Зашто падају плафони јавних објеката у Србији

Обрушио се малтер са таванице чекаонице железничке станице у Ћуприји, пало је неколико плоча са плафона у реновираним здравственим установама у Врању и Нишу, шикљала је вода из клима уређаја у Хали спортова у Краљеву - све у року од десетак дана.

До ових случајева је дошло док траје истрага о паду надстрешнице на недавно реконструисаној железничкој станици у Новом Саду 1. новембра када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.

Овакви инциденти се дешавају јер нису поштовани сви критеријуми, односно неко није урадио посао у складу са правилима струке и стандардима, каже Иван Игњатовић, грађевински инжењер, за ББЦ на српском.

„Узроци могу бити бројни, али се сви своде на неку врсту пропуста - у пројектовању, грађењу или одржавању, при чему су заказали и контролни механизми за сваки од ових процеса.

„Врло ретко се дешава да су утицале потпуно непознате околности или да их није било могуће предвидети”, објашњава професор Грађевинског факултета.

Чак и у случајевима када се временом промене својства материјала, периодичним прегледима могуће је уочити промене и предупредити озбиљније проблеме, указује.

• Пад надстрешнице у Новом Саду: Шта кажу стручњаци
• Шта куће и зграде у Србији морају да имају како би издржале земљотрес
• Пао део крова пијаце у Београду - повређено четворо људи

Као могуће узроке, Игњатовић не искључује и брзину извођења радова, немар, понекад и лакомисленост.

„Због брзине која се намеће као кључни фактор и у пројектовању и у грађењу, дешавају се професионални пропусти, али и злоупотребе процедура - израде пројектне (али и градилишне) документације које су 'про форме' и не одговарају стварном стању ствари или изостављању кључних елемената и проблема на пројекту јер је за њихово разрешење потребно више времена&qуот;, каже.

Како предупредити?

После трагедије у Новом Саду, са свих страна стижу упити за преглед објеката, јер је „постало јасно да о грађевинским објектима, а нарочито њиховим конструкцијама, треба бринути током целог употребног века, а не само током пројектовања и изградње”, каже Игњатовић.

Због трагедије у Новом Саду ухапшено је 13 људи, али је у међувремену из притвора пуштен Горан Весић, досадашњи министар грађевинарства.

Још није подигнута ниједна оптужница.

Опозиција сумња у искреност власти да ће до краја испитати и расветлити случај, оптужујући је за корупцију у инфраструктурним пројектима - што виде као узрок пада надстрешнице на станици - као и за контролу правосуђа.

У међувремену су власти у Београду и у Новом Саду наложиле ванредни инспекцијски надзор јавних објеката.

„Биће потребно време да одговорни схвате да је брига о објектима којима управљају стална активност и непрекидни процес, а не само једнократни задатак који сада, после ове трагедије, треба одрадити”, каже инжењер.

Нису дужни да имају техничка лица, али је „њихова обавеза да за прегледе објеката ангажују грађевинске инжењере и друге стручњаке”, тврди.

„Повремени инциденти, као што су обрушавања делова фасаде, били су знаци упозорења који се нису узимали за озбиљно“, напомиње у писаном одговору.

Да ли сада људи и медији више обраћају пажњу на ове инциденте или је оваквих проблема било и раније?

Због повећане пажње дешава се и да људи уочавају „велике“ проблеме тамо где их реално и нема, додаје професор.

Ипак, проблема је било широм Србије.

Ћуприја: Железничка станица

Месец дана после трагедије у Новом Саду, са плафона је пао део малтера у чекаоници недавно реконструисане железничке станице у Ћуприји, у централној Србији.

Чекаоница је била празна у тренутку пада малтера.

Зграда стара више од века, реконструисана је 2023. године, за шта је издвојено више од 30 милиона динара, како би се санирали темељи објекта и заменио кров.

Станица у Ћуприји била је једна од 27 широм Србије предвиђена пројектом уређења.

„Дежурни тужилац је извршио увиђај, наложио да полиција обезбеђује објекат и забранио уклањање отпадног материјала док грађевинска инспекција не изврши надзор“, саопштено је из Основног јавног тужилаштва у Параћину, чија је месна надлежност и станица у Ћуприји.

Инспекција треба да каже да ли је објекат безбедан и да приложи документацију у вези са извођењем грађевинских радова на железничкој згради да би се утврдило да ли има елемената кривичног дела, пише у одговору ове институције за ББЦ на српском.

Неколико сати касније, по објављивању вести о инциденту у Ћуприји, Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, изјавила је да „сада није реално да одговарамо за сваки гипс који падне, а дешава се не само код нас него свуда у свету&qуот;.

