Србија доставила чланицама ЕУ листу корака које ће предузети, међу њима и ревизија бирачког списка

Србија је чланицама Европске уније (ЕУ) доставила неформални документ са листом корака које намерава да предузме у кратком року, како би подстакла одлуку о отварању Кластера 3 у приступним преговорима са Унијом, јавила је Радио-телевизија Србије (РТС).

Међу корацима, које је Србија у "нон-пејперу" најавила за почетак децембра, су ревизија бирачког списка у складу са препорукама Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), покретање процедуре за избор новог савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), увођење виза за треће земље у складу са визном политиком ЕУ и пуна оперативност гасног интерконектора са Бугарском, сазнаје РТС у дипломатским изворима у Бриселу.

У документу се указује и да Србија планира да се потпуно усклади са закондавством ЕУ до краја 2026. године и да до краја 2025. испуни прелазна мерила у области владавине права, за поглавља 23 и 24 у приступним преговорима са Унијом.

Наводи се и да ће Београд поштовати Споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије, договорен прошле године, и да неће предузимати једностране потезе без консултације са ЕУ.

Земље чланице ЕУ ће 4. децембра поново разговарати о отварању Кластера 3 у преговорима са Србијом, након што ове недеље нису постигле сагласност о том питању. Мађарска, председавајућа Савету ЕУ, најавила је да ће та тема бити на дневном реду састанка амбасадора земаља чланица у среду.

На састанку амбасадора чланица ЕУ 25. новембра није постигнута сагласност о отварању Кластера 3. Том предлогу Мађарске успротивило се седам чланица ЕУ - балтичке и скандинавске земље, Холандија и Хрватска, 13 га је подржало, а преосталих седам, међу којима је била и Немачка, навело је да још треба да размотри своју позицију.

Као главне разлоге за одбацивање тог предлога земље чланице су навеле неусклађеност Србије са спољном политиком Европске уније и санкцијама према Русији, и проблеме у владавини права и у односима са Приштином.

Земље које подржавају отварање Кластера 3 наводе да треба прихватити оцену Европске комисије да је Србија испунила техничке критеријуме. Оне наводе да би то послало позитиван сигнал региону и приближило Србију Европској унији, а неке од њих су упозориле да неће моћи да прихвате кораке за друге земље ако не буде постигнут споразум о Србији.

Са друге стране, скептичне земље наводе да је "нон-пејпер" који је доставила Србија "списак жеља и обећања" и да пре одлука желе да виде конкретне резултате. Балтичке земље су посебно осетљиве на везе са Русијом, а неке од њих су у дебати покренуле питање најављене посете председника Србије Москви, наводе дипломатски извори.

"Балтичке земље пажљиво прате све контакте Београда и Москве. Њихов став је да Србију треба приближити ЕУ, али и да Србија треба да покаже да то жели", рекли су извори у Бриселу за РТС.

У годишњем извештају у склопу Пакета проширења за 2024. годину, Европска комисија је недавно по четврти пут оценила да Србија испуњава техничке услове за отварање Кластера 3. Чланице ЕУ у претходне три године нису дале "зелено светло" за отварање тог кластера, а Србија је последњи пут отворила нова преговарачка поглавља у децембру 2021 године.

У дипломатским круговима се говори и о могућем одржавању "политичке" међувладине конференције, на којој би делегације Србије и ЕУ размениле политичке поруке, док би отварање Кластера 3 било померено за следећу годину, наводи РТС.

Кластер 3 обухвата осам поглавља: Информационо друштво и медији (Поглавље 10), Опорезивање (16), Економска и монетарна политика (17), Социјална политика и запошљавање (19), Предузетништво и индустријска политика (20), Наука и истраживање (25), Образовање и култура (26) и Царинска унија (29).

(Бета, 29.11.2024)