BBC vesti na srpskom

Ко све протестује у Србији и због чега

Транспаренти, пароле, пиштаљке и незадовољна лица у последњих месец дана постале су свакодневни призор у Новом Саду, Београду и другим градовима широм Србије.

BBC News 03.12.2024  |  Милица Раденковић Јеремић и
Protest u Novom Sadu
ЕПА
„Руке су вам крваве&qуот; је један од слогана протеста после пада надстрешнице у Новом Саду

Транспаренти, пароле, пиштаљке и незадовољна лица у последњих месец дана постали су свакодневни призор у Новом Саду, Београду и другим градовима широм Србије.

Протестује се из више разлога и готово сваког дана неко излази на улице.

Последњи низ демонстрација почео је протестима после смрти 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, које су организовале неформалне групе и опозиција.

Наставило се студентским блокадама факултета, да би се просветном таласу овог понедељка придружили и адвокати.

Тражи се одговорност за трагедију у Новом Саду, али постоје и другачији захтеви, као што је већи буџет за Београдски универзитет или незадовољство због начина на који су усвојене поједине измене Кривичног законика.

Надстрешница

Protest u Beogradu
Реутерс
Један од скупова у Београду током акције „Застани, Србијо&qуот;

Трају већ месец дана и било их је десетак.

Почели су само неколико дана после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 15, а тешко повређено двоје људи.

Последњи је одржан у недељу 1. децембра у Новом Саду, када је Трг слободе офарбан у црвено, уз бројне отиске „крвавих руку”, које су постале симбол протеста, уз слоган „корупција убија”.

Претходно је у петак, 29. новембра, у неколико градова одржана трећа акција „Застани, Србијо”, када су људи у 11 часова и 52 минута – тренутку пада надстрешнице - застали у тишини на 15 минута за 15 жртава.

Опозиционе странке и покрети, иницијатива ПроГлас и студентске групе, којима су се придружили и ученици средњих школа, попут гимназија „Јован Јовановић Змај”, Шесте београдске и Карловачке, траже да надлежни утврде одговорност због новосадске трагедије.

Истрага о паду недавно реконструисане новосадске железничке станице је у току.

Приведено је 13 људи, међу којима је и неколико државних званичника, али је Горан Весић, доскорашњи министар грађевинарства, после неколико дана пуштен из притвора.

Тужилаштво је„надреално брзо” завршило истрагу несреће, оценио је председник Србије Александар Вучић, и додао да ће бити последица по одговорне.

Међутим, опозиција сумња у искреност власти, оптужујући је за корупцију у инфраструктурним пројектима - што виде као узрок трагедије - као и за контролу правосуђа.

Представници владајуће коалиције опозицију оптужују за притисак на правосуђе, док протесте и акцију „Застани, Србијо”, током којих је било блокада саобраћајница, називају „малтретирањем грађана”.

„То су насиље и силеџијство, ништа друго, 20-30 људи изађе на улицу и блокира све остале који иду на посао, болницу, на посао, у школу“, изјавила је Ана Брнабић, председница Скупштине Србије и висока званичница владајуће Српске напредне странке (СНС).

Узаврела атмосфера и вишегодишње поделе довеле су и до физичког обрачуна посланика владајуће коалиције и опозиције, а повод је била полемика око трагедије у Новом Саду и одбијање председнице скупштине да у дневни ред уврсти опозициони захтев за гласање о неповерењу влади због новосадске несреће.

Током протеста „Застани, Србијо” било је инцидената, па и физичких сукоба, између демонстраната и незадовољних возача, за које опозиција тврди да су активисти СНС-а послати да праве тензију.

Сукоба је било и у уторак, 5. новембра у Новом Саду, на једном од највећих протеста у историји града.

Хиљаде незадовољних људи је тада прво одржало минут ћутања за страдале, затим кренуло у протестну шетњу, током које је изливена смрдљива течност на Градску кућу, чији су прозори разбијени, као и на седишту новосадског огранка СНС-а.

У Новом Саду је у међувремену било и блокада Варадинског моста, као и неколико скупова широм града, а потом и вишедневна блокада зграде тужилаштва и судова у том граду, када су се опозициони политичари гурали са полицијом.

Неколико скупова је било и у Београду.

Испред зграде Председништва Србије у центру Београда, бивши кошаркашки репрезентативац Србије Владимир Штимац разапео је шатор и остао ту 24 сата, тражећи оставке председника владе Милоша Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића због погибије 15 људи на недавно реконструисаној згради новосадске железничке станице.

Зграда Железничке станице у Новом Саду подигнута је 1964, а последњих година је два пута реновирана, уз две свечане церемоније отварања којима је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, као и мађарски премијер Виктор Орбан.

