Важан датум у историји рок музике: 8. децембра рођен Џим Морисон, убијен Џон Ленон
Свет рокенрола данас обележава две годишњице - 44 године од убиства члана легендарних "Битлса" Џона Ленона (Јохн Леннон) и 81. годину од рођења лидера бенда "Дорс" (Тхе Доорс) музичара и песника Џима Морисона (Јим Моррисон).
Ленон, рођен 9. октобра 1940. у Ливерпулу, постао је још за живота музичка икона 20. века, а његова богата каријера имала је и утицајне епизоде политичког активизма, глуме и списатељства.
Ленон и његов композиторски партнер Пол Макартни (Паул МцЦартнеи) дубоко су утицали на развој поп и рок музике, њихове песме су рангиране међу најбоље и најслушаније песме свих времена, а Битлси се сматрају највећим бендом свих времена, са огромним утицајем на готово све аспекте модерног живота.
Музичар је после распада Битлса почетком 70-их година био најекспониранији члан бивше групе, пре свега због својих пацифистичких ставова али и веома запажене музичке каријере.
Ленонове најпознатије соло песме су "Имагине", "Јеалоус Гуи", "Гиве Пеаце А Цханце", "Цолд Туркеи", "Инстант Карма", "Повер то тхе Пеопле"...
Дуго је био жестоко оспораван у Сједињеним државама, које су годинама одбијале да му дозволе стални боравак. Посебно су га мрзели конзервативци, што због борбе за расну једнакост, што због из контекста извучене изјаве да су "Битлси већи од Исуса", што због предвођења мировних демонстрација и активног противљења рата у Вијетнаму.
Ленона је 8. децембра 1980. године у Њујорку убио поремећени обожавалац Марк Дејвид Чепмен (Давид Цхапманн) испред зграде Дакота у којој је живео, недуго пошто је довршио (испоставиће се последњи) албум Доубле Фантаси са супругом Јоко Оно.
Његовом смрћу, коначно су и симболично завршене "шездесете" и све што су оне наивно представљале: наду у потпуне људске и сексуалне слободе, светски мир, братство људи свих вера и нација, слободно тржиште производа и идеја.
Ленон је најпре био ожењен Синтијом Пауел (Цинтхиа Повелл) с којом има сина Џулијана (Јулиан), а другог сина, Шона (Сеан), има из другог брака, с контроверзном јапанском концептуалном уметницом Јоко Оно, чије је присуство обележило кризу и распад музички већ уморних "Битлса", крајем 1969. године.
Џим Морисон, чије је право име било Џејмс Даглас Морисон (Јамес Доуглас) рођен је 8. децембра 1943. године у Мелбурну у америчкој савезној држави Флорида, у породици високог официра америчке војске, адмирала који је касније предводио једну од најконтроверзнијих акција у Вијетнаму и увод у отворени САД рат против те државе.
Био је водећи вокал и вођа групе "Дорс" и један је од најхаризматичњијих и највољенијих певача у историји рокенрола.
Морисон је и аутор неколико збирки песама, кратких документарних филмова и раних музичких спотова, као и већине највећих хитова групе.
Био је и остао један од најпопуларнијих и најутицајнијих певача у историји рока, док су песме "Дорса" постале обавезне у компилацијама свих радио и тв станица које емитују класичну рок музику, од раних хитова "Лигхт ми Фире" и "Пеопле аре Странге", до генерацијских химни "Роадхоусе Блуес", "Тоуцх ме" "Ридерс он тхе Сторм" и "ЛА Воман".
Чудесан спој поезије и рок звука садржан је у необично дугачким и компликованим песмама-рециталима "Тхе Енд", "Вхен тхе Мусиц'с Овер", "Целебратион оф тхе Лизард" и "Софт Параде".
И дан данас Морисон је широко поштован као прототип рок звезде - истовремено и груб и нежан, интелектуалан и приземан, дрско отворен и мистериозан. Због наводног непристојног понашања на сцени био је судски прогоњен од конзервативног режима Ричарда Никсона (Рицхард Никсон), који је организовао чак и "митинге младих Американаца" (а заправо страначке скупове напредних републиканаца), против "некултурних и агресивних појава у друштву".
За живота је објавио две књиге "Тхе Лордс - Нотес он Висион" и "Тхе Нев Цреатурес". Постхумно су издате још две збирке песма "Вилдернесс" и светски позната "Тхе Америцан Нигхт". Комплет његове поезије и белешки (Тхе Цоллецтед Воркс) објављен је на 50. годишњицу смрти 2021. године.
Морисон је био један од ретких високо школованих рок музичара свог времена. Завршио је, заједно са Френсис Форд Кополом, филмску режију на Универзитету у Калифорнији - УЦЛА, који се сматра једним од најбољих универзитета у САД.
Уметник је дао име групи "Дорс" према наслову књиге британског писца и есејисте Олдуса Хакслија (Алдоус Хукслеи) "Тхе Доорс оф Перцептион" (Врата перцепције) и цитату из те књиге - "Кад би се врата перцепције отворила, човеку би се све појавило онако како јесте - бесконачно".
Славни редитељ Оливер Стоун (Стоне) снимио је филм "Дорси" о Морисоновом животу, са Валом Килмером у главној улози, нажалост по петпарачком сценарију насталом из књиге "Нико одавде не излази жив" (Но Оне Хере Гетс Оут Аливе) која нема много везе са стварним животом рок легенде.
Морисонова смрт у 27. години, 3. јула 1971. године у Паризу запрепастила је његове обожаваоце. Околности смрти и полутајна и на брзину организована сахрана биле су предмет бескрајних гласина и играју значајну улогу у мистици која наставља да га окружује. Једини сведок његове смрти, невенчана супруга Памела Карсон (Цоурсон), умрла је три године касније, а да никоме није испричала детаље последњих сати живота свог партнера. Верује се да је Морисона издало срце због неумерене употребе алкохола и дрога.
Уметник је сахрањен на чувеном гробљу Пер Лашез у Паризу на којем су сахрањени великани светске књижевности, уметности и славне личности као што су Молијер (Молиере), Фредерик Шопен (Фредериц Цхопин), Оскар Вајлд (Осцар Вилде), Оноре де Балзак (Хоноре де Балзац), Марсел Пруст (Марцел Проуст), Марија Калас (Мариа Цаллас), Жорж Бизе (Георгес Бизет), Ив Монтан (Ивес Монтанд), Симон Сињоре (Симоне Сигнорет) и Едит Пјаф (Едитх Пиаф).
На његовом надгробном споменику пише само да је био песник, јер је Морисон у последњој фази свог кратког живота био потпуно разочаран развојем рок музике и потпуном комерцијализацијом читаве сцене. Себе је сматрао песником под утицајем Вилијама Блејка (Виллиам Блаке), Шарла Бодлера (Цхарлес Бауделаире) и Артура Рембоа (Артхур Римбауд).
Обојица уметника сматрани су жестоким бунтовницима у своје време, а осим поменутог датума повезује их и чињеница да су после смрти жестоко и бескрупулозно комерцијално експлоатисани, што се поновило и уочи ове годишњице. Америчке дискографске куће су управо објавиле "сабрана" винилна дела Битлса и Дорса у скупоценим верзијама које међутим не садрже баш ништа што би правдало високу цену и могу се сматрати само најновијим покушајима пљачке колекционара и поштовалаца.
(Бета, 08.12.2024)
