решавања проблема на креативан начин, где је такође назначено да радозналост помаже људима да створе узбудљивије и оригиналније идеје.

Доказ за овај процес стиже у причи о несталом слону.

У серији експеримената, истраживачи су испричали учесницима једну од две верзије ове приче.

Половина је прочитала верзију приче у којој је појачан елемент мистерије - чињеница да други илузионисти нису успели да схвате како овај трик функционише.

Ови учесници су питани да опишу како мисле да је Худини сакрио Џени.

Шта год да је био њихов одговор, речено им је да су „надомак истине, али не у потпуности&qуот;, што је оставило празан простор у њиховом знању, стварајући додатну несигурност и интригу.

Остатак групе је прочитао много мање интригантни опис Худинијевог трика, у коме је сугерисано они већ разумеју како функционише илузија, са навођењем трага да је Худини сакрио слона иза завесе у орману. (Ово је теорија коју већина људи подржава).

После тога, учесници су давали процену колико су били радознали да сазнају више о Худинијевом трику.

Дато им је неколико минута да сами осмисле магични трик, које су после оцењивале независне судије.

Истраживачи су сазнали да су учесници који су прочитали прву, мистериознију верзију приче су били радозналији, што је довело до значајније више иновација током каснијег задатка о магичним триковима.

Ово је последица процеса названог „повезивање идеја&qуот; у оквиру кога учесници би стално надограђивали њихове иницијалне идеја кроз процес честог понављања.

На пример, учесник из ове групе могао би размишља о начину да слон нестане, објашњава Спенсер Харисон, професор менаџерског и организационог сазнања у пословној школи ИНСЕАД у градићу Фонтанблу у Француској.

Можда следеће о чему ће размишљати је могућност да нестане скелет диносауруса из музеја.

„А онда скелет није нестао, већ плеше,&qуот; каже он.

Корак по корак, људи су мењали и проширивали њихове одговоре „гурајући идеју у простор који делује потпуно нов,&qуот; додаје Харисон.

Они који су видели мање интригантну верзију Худинијеве приче, за разлику од прве групе, били су склонији да прихвате прву идеју која би им пала на памет, која би најчешће била мање амбициозна или интересантна.

Учешће у активностима и добар живот

Предности радозналости не стају ту.

У његовој последњој књизи Уметност непослушности (Тхе Арт оф Инсубординатион), Тод Кашдан, професор психологија на Универзитету Џорџ Мејсон у Ферфаксу у америчкој држави Вирџинија указује да већа радозналост може да утиче да људи буду отворенији према мишљењима других, чак иако се она разликују од њиховог.

Оно што је суштински важно, ако желимо да учествујемо у продуктивним расправама и избегнемо проблеме попут пристрасности потврђивања и групног мишљења.

Кашданово истраживање је показало да радозналост доноси свеукупне користи људима током посла.

У студији је учествовало више од 800 учесника из Сједињених Држава и Немачке, који су ангажовани у најразличитијим индустријама, а који су оцењивали низ изјава о њиховом искуству радозналости у свакодневном животу:

• Узбудим се кад размишљам о експериментисању са различитим идејама
• Не избегавам непознате ствари, чак и када ме плаше

Учесници су такође попунили упитнике о томе колико су задовољни на послу и колико учествују у њему, о друштвеним односима са колегама, осећају изгарања и коришћењу иновације у послу.

У сваком од ових мерења, радозналији учесници су причали о садржајнијим искуствима у односу на мање радознале учеснике.

Неговање радозналости

Према Кашдану и Харисону, многе организације би могле да подстичу већу радозналост запослених, уношењем неколико измена у корпоративној култури.

Менаџери могу да размисле о пружању већег степена независности запосленима на пример, пошто различите студије показују да већи осећај аутономије повећава радозналост.

Чак иако постоји ограничен број доступних опција, пројекат ће имати више шансе да подстакне нечије интересовање, ако су га одабрали сами, уместо да им је то неко наметнуо.

Тамо где је то могуће, послодавци би могли такође да охрабре запослене да одговоре траже ван уских граница сопствене примарне струке.

„Неопходно је да одбацимо ту представу да свако треба да ради оно за шта се школовао&qуот;, сматра Кашдан.

Повећано интересовање за нову област ће можда да се прелије у њихову струку, каже он, што ће им освежити начин размишљања и омогућити им да примете нове везе и начине решавања проблема.

На индивидуалном нивоу, постоје докази да је могуће вежбати радозналост.

Први корак је да вас та тема личност интересује, истраживање Рачит Дубеј, когнитивне научнице на Универзитету Принстон, показало је подсећање људи на корисност новог знања може појачати њихову радозналост, када им се чини да је нема довољно.

Због тога покушајте да се држите ваших крајњих циљева, ако су осећања фрустрације или конфузије довела до тога да заборавите зашто сте испрва уопште били заинтересовани за нешто.

Из истих разлога, можда можете да саставите листу питања на која бисте желели да добијете одговор у данима или недељама пред вама.

Студије су показале да овај једноставни корак у препознавању рупа у вашем знању ће природно изазвати више радозналости и последичног бављења том темом.

Ваша питања не треба да буду дубокоумна - не постоје глупе тема све док ваше интересовање изазива жељу са сазнањем.

Ово је на најбољи начин сумирао физичар Ричард Фејнман у реченици: „Скоро све је стварно интересантно, ако се томе довољно посветите.&qуот;

А уз доказане користи за ваш однос према учењу, креативност и опште расположење, можда ћете бити пријатно изненађени куда све ова новопронађена радозналост може да вас одведе.

Погледајте видео: Црте личности одређују да ли ћете бити лажов, преварант или убица

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.18.2024)