„Филм који је само Јапан могао да сними”: Зашто је Годзила најмрачнији „филм са чудовиштем”

Значајан филм Ишира Хонде из 1954. године настао је из националне трагедије Јапана. Била је то суморна порука за човечанство која је надрасла кинематографски спектакл.

За неке је Годзила суперхерој са ружичастим перајем који се удружује са Кинг Конгом који витла секиром у овогодишњем Годзила против Конга: Ново царство.

Други је се можда сећају као нежног анђела чувара са ласерским зрацима из очију и слатким нећаком по имену Годзуки из серијала цртаних филмова Хане и Барбере из седамдесетих.

Али је њен живот започео као врло другачија зверка.

Кад се Годзила први пут издигла из узаврелог океана 1954. године, била је немилосрдно отелотворење нуклеарног разарања у јапанском филму који је још увек, 70 година касније, најмрачнији и најтуробнији филм са чудовиштем свих времена.

• Годзила, Шазам и остала открића са овогодишњег Комикона
• Шогун: Брутална јапанска историја која је инспирисала најновију хит серију
• Зашто је „Седам самураја&qуот; толико добар филм

Да би обележио годишњицу, Алекс Дејвидсон је приредио сезонску селекцију каиџу филмова (јапански филмови о џиновским чудовиштима) у центру Барбикан у Лондону почетком године.

„Први који сам погледао био је Ебирах, ужас из дубина, из 1966. године, у ком се Годзила бори против огромног шкампа”, каже Дејвидсон за ББЦ.

„Апсолутно сам га обожавао – али верзија коју сам гледао на Каналу 4 деведесетих имала је стравичну енглеску синхронизацију, а Годзила је представљена као прилично доброћудно, већ постојеће створење. Много је забаван филма, али није нужно најозбиљнији на свету. Наредне године је Канал 4 је приказао прву Годзилу у оригиналном јапанском издању и био је велики шок видети филм који је толико величанствен, сабластан и мрачан.”

Према каиџу предању, Годзила је праисторијско чудовиште, али већина обожавалаца ће се сложити да је она рођена у августу 1945. године, кад су америчке атомске бомбе детонирале изнад јапанских градова Хирошима и Нагасаки, убивши више од 150.000 људи.

„Не смемо заборавити да је Јапан једина земља на Земљи која је била директно погођена атомским бомбардовањем“, каже за ББЦ Стивен Слос, водећи учењак каиџуа.

„Због тога је, имајући у виду чим се бави, Годзила филм који је само Јапан могао да сними.“

Бомбе су „оставиле великог, великог трага на јапанску националну психу“, додаје Слос – али људи из Хирошиме и Нагасакија нису били последњи јапански грађани које је убила атомска експлозија.

У марту 1954. године, рибарски бродић ловаца на туњевину по имену Даиго Фукурју Мару, илити Срећни змај пет, био је контаминиран радиоактивним отпадом из америчке термонуклеарне пробе на Бикини Атолу у Пацифичком океану.

Радио везиста посаде умро је од радијацијске болести, а јапанска влада је открила да се широм земље продаје озрачена туњевина.

Доктор Џефри Енглс, професор Универзитета у Западном Мичигену, разговарао је о овом питању на семинару који је организовао Барбикан и Јапанска фондација у Лондону.

„Постало је изричито јасно јапанском грађанству да ће се, малтене шта год да ураде, радијација створена од сила изван Јапана вратити и походити их.”

Томојуки Танака, продуцент из студија Тохо, био је тај коме се јавила идеја да помеша овај ужас из стварног света са предимензионираним чудовиштем, инспирисан са два скорашња биоскопска хита.

Кинг Конг (1933) је поново био пуштен у биоскопе 1952. године, а нови филм о подивљалом диносаурусу у савременом Њујорку, Чудовиште из дубине, изашао је 1953. године.

Танака је ангажовао продуктивног научнофантастичног романописца Шигеруа Кајаму да напише тритмент за такозвани „Пројекат Г“.

„Он га је замислио као анти-нуклеарни пројекат“, каже доктор Енглс, који је превео Кајамину новелизацију ове приче на енглески.

