Neuroferitinopatija: Nova nada za sestre zatočene u sopstvenim telima

Neuroferitinopatija je bolest mozga koja ljude, uglavnom iz jedne porodice, zarobljava u njihovim telima.

BBC News pre 12 dana | Šeron Barbur - BBC, zdravlje

Two women smile at each other — Peni Tejlor kaže da ne zna da li će imati bolest kao njena majka Liz

Neuroferitinopatija je retko moždano stanje koje zarobljava ljude u njihovim sopstvenim telima i deluje kao da uglavnom pogađa potomke jedne porodice.

Dok univerzitet pokreće testiranje lekova u nadi da će ublažiti njene efekte, BBC je razgovarao sa porodicom četiri sestre kojima je postavljena dijagnoza ove bolesti.

Liz Tejlor je bila zdrava 38-godišnjakinja kad je otkrila da će izgubiti sposobnost hoda, govora, pa čak i prehranjivanja.

Počela je da oseća bolove u rukama, za koji su joj, posle više nedelja testiranja, lekari iz Njukasla rekli da su neurološka bolest za koju nema leka.

„Sećam se kad je dotrčala uz stepenice uplakana", priseća se njena ćerka Peni, koja danas takođe ima 38 godina.

Lizin muž Džejms (62) bio je primoran da nemoćno posmatra kako se pogoršava zdravlje njegove supruge.

A woman looks at the camera — Liz Tejlor ne može da jede, hoda ili govori

Sada sa 59 godina, Liz je zatočena u sopstvenom telu.

Njen um je i dalje potpuno aktivan, ali Džejms može sa njom da komunicira samo čitanjem izraza u njenim očima.

Naredne godine su donele još poražavajućih vesti za porodicu, jer je svaka od Lizinih troje sestara dobila dijagnozu istog stanja.

Ispostavilo se da je to genetska bolest o kojoj niko iz porodice u Rošdejlu, u Širem Mančesteru, ništa nije znao.

Old picture of a young couple — Džejms i Liz Tejlor u mladosti

Naučnici veruju da na čitavom vestu ima svega oko 100 pacijenata sa ovim stanjem, a većina potiče iz iste porodične loze u Kambriji.

Često pogrešno dijagnostifikovano kao Parkinsonova ili Hantingtonova bolest, naučnici su zapravo otkrili da je ovo stanje novo i nazvali ga neuroferitinopatija, jer je izaziva taloženje gvožđa u mozgu.

Oni su otkrili da genetska greška dovodi do toga da gvožđe ulazi u mozak, ali da ne može iz njega da izađe.

„Život u čauri"

Ispitivanje na Univerzitetu u Kembridžu testiraće da li jedan postojeći lek može da se prenameni na izvlačenje gvožđa i zaustavi napredovanje bolesti, oporavi ili čak možda „izleči" neke pacijente.

To nudi tračak nade za Liz i njene sestre, među kojima je i 61-godišnja Heder Gartsajd.

Old picture of a young couple smiling at the camera — Stiven i Heder Gersajd u mladosti

Njen muž Stiven (59) kaže da i ona razume sve što se dešava u svetu oko nje, ali ne može da komunicira.

Jedva može da se pomeri i više ne može da govori.

„Videli smo kako se zdravlje Elizabet pogoršava i prosto smo znali da će nam to svima izmeniti živote", kaže Stiven, koji je sada posvećeni negovatelj vlastite supruge.

A woman in a green hoodie smiles at the camera — Heder takođe boluje od neuroferitinopatije

On je pita da li može da mu pomogne da nađe reči da opiše koliko joj je teško, ali ona ne može da mu odgovori.

Gledajući Liz, Džejms kaže: „Sigurno je frustrirajuće živeti u toj čauri."

Bolest su otkrili naučnici iz Njukasla tek kad su primetili porast broja pacijenata iz Kambrije.

A painting depicting the mutiny on the Bounty — Moguće je da vuku poreklo od Flečera Kristijana, poznatim po vođstvu čuvene pobune na brodu Baunti 1789.

Profesor ser Džon Bern, sa Univerziteta u Njukaslu, koji je i nazvao ovu bolest, otkrio je da su skoro svi poznati slučajevi najverovatnije potekli od istog pretka.

Uspeo je na nađe korene u 18. veku u Kokermautu, u Kambriji, kod porodice sa prezimenom Flečer.

Sprovedena je i istraga da se utvrdi da li su možda delili zajedničkog pretka sa Flečerom Kristijanom, poznatom po predvođenju pobune na Bauntiju u aprilu 1789. godine, imajući u vidu da i on potiče iz iste oblasti, ali su dokazi za sada nedovoljni.

„Potencijalni lek"

Sada, skoro 25 godina otkako je stanje otkriveno, profesor neurologije Patrik Čineri sa Univerziteta u Kembridžu sprema se da započne jednogodišnje ispitivanje postojećeg leka, deferiprona, za koji se nada da će moći da „izvuče gvožđe iz mozga" i zaustavi napredovanje bolesti.

„Skenovi pokazuju gde se gvožđe taloži u mozgu a kod ljudi koji su nasledili ovu genetsku grešku ta promena je zaista naglašena", kaže profesor Čineri.

„Može da prođe 40 godina pre nego što ljudi počnu da osećaju simptome", dodaje.

Two women, one of whom is holding a baby, old photo — Sestre Liz i Heder

Nakon što su pacijenti imali simptome 10 godina, višak gvožđa „očigledno počinje da čini štetu na samom mozgu i okolno tkivo se uništava", objašnjava profesor Čineri.

„Naš primarni cilj je da se bolest zaustavi u mestu, a to bi moglo da dovede i do slabljenja problema."

Ispitivanje je u februaru odobrila Regulatorna agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA).

Podršku mu pruža LajfArk - Praktični izazovi retkih bolesti, koji je dao doprinos od 750.000 funti.

„Ispitivanja za prenamenu lekova su sve efikasniji načini da se uzmu lečenja koja su već odobrena i primene na nova stanja i bolesti", kaže doktorka Katriona Krombi iz LajfArka.

Ako ispitivanje bude uspešno, profesor Čineri kaže da će svi doktori možda moći da daju lekove ljudima pre nego što im se uopšte jave simptomi.

On kaže da za te pacijente to predstavlja „potencijalni lek".

Two women and two men sat around a table — O sestrama brinu članovi porodice

On takođe kaže da to može da utre put lečenju drugih stanja povezanih sa taloženjem gvožđa u mozgu.

„Ako možemo da pokažemo na primeru ovog stanja da smanjenje gvožđa može da spreči oštećivanje moždanih ćelija, odatle nije teško pretpostaviti da bi sličan pristup mogao da pomogne kod Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti", dodaje on.