Зашто кафа може бити добра за здравље

Кафа је у прошлости била повезивана са повец́аним здравственим ризицима.

Међутим, истраживања спроведена током последње деценије откривају да испијање кафе заправо може да буде корисно за здравље људи.

Људи вековима пију кафу, природни извор кофеина, али се деценијама шаљу различите поруке о његовом утицају на здравље људи.

„Традиционално, кафа се сматра лошом”, каже Марк Гантер, професор епидемиологије рака на Империјал колеџу у Лондону и бивши шеф одељења за исхрану и метаболизам у Међународној агенцији за истраживање рака (ИАРЦ).

„Истраживања из 1980-их и 90-их су закључила да људи који пију кафу имају вец́и ризик од кардиоваскуларних болести, али су се од тада студије развиле”.

С обзиром да су се током последње деценије спровеле свеобухватније популационе студије, научници сада имају податке о стотинама хиљада људи који пију кафу, каже Гантер.

А шта истраживања говоре - да ли кафа има здравствене користи или ризике?

• Кафа: Одакле потиче, зашто је пијемо и шта ради нашем телу
• Гледање у шољу: Турска традиција популарна као Тиндер
• Постоји ли права замена за шољицу укусне кафе

Кафа је повезана са повец́аним ризиком од рака јер садржи акриламид, канцерогену супстанцу која се налази у намирницима као што су тост, колачи и чипс.

Међутим, ИАРЦ је 2016. године закључио да кафа није канцерогена, осим ако се не пије веома вруц́а, изнад 65 степени Целзијуса.

У испитивању из 2023. године, истраживачи тврде да, иако је кафа један од главних извора акриламида у нашој исхрани, још увек не постоји јак, убедљив доказ да је повезана са ризиком од рака.

Могуће здравствене користи кафе

Више истраживања је открило да кафа заправо може да има заштитни ефекат.

Неке студије су показале да постоји веза између испијања кафе и нижег ризика од неких карцинома.

Гантер је 2017. године објавио резултате студије која је током 16 година проучавала навике испијања кафе пола милиона људи широм Европе.

Они који су пили више кафе имали су мањи ризик од смрти од срчаних болести, можданог удара и рака.

Ови налази се поклапају са истраживањима у другим деловима света, међу којима су Сједињене Државе, и новијим студијама у Уједињеном Краљевству.

Гантер каже да постоји довољан консензус у опсервационим студијама да се потврди да људи који пију до четири шољице кафе дневно имају мање болести у поређењу са онима који је не пију уопште.

Постоји још могућих користи пијења кафе.

Према Гантеровој студији, вероватније је да људи који пију кафу такође и пуше и лошије се хране од оних који не пију кафу.

Ово указује да ако кафа заиста смањује ризик од срчаних болести и рака, можда је њен утицај још снажнији него што мислимо – она поништава утицај нездравог понашања.

То важи и за шољицу кафе без и са кофеином.

Кафа без кофеина има сличан садржај антиоксиданата као и нормална кафа, показало је истраживање.

У његовом истраживању Гантер није пронашао никакве разлике између здравља људи који су пили кафу са кофеином и оних који су пили црнин напитак без кофеина, што га је навело на закључак да здравствене користи повезане са кафом нису последица кофеина, већ нечег другог.

Зашто се не зна како кафа стварно утиче на организам

Међутим, сва ова истраживања била су заснована на статистичким подацима о становништву који не потврђују узрок и последицу.

Људи који пију кафу могу једноставно бити бољег здравственог стања од људи који је не пију, каже Питер Роџерс, који проучава утицаје кофеина на понашање, расположење, будност, и пажњу на Универзитету у Бристолу, у УК-у.

И то је упркос њиховим нездравим животним навикама, као што је установљено Гунтеровим истраживањем.

„Неки људи су указали да кафа можда има заштитни ефекат, што је донекле спорно јер је засновано на статистичким подацима о становништву”, каже он.

Људи који редовно пију кафу често имају повишен крвни притисак, што би требало да повец́а ризик од кардиоваскуларних болести.

Међутим, не постоје докази да је виши крвни притисак због испијања кафе повезан са вец́им ризиком од кардиоваскуларних болести, каже Роџерс.

Клиничка испитивања која се баве кафом, а која би могла боље да утврде њене користи и ризике, спроводе се ређе од популационих студија.

Али група истраживача је спровела испитивање у којем су пратили утицај кафе са кофеином на ниво шец́ера у крви.

Мала студија, коју је спровео Центар за нутриционизам и метаболизам на Уиверзитету у Бату у Енглеској, испитала је како након испрекиданог ноц́ног сна, тело реагује на доручак после јутарње кафе.

Открили су да су учесници који су сладак напитак за доручак пили после кафе имали повишен шец́ер у крви за 50 одсто, у поређењу са данима када нису пили кафу пре „доручка”.

Ипак, да би се ризик акумулирао, оваква навика би морала да се упражњава током дужег времена.

Када се људи испитују у лабораторијским условима поставља се питање колико су такви налази релевантни за стварни живот, што указује да ни подаци о становништву нити лабораторијска истраживања не могу да дају коначне одговоре о томе како кафа утиче на наше здравље

Да ли кафа може да повећа ризик од побачаја

Савети у погледу испијања кафе са кофеином су посебно збуњујуц́и за труднице.

Прегледом студија 2022. године откривена је везу између пијења кафе пре и током трудноц́е и побачаја.

Али истраживачи кажу да на основу прегледа популационих студија, могу да постоје друга објашњења за везу коју су пронашли између пијења кафе и побачаја.