Представници власти су одмах после пада надстрешнице тврдили да она није била предмет реконструкције, што су поједини стручњаци оповргли.

Protest u Novom Sadu
ЕПА
Протест у Новом Саду

Студенти

Талас блокада високошколских установа покренули су студенти Факултета драмских уметности (ФДУ) скупом 22. новембра 2024. године, како би одали почаст погинулима у Новом Саду.

Тада је дошло до сукоба између окупљених, који су зауставили саобраћај на 15 минута у непосредној близини факултета, и неколицине људи који су инсистирали да прођу.

Студенти ФДУ наводе да се ради о „организованој групи“, која је физички напала студенте и професоре, због чега траже да се против њих поднесу кривичне пријаве.

Они су именовали поједине нападаче као јавне функционере, чије разрешење такође захтевају.

Док се ови захтеви не испуне, студенти ће блокирати Факултет драмских уметности, у чему их је подржало Наставно-уметничко-научно веће ФДУ-а.

„Насиље које се десило над студентима ФДУ није изолован случај, стога позивамо и остале студенте да покрену блокаде својих факултета”, навели су студенти.

Њихове колеге су се одазвале, па је недељу дана касније блокирана и зграда Ректората Београдског универзитета и то на 12 сати.

Између осталог, траже више буџетског новца за Универзитет у Београду, процесуирање одговорних за трагедију у Новом Саду и објављивање свих докумената везаних за пад надстрешнице, били су захтеви студента.

Ништа од траженог није испуњено, због чега су од понедељка започели нову блокаду зграде Ректората, али и Филолошког, Филозофског и Природно-математичког факултета, три установе које су у непосредној близини једна друге у центру Београда.

transparent sa crvenom šakom na Filozofskom fakultetu
ББЦ/Светлана Параментић
Филозофски факултет у Новом Саду

У понедељак, 2. децембра, било је студентских протеста и у Новом Саду где је блокиран Филозофски факултет, који је због тога прешао на онлајн наставу.

У њему су се тако данас са једне стране могла видети девојка која се фотографише са медом, цвећем и мастер радом, а са друге студенти у блокади, јавила је ББЦ репортерка Светлана Параментић.

„Најава блокаде Ректората је била својеврсна диверзија, па смо изабрали да блокирамо факултет&qуот;, рекао је Јован Дражић, студент Филозофског факултета у Новом Саду и део неформалне студентске групе Став, за ББЦ.

Као захтеве наглашава откривање документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду, оставку премијера Милана Вучевића и градоначелника Новог Сада Милана Ђурића.

„Остајемо овде до даљњег, заједно се боримо са студентима из Београда и заједно ћемо истрајати”.

Адвокати

Усвајање одређених измена и допуна Кривичног законика без расправе у Скупштини Србије навела је београдске адвокате на тродневну обуставу рада од понедељка, 2. децембра.

Претходно су посланици усвојили четири измене овог документа којима се додатно штите просветни радници и запослени у здравству и социјалној заштити.

Тада су усвојене и оштрије казне за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.

Претходних месеци било је доста полемике о предложеним изменама Кривичног закона, којима су обухваћене и друге новине.

Министарство правде најавило је да се „рад на осталим изменама наставља као и расправа о томе&qуот;.

„Четири члана данас, па након месец дана усвајамо опет три или четири промене и тако једно безброј пута, што није нормално&qуот;, рекао је Саша Иванишевић, потпредседник Адвокатске коморе Београд, за Н1.

Док траје штрајк, они ће поступати само у притворским предметима и у поступцима против малолетника.

Београдским адвокатима придружиле су се и колеге из Шапца, док су адвокати из Војводине штрајковали један дан прошле недеље.

Поред начина на који се мења Кривични закон, они су као разлог штрајка навели и „систематско и дуготрајно уплитање извршне власти у рад правосуђа&qуот;, као и „произвољну примену репресивних мера против појединих учесника протеста&qуот;.

Просветари

Protest prosvetar
ББЦ
Протест просветних радника у Београду

Просветари су на улицама већ неко време.

Више од месец дана штрајкују, незадовољни предлогом Владе Србије да њихова зарада буде повећана 11 одсто од јануара.

Траже веће повећање за све запослене у просвети и то тако да почетна плата наставника достигне републички просек, на шта се, указују, влада званично обавезала прошле године.

По моделу „циркуларног штрајка“, часови су прве недеље децембра скраћени у више градова централне и јужне Србије док ће другу недељу раније звонити у војвођанским школама.

Паралелно, представници синдиката воде преговоре са надлежнима око измена Колективног уговора, које би осигурале да зарада просветних радника не може да буде испод републичког просека.

