Хроничар Херцег Новог и бокељског духа: Ин мемориам: Војо Станић (1924-2024)
Данас 26.11.2024 | Раде Марковић
Напустио нас је пре неки дан Војо Станић, велики црногорски, односно југословенски сликар у сто првој години. „Бићу мртав милијарду година и не журим у рај, а у паклу ме чекају сви моји пријатељи“, једна је од многих његових духовитости.
Са Војом Станићем сам разговарао свега неколико пута, а у Херцег Новом сваке године проведем бар десетак дана. Без обзира на то и на разлику у годинама, на неки померен начин, у некој помереној стварности стварнијој од ове у којој смо, разумео сам га као пријатеља. У тој помереној стварности која је као на сликама Војиним била тачнија и прецизнија, био је он неко кога сам изједначавао са Херцег Новим. Херцег Нови, једнако Војо Станић. Било је у прошлости великих