Остатак екипе схватио је снимање једнако озбиљно, а међу њима и Иширо Хонда, његов режисер, и косценариста Еиџи Цубураја, који је био задужен за дизајн и визуелне ефекте.

Скоро невероватно, али Годзила је била у биоскопима само осам месеци након инцидента са Срећним змајем пет – а да би били сигурни да ће филм имати већу тежину од обичног филма са чудовиштем, отвара га сцена која реконструише тај трауматични догађај.

Настанак чудовишта

Према предању, Годзила (илити Гоџира, да употребимо фонетски тачније јапански термин) је диносаурус налик тираносаурусу, припадник врсте која је остала скривена у океану последњих неколико миленијума – највећи део тог времена, у сваком случају.

„Кад не може да нађе рибу у мору, изађе на копно да се храни људима“, каже сеоски старешина на острву на којем понекад може да се види.

Али сада су је узнемириле пробе атомске бомбе које су је мутирале у скоро неуништивог Левијатана и подарили јој „радиоактивни дах“.

Разумљиво, оне су му такође подариле лошу нарав.

Годзила ускоро креће да руши Токо, обарајући зграде замахом репа и палећи читав град.

Филмаџије су желеле да имитирају изванредну стоп-моушн анимацију коју је Вилис Х. О’Брајен направио за Кинг Конга, али Цубураја није имао ни времена ни неопходан буџет, и отуд Годзилу игра Харуо Накаџима у гуменом костиму са здепастим ногама и лелујавим леђнима перајима.

Он руши минијатурну макету града и има само неколико инсерата анимације и луткарских секвенци, али сцене чудовишта док гази по јапанској престоници и даље су запањујуће ефектне – и много непријатније од еквивалентних њујоршких цена у Кинг Конгу.

Хонда је држан као ратни заробљеник у Кини 1945. године и видео је рушевине Хирошиме из прве руке на путу до куће.

Био је чврсто решен да реконструише апокалиптичну и накнадну задимљену пустош које се толико Јапанаца сећало из 1945. године, не само у Хирошими и Нагасакију, већ и у Токију, који су амерички бомбардерски напади сравнили са земљом.

„Многи људи који су ишли у биоскоп да погледају Годзилу као одрасли заплакали су док су је гледали“, каже доктор Енглс.

„Филм је омогућивао људима повезивање и поновно проживљавање старих траума које су још увек биле присутне од Другог светског рата.“

Кључни фактор је пажња коју филм посвећује невиним жртвама чудовишта.

У секвенци која је највише узнемирила гледаоце мајка грли децу док се скривају на улици.

„Видећете оца ускоро“, каже она. „Придружићемо му се на небу.“

Убрзо после тога наступа документаристички реалистички натурализам суморних сцена пренатрпаних болница, са ходницима пуним носила, крвавих лешева и уплаканих новорођенчади.

Доктор држи Гајгеров бројач уз једну девојчицу и врти главом док уређај почиње да крчи: нема наде.

• Легенда о мистериозном афричком самурају
• Шоичи Јокои: Јапански Робинзон Крусо за кога је Други светски рат завршен 27 година касније
• О стриповима са Далеког истока: како су манге освојиле Србију, а посебно младе

„Први филм је веома, веома посебан”, каже Слос.

„Можете да га упоредите са Чудовиштем из дубина, зато што оба имају изузетно радиоактивно, праисторијско рептилијанско чудовиште, оба су црно-бела, и снимљена су у размери 4:3. Али они су слични само на први поглед.

„Чудовиште из дубина је снимљено за публику суботњег матинеа – за децу и тинејџере. То није ни тужан ни трагичан филм.

„Али дуге сцене патње у Годзили су срцепарајуће.”

Филм има и других дубина које недостају већини других филмова са чудовиштима.

Један од његових главних ликова је доктор Јамане (Такаши Шимура, глумац из таквих Куросавиних класика као што су Рашомон и Седам самураја), палеонтолог приказан као седи у мраку, поражен могућношћу да једна таква „биофизичка јединка“ буде убијена уместо проучавана.

