Да ли се бакшиш оставља и када је услуга лоша

После оброка у ресторану испоставља вам се рачун.

Али, задовољство храном у којој сте управо уживали одједном прераста у благу нервозу јер морате да одлучите колику напојницу да оставите.

Ако дате премали бакшиш, хоће ли конобар или конобарица бити гневни?

Хоћете ли на крају ипак оставити превелики бакшиш?

А ако је услуга била лоша, да ли уопше треба дати напојницу?

• Разлике у давању бакшиша широм света
• Како ресторани тачно добијају Мишленове звездице
• Како је Титов кувар створио Карађорђеву шницлу

Расправа око тога колики бакшиш треба оставити не односи се само на ресторане, јер напојнице могу да се дају радницима разних занимања, међу којима су фризери, таксисти и носачи пртљага у хотелима.

Нови закон налаже исплату свих напојница, а од тога ће корист имати око три милиона радника у Енглеској, Шкотској и Велсу.

Али не постоје строга правила о томе колики бакшиш мора да се остави.

‘Покажите захвалност за добру услугу’

Меј, 17-годишња конобарица у малом угоститељском објекту, каже да не очекује од гостију да јој дају напојницу поврх накнаде за услугу која се додаје на рачун.

„Тако да је прилично неуобичајено да гости дају бакшиш, што је у реду.

„При плаћању, многи гости заправо проверавају да ли је урачуната накнада за пружање услуге и да ли се поштено дели међу радницима”.

Каже и да једна од њених пријатељица ради у угоститељском објекту где се не наплаћују услуга па гости углавном остављају напојнице.

Према закону, напојница је „добровољан износ који гост спонтано оставља”, а накнада за услугу је „износ који се додаје на рачун госта пре него што му се испостави”.

Стручњакиња за бонтон Лаура Акано, из предузећа Полисхед Маннерс које пружа часове лепог понашања, каже да је увек „на појединцу” колики ће бакшиш да остави, али мисли да је „важно показати захвалност за добру услугу”.

Ако се накнада за услугу произвољно додаје на рачун, можете да тражите да се одбије од коначног износа.

А ако је обавезна, онда не можете, али објекат то мора јасно да вам стави до знања усмено или у писаном облику пре ваше наруџбине.

И напојнице и накнаде за услугу могу да се деле између многих запослених - на пример, особе која вам је донела јело и онага које опрао посуђе.

‘Моји редовни гости су ме извели на пиће и све платили’

Питер, 40, из Лидса, каже да је незаборавну напојницу добио од два омиљена госта у пабу.

Добро их је познавао и наточио би им пиво у кригле пре него што би они и стигли у бар.

Једне вечери док је затварао паб позвали су га да им се придружи у оближњем стриптиз клубу.

„Платили су ми сва пића која сам попио и плес за мене”, каже он.

„То је било великодушно”.

У његовој последњој смени у бару, друге редовне муштерије су му стављале новчанице од 10 фунти у руке и пожелеле му све најбоље, „што је било веома љубазно од њих”, каже он.

Међутим, радио је и у ресторанима у којима управа није давала напојнице радницима, као и у хотелу где особљу никада није исплаћена накнада за услугу.

„Али када вам треба посао, а то је једино што је тада доступно, не расправљате се много”, каже он.

Према новом закону, накнада за услугу мора да се исплаћује запосленима.

‘Добро је када постоје смернице’

Колики бакшиш ћете оставити је потпуно на вама, али многе туристичке интернет странице предлажу да се у Великој Британији оставља између 10 до 15 одсто износа рачуна.

У објекту где Меј ради, на рачун се додаје накнада за услугу од 12,5 одсто.

Џема Сволоу, која је некада имала продавницу чаја у Лондону, каже да је 10 одсто „добра мера у већини случајева, јер се гости не љуте што се од њих тражи бакшиш, а особље што га не добија”.

Акано је сагласна да је 10 одсто задовољавјуће.

„Да ли људи то раде или не, то је друга ствар, али је добро када постоје смернице”.

У другим земљама, као на пример у Сједињеним Државама (САД), тражена напојница може да буде и више од 20 одсто износа рачуна, а често је и обавезна чак и ако је услуга осредња.

Меј каже да у УК-у не оставља бакшип јер је накнада за услугу скоро увек урачуната, али да је давала напојнице током боравка у САД-у.

„Сваки пут сам давала напојницу јер је култура остављања бакшиша тамо другачија.

„Ипак, понекад је било помало непријатно”.

У неким азијским земљама давање бакшиша се сматра непристојним, међутим како се отвара све више западних хотела, овај обичај је све мање табу.

Пенелопе, није њено право име, је шефица кухиње и каже да износ напојница зависи од ресторана у ком једете.

Ако је у питању ресторан Хунгри Хорсе, имате одређена очекивања у погледу квалитета хране, и у складу с тим остављате напојницу.

Међутим, ако једете у ресторану Иви, вероватно ћете дати већу напојницу „да бисте оставили утисак некога ко много троши”, каже она.

„На крају крајева, то је позориште”, додаје она.

‘Осећам да сам уцењен’

Ако је произвољна накнада за услугу додата вашем рачуну, а са тим нисте сагласни, онда имате право да тражите да се одбије.

Најџ Итон (56) из Бедфордшира, који редовно посећује ресторане, каже да увек брине да ли напојнице заврше у рукама особља и да не воли ресторане који аутоматски наплаћују услугу.

„Када је то одштампано на рачуну, изгледа као нека врста уцене и неки гости осећају да су принуђени да то плате, што је погрешно”, каже он.

Ако особље обавља добар посао, треба им дати напојницу, али о томе би требало да одлучује гост, каже он.

Стручњак за бонтон Џон-Пол Стутриџ саветује да се на интернет страницама ресторана провери да ли наплаћују услугу „с обзиром на распрострањеност ‘изненађујућих’ накнада за услугу”.

„Можете да питате запосленог, али дискреција је најважнија, па покушајте то да учините брзо и да други не чују”.

Акано предлаже да пре него што вам се рачун испостави обавестите неког од радника да не желите да вам се обрачуна накнада за услугу.

‘Добра рецензија помаже више од ситног бакшиша’

Начин остављања бакшиша се у многим индустријама променио - од времена када се кусур остављао на столу, до плаћања картицама и бесконтактног плаћања који су сада уобичајени.

Међутим, „традиција давања напојнице у знак захвалности вредном особљу је и даље снажан”, каже Кејт Николс, извршна директорка гранског удружења УК Хоспиталити.

„Ако желите да дате напојницу одређеној особи, готовинска напојница ће им омогућити да је задрже за себе, али ако је ставите на рачуну или је оставите на столу, онда је деле сви запослени - од конобара до кувара и перача судова који напорно раде у кухињи”.

У 21. веку, алтернатива давању напојница могле би да буду објаве на друштвеним мрежама, што људи све чешће раде, и то се „веома цени”, каже Меј.

Додаје да њени шефови „заиста обраћају пажњу на ствари као што су дељење прича које садрже фотографије хране“.

Стутриџ каже да у зависности од величине и природе ресторана, позитивна рецензија на друштвеним мрежама заправо може да вреди више од добре напојнице.

„Угоститељски објекат вероватно има више користи, дугорочно гледано, од добре рецензије чије писање захтева време и енергију, него од било које ситне напојнице”.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.30.2024)