Ниш: Клиника за кардиологију

Неколико плоча од пресованог картона пало је крајем новембра у просторији нишке Клинике за кардиологију, чије је реновирање у току.

Извођач радова је прихватио одговорност, каже Зоран Перишић, директор Универзитског клиничког центра.

„Све је замењено и сређено, а повређених није било“, додаје кратко за ББЦ на српском.

Универзитетски клинички центар, основан пре скоро 35 година, друга је по величини здравствена установа у земљи, а најважнија за југ земље.

Локална групација Телегра ИПИ Траде је за око 43 милиона динара требало да изради идејно решење, пројекат за извођење свих фаза радова, али и саме радове.

Због чега је дошло до пуцања плоча, из ове фирме нису одговорили ББЦ-ју.

Перишић, који је и бивши градоначелник Ниша, каже да „оваквих инцидената није било раније&qуот; и да „са извођачима имају вишегодишњу коректну сарадњу и постављених десетине хиљада квадратних метара“.

хттпс://твиттер.цом/дрдраганмилиц/статус/1860016165470294248

Краљево: Хала спортова

Неколико стотина километара даље од Ниша, средином новембра дошло је до цурења воде у Хали спортова у Краљеву, на западу Србије.

Услед пуцања цеви на клима уређају, омањи „водопад”, како су га описали поједини медији, сручио се на седишта и паркет у сали која може да прими до 6.000 људи у тренутку када је одржаван турнир у малом фудбалу.

Штета је брзо поправљена и реч је о техничкој грешци, јер се опрема и уређаји редовно одржавају, каже Срећко Бојанић, вршилац дужности директора Спортског центра Ибар.

„Квар је био на инсталацији, а не на апаратима. Визуелно не може да се уочи да ли је нешто склоно квару, јер је заштићено изолацијом“, додаје за ББЦ на српском.

У Хали спортова у Краљеву, отвореној 2005. године, први пут ван Београда одигран је тениски меч репрезентације Србије у Дејвис купу, коју је тада предводио Новак Ђоковић.

„Често није иницијални проблем у конструкцији, већ на пример у инсталацијама или изолацијама, али ако се ти проблеми игноришу током времена чак и конструкција може да буде угрожена”, указује инжењер Игњатовић.

Кад се уради стручни преглед објекта, потребно је и да неко поступи по препорукама, у супротном, само ће се утврдити да постоји оштећење и да се развија, а да се не утиче да буде безбедан, каже он.

„Они који газдују јавним објектима до сада као да нису разумели да о објектима треба бринути, поправљати, одржавати, једноставно - да нису трајне творевине, већ да имају свој експлоатациони век“, додаје у писаном одговору.

Врање: Болница

Крајем новембра, украсна плоча пала је и са плафона у ходнику испред Хирушке амбуланте у згради Опште болнице у Врању на југу Србије.

„До пада плоче дошло је због цурења воде”, пише у саопштењу болнице.

Нико није повређен, а проблем је брзо решен, додали су.

Нови део болнице отворен је пред крај 2023. године.

Држава је за финансирање овог пројекта издвојила близу две милијарде динара, више од милијарду и по за финансирање комплетне реконструкције болнице, и више од 400 милиона динара за изградњу потпуно нове топлане само за потребе болнице.

Арена Београд

Институт за материјале и конструкције Грађевинског факултета упозорио је у новембру ове године предузеће „Арена Београд“ да је „уочено оштећење крова&qуот; највеће спортске хале у Србији.

И раније је ово предузеће упозоравано и позивано да „прегледа и оцени стање кровне конструкције и главних стубова&qуот; објекта.

Власник објекта, према Закону о планирању и изградњи, одговоран је за одржавање зграде, ванредне и редовне провере стања конструкције.

Директор „Арена Београд“ одговорио је тада да је кров безбедан и да се пре сваког догађаја врши провера.

Међутим, на Порталу јавних набавки 19. новембра је објављен оглас да ова фирма тражи извођача радова за „поправку лименог кровног покривача&qуот;.

До објављивања текста, ББЦ није добио одговор због чега је објављен оглас, ако је претходно речено да је све у реду.

Из Института тврде и да конструкција није прегледана до 2021. године.

Да ли је Арена Београд д.о.о после тога ангажовала неког да утврди и провери стање објекта и када, ББЦ није добио одговор.

• Трагедија у Новом Саду: 15 жртава, оставке министара и хапшења
• Нове или запечаћене судбине грађевина порушених у НАТО бомбардовању
• Црнотравци, грађевински мајстори чије су куће данас трошне
• Каква је будућност Београдске тврђаве

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.04.2024)