Још један лик је одметнути научник са повезом преко ока доктор Серизава (Акихико Хирата), који је синтетизовао супстанцу названу „разарач кисеоника“, која може да сведе морске животиње на костуре у року од неколико секунди кад се убаци у воду.

Серизава зна да би то могло да ради на Годзили, али се боји да ако се влада докопа формуле, супстанца би могла да буде претворена у оружје и да донесе још већу штету.

Пирова победа

Годзила, дакле, није само спектакуларни блокбастер – мада је свакако и то – већ метафора о страшној дилеми: да ли смемо себи да дозволимо да стварамо све моћније и моћније оружје, знајући да ће ова ескалација довести до све већег броја жртава?

На крају, Серизаву убеде да употреби разарач кисеоника, али он унапред спаљује све своје белешке и извршава самоубиство након тога док се у позадини чује тужна музика.

„Нисмо позвани да кажемо: 'Хура, ово је сад спас за све'“, каже Дејвидсон.

„Разарач кисеоника је мање зло од Годзиле, али је и даље последње прибежиште.“

Филмаџије убацују и мало горке ироније, док новинар ликује над „великом победом за доктора Серизаву“.

Али имајући у виду да се заснива на суморном жртвовању, пораз Годзиле је далеко од оне врсте победе какву можете да видите у холивудском филму.

„То уопште није ни победа“, каже Слос.

„Осећа се стална претња отворене Пандорине кутије. На неки начин, крај Годзиле је сличан крају Опенхајмера Кристофера Нолана, кад Опенхајмер каже Ајнштајну: 'Бринули смо се да ћемо покренути ланчану реакцију која ће уништити читав свет… А верујем да и јесмо.' Порука је да се трка у наоружању никад не завршава, увек ће постојати већа претња иза ћошка, увек се суочавамо са властитим уништењем, и биће изазвано од нас самих.”

Доктор Јамане изриче ово упозорење у последњим речима филма: „Не верујем да је то била једина Годзила. Ако буду наставили да експериментишу са смртоносним оружјем, могла би да се појави нова Годзила, негде другде у свету.”

Један од бројних наставака и спинофова, Годзила минус један из 2023. године, стигао је по тону оригиналу из 1954. године

И заиста, наставак се појавио само пет месеци касније, а они су од тада наставили редовно да пристижу: до сада је било 33 јапанска филма о Годзили, и иако слободно може да се каже да ниједан од њих није величанствен као оригинал из 1954. године, и Слос и Дејвидсон истичу да вреди погледати сваки од њих због њих самих.

„Серијал постаје много зналачкији и разигранији“, каже Дејвидсон, „али су филмови веома инвентивни. Чак и слабији филмови, чак и ако имају, на пример, огромне бубашвабе које тумарају унаоколо, и све изгледа апсурдно, макар су довољно занимљиви, различити и храбро ризикују.”

Слос верује да јапански серијал о Годзили „једна од тонално гледано најбогатијих франшиза у историји популарне кинематографије“, док је Годзила сама „веома алегоријски флуидан лик“, створен као коментар о нуклеарном оружју, али је постао симбол „отпора загађењу, климатским променама, неспутаном конзумеризму и капитализму”, и много тога још.

Тешко је рећи шта Годзила треба да представља у скорашњим холивудским блокбастерима, али њене најновије јапанске инкарнације Шин Годзила (2016) и Годзила минус један (2023) – који је освојио Оскара за специјалне ефекте – највише су се приближиле по тону оригиналу.

Или је можда, као што сугерише Слос, Опенхајмер први филм који је по духу његов истински наставак.

Кад Годзила похара Токио, гледаоци би могли да се присете Опенхајмеровог цитирања хиндуистичког списа Багавад Гите.

„Сада постадох Смрт, разарач светова.”

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шест разлога зашто је „Шесто чуло“ и после 20 година легендаран филм
• Марвелов свет остаје без Спајдермена
• Видимо се у сновима: Прича о Сендмену, „стрип азбуци“ која је променила свет

(ББЦ Невс, 12.06.2024)