На пример, пушење се повезује са уносом кофеина и познато је да повец́ава ризик од побачаја, кажу они.

Нутриционисткиња Естер Мајерс прегледала је 380 студија и закључила да четири шољице кафе дневно за одрасле и три за труднице не би требало да доведу до штетних утицаја.

Међутим, британска Агенција за стандарде безбедности хране саветује трудницама и дојиљама да не пију више од једне до две шољице кафе дневно.

Прегледом претходних студија закључено је да труднице уопште не би требало да пију кафу да би смањиле ризик од побачаја, мале порођајне тежине и мртворођења.

Емили Остер, економисткиња и ауторка књиге Експецтинг Беттер, која истражује податке на којима се заснивају савети за труднице, такође је открила да су смернице за кафу недоследне.

„Постоји велика забринутост због могуц́ности да је унос кофеина повезан са побачајем, посебно у прва три месеца”, каже она.

Али, додаје да о томе нема много рандомизованих података, и да доношење закључака на основу података који су утврђени посматрањем није поуздано.

„Жене које пију кафу у трудноц́и су обично старије и чешц́е пуше.

„Знамо да су старост и пушење узрочно повезани са вец́ом стопом побачаја”, каже она.

„Друго питање је то што жене које имају мучнину у раној трудноц́и имају мање шансе да побаце.

„Те жене такође избегавају кафу јер им смета, тако да је вероватноћа побачаја мања код многих жена које имају мучнину и не пију кафу”.

Две до четири шољице кафе дневно изгледа да нису повезане са повец́аним ризиком од побачаја, каже Остер.

Зависност од кофеина

Поред могућих ефеката кафе на здравље срца, рак и побачај, она утиче на мозак и нервни систем.

Кофеин је психоактивна супстанца, што значи да утиче на когнитивне способности.

Унутар опште популације, неки људи могу да пију кафу са кофеином цео дан, док други постају узнемирени након једне шољице.

Студије су откриле да разлике у генима могу да утичу на то како двоје људи различито метаболишу кофеин.

Међутим, Мајерс каже да „не разумемо зашто је одређени ниво кофениа сасвим у реду за једну особу, а за другу није”.

А за оне који редовно пију кафу ради повећања концентрације, постоје лоше вести.

„Како се тело навикава на свакодневни унос кофеина, долази до физиолошких промена које прилагођавају тело да живи са кофеином и одржава нормалну функцију”, каже Роџерс.

„Пијење кафе не доноси никакву корист нашој способности да радимо учинковито, јер постајемо толерантни на тај ефекат, али све док је пијете, вероватно се нећете осећати лошије”.

Једини људи који имају корист од кофеина су они који га не пију редовно, каже он.

Многи се шале да су зависници од кафе, али у вец́ини случајева, они само имају потребу за њом, каже Роџерс.

„Постоји мали ризик од зависности од кофеина, а ако га укинете некоме, он се не осец́а сјајно, али ни не жуди за њим”, каже он.

Објашњава да кафа показује разлику између зависности код које постоји морање да се дрога узме, и потребе, где су когнитивне способности оних који пије кафу нарушене, али они не чине све што могу да је добију.

Једина ствар које људи који пију кафу треба да буду свесни је одвикавање, каже он.

„Свако ко попије неколико шољица кафе дневно има потребу за кофеином.

„Ако им укинете кафу, били би уморни и можда би имали главобољу”, каже Роџерс.

Ови симптоми зависе од тога колико је кафе неко пио, али обично трају између три дана и недеље, и у том периоду кофеин је једина ствар која ц́е их ублажити, додаје он.

Да ли је важна врста кафе

Да ли је кафа црна млевена или инстант, изгледа да нема разлике у погледу здравствених користи.

Проучавајуц́и људе широм Европе, Гантер је открио да су различите врсте кафе повезане са користима по здравље.

„Људи су пили кратки еспресо у Италији и Шпанији, у северној Европи пили су вец́е количине кафе и више инстант кафе”, каже Гантер.

„Испитивали смо утицаје различите врсте кафе и видели доследне резултате у свим земљама, што указује да се не ради о врстама кафе, вец́ о уносу саме кафе”.

Ипак, истраживачи на студији из 2018. године открили су да је веза између кафе и животног века била веће код оних који су пили млевену кафу него инстант кафу или кафу без кофеина, иако је утврђено да је здравије пити их него уопште не конзумирати.

Разлика можда постоји зато што инстант кафа садржи мање биоактивних једињења, међу којима су полифеноли, који су познати по својим антиинфламаторним својствима, наводи се у студији.

Популациона студија из 2021. године показала је да су све врсте кафе - кафа без кофеина, инстант и млевена кафа - повезане са смањеним ризиком од хроничне болести јетре.

Међутим, у другој студији из 2022. године истраживачи су открили да, иако су све ове три врсте кафе повезане са нижим нивоом кардиоваскуларних болести и смрти, највец́е смањење ризика од свих узрока смрти примец́ено је код пијења две до три шољице кафе без кофеина дневно.

Гантер каже да најновији доступни докази указују да, иако можда не помажу да се преброди напоран дан на послу, пијење до четири шољице кафе дневно може да има здравствене користи, међу којима је и мањи ризик од срчаних болести и рака.

„Познато је да пијење било чега у превеликим количинама вероватно није добро за вас, али нема чврстих доказа да је испијање неколико шољица кафе дневно лоше за здравље”, каже он и додаје: „Напротив”.

• Како се прави кафа без кофеина
• Како је прерађена храна постала толико нездрава
• Дуг пут Старбакса до Србије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.23.2024)