Овим штрајковима придружени су и нови.

Независни синдикат просветних радника Србије (НСПРС) организоваће једносатну обуставу рада у свим образовним установама Србије, у петак, 6. децембра, у периоду од 11:45 до 12:45.

Разлог су изјаве највиших функционера пошто су на улицу изашли гимназијалци у Сремским Карловцима и Новом Саду, желећи да одају почаст страдалима у трагедији од железничке станице.

„Приморавање ученика да иду на протесте, било да се ради о политичким или идеолошким циљевима, потпуно је неприхватљиво и нарушава њихово право на слободу избора&qуот;, рекла је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Она је казала и да ће одговорни сносити последице у складу са законом, а да ће Министарство просвете у школу упутити просветну инспекцију како би утврдили све наводе.

„Неприхватљиво је прављење спискова наставника и ученика који учествују у комеморативним окупљањима и грађанским протестима&qуот;, саопштио је НСПРС.

„Ученици су показали емпатију, храброст и правдољубивост примерену свом узрасту, због чега су их највиши државни функционери окарактерисали као изманипулисане и присиљене&qуот;, навели су.

Стари савски мост

Protest Stari savski most
ББЦ
Стари савски мост је од нацистичког минирања 1944. спасао учитељ Миладин Зарић

Протести због планираног уклањања Старог савског моста, једног од три у центру српске престонице који повезује стари и нови део Београда, трају већ месецима.

Власти су најавиле да ће бити срушен како би на његовом месту био постављен нови.

Радови су најављени још почетком новембра, али су активисти иницијативе „Мост остаје&qуот; спречавали почетка радова, тврдећи да за то нема правно ваљане одлуке, као и да ће само створити додатне гужве у саобраћају у Београду, које су ионако велике.

Реагујући на протесте, градоначелник Београда Александар Шапић затражио је од полиције да спрече, како је рекао, „континуирано малтретирање Београђана које већ дуже време траје на разне начине&qуот;.

„Анархија која почиње да окупира свакодневни живот, где мањина од неколико десетина људи малтретира милионски град, мора да се заустави или ће она да прерасте у општи хаос који може само да има несагледиве последице по све&qуот;, рекао је.

Рано ујутру 20. новембра, уз присуство полицијског кордона у пуној опреми, који је спречавао прилаз мосту активистима, почело је уклањање трамвајских шина и асфалта.

Када су активисти покушали да прођу кордон, приведен је Саво Манојловић, лидер опозиционог покрета Крени-промени, као и градски одборник тог покрета Александар Јовановић.

Полиција је реаговала, јер је Саво Манојловић покушао да пробије кордон, рекао је министар унутрашњих послова Ивица Дачић, пренео је РТС.

Радови на мосту, постављеном 1942. године, од тог 20. новембра неометано трају.

Активисти иницијативе „Мост остаје“ нови протест најавили су за среду, 4. децембар.

most i Beograd na vodi
Марко Дјурица/Реутерс
Стари савски мост је уз Београд на води

Хотел Југославија

Протести трају и због рушења хотела Југославија на Земунском кеју у Београду.

У последњих двадесетак година, хотел на обали Дунава, некада један од најпознатијих и најекслузивнијих у земљи, неколико пута је мењао власнике.

У марту 2024. године продат је компанији МВ Инвестмент, у власништву грађевинске компаније Миленијум тим, која је ангажована на многим великим државним пројектима.

Убрзо је најављено и рушење, а на његовом месту је планиран луксузни хотел Риц-Карлтон, чему се противи иницијатива „Одбранимо Југу&qуот;.

Хотел називају једним од симболом Београда и сматрају да би његовим уклањањем био урушен идентитет града, док власт оптужују за „инвеститорски урбанизам&qуот;.

„Очигледно је да су надлежне институције града Београда у служби приватних инвеститора и крупног капитала, па је све ово што се дешава са хотелом искључиво интерес богаташа“, навео је Александар Ђенић из иницијативе „Одбранимо Југу&qуот; и опозициони одборник у скупштини општине Земун.

Ипак, рушење хотела Југославија почело је 15. новембра, иако су демонстранти, покушавајући да зауставе радове, неколико пута телима спречавали камионе да приђу.

Уследили су нови скупови и то због азбеста, материјала који је у 20. веку коришћен за изолацију, а за који је утврђено да изазива здравствене проблеме, због чега је забрањен.

Из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу упозорили су на опасност од азбеста из шуту који настаје рушењем хотела Југославија, али је Миленијум је тим негирао присуство азбеста и других опасних материјала.

Последњи протест због рушења хотела Југославија одржан је у недељу, 1. децембра.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.03.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Политика, најновије вести »