Директор Н1: Људи који искључиво прате РТС су базично дезинформисани
“Медији нису ПР владајуће странке, односно не би требало да буду пропагандно средство за оне који су на власти, већ треба да служе онима који нису заштићени у било којој држави, у било ком систему, па тако и у Србији. Ми се трудимо то да радимо. Наравно, тражимо и допуштамо критику у нашем медију, и критику и власти и критику опозиције” сматра Божић.
Коментаришући Демостатов квалитативни мониторинг Јавног сервиса, Божић је оценио да су грађани који искључиво имају прилику да прате националне фреквенције и Јавни сервис “базично дезинформисани” и да је контрола од стране власти националних фреквенција и Јавног сервиса искључиво у пропагандне сврхе и да то представља “десет корака уназад на медијској сцени.”
Подсећајући на различите фазе у историји српских медија, од времена Слободана Милошевића до данас, Божић је нагласио да су притисци на медије увек постојали, али да данашњи облици контроле превазилазе претходне периоде.
На питање шта би саветовао колегама из РТС-а, Божић је одговорио да, пре свега, “размишљају ко им заправо обезбеђује плате”, затим “да се само мало угледају на нас, да макар 20 % свог програма угледају на оно што ми радимо.”
На питање шта очекује од новог сазива РЕМ-а одговорио је да не зна шта да очекује, али да треба да видимо “да ли ће Европа заиста контролисати цео тај процес? Да ли ће Европа заиста стати иза мониторинга начина на који се бирају чланови Савета РЕМ-а?”
Игор Божић, програмски директор телевизије Н1, у емисији Пола сата Демостата изнео је низ забрињавајућих оцена о стању медијских слобода у Србији. Осврћући се на цензуру, пропаганду, улогу националних фреквенција и притиске на новинаре, Божић је указао на трендове који дубоко угрожавају право грађана на непристрасне информације.
“Медији нису ПР владајуће странке, односно не би требало да буду пропагандно средство за оне који су на власти, већ треба да служе онима који нису заштићени у било којој држави, у било ком систему, па тако и у Србији. Ми се трудимо то да радимо. Наравно, тражимо и допуштамо критику у нашем медију, и критику и власти и критику опозиције” сматра Божић.
Додао је да “наш медиј уређујемо искључиво по томе шта је интерес јавности и тиме смо се водили од самог почетка. Сви они који су незаштићени, који су под ударом, ми желимо да представимо и те људске прице. Телевизија Н1 често има проблем да се појаве и јавно говоре људи који мисле слободно, али “некада немају довољно храбрости да се појаве на Н1 зато што то може да им угрози живот, да им буквално угрози егзистенцију.”
Коментаришући Демостатов квалитативни мониторинг Јавног сервиса, Божић је оценио да су грађани који искључиво имају прилику да прате националне фреквенције и Јавни сервис “базично дезинформисани” и да је контрола од стране власти националних фреквенција и Јавног сервиса искључиво у пропагандне сврхе и да то представља “десет корака уназад на медијској сцени.”
Он се осврнуо и на парадоксалну ситуацију током протеста „Србија против насиља“, када су запослени РТС-а информације о догађајима испред своје зграде добијали преко преноса на Н1. „То најбоље осликава апсурдност ситуације и стеге под којима раде новинари РТС-а,“ додао је.
Подсећајући на различите фазе у историји српских медија, од времена Слободана Милошевића до данас, Божић је нагласио да су притисци на медије увек постојали, али да данашњи облици контроле превазилазе претходне периоде.
„Некада су се притисци огледали кроз економску зависност медија или суптилнију контролу. Данас је ситуација драстично другачија – сведоци смо готово потпуне контроле већине медија,“ каже Божић.
На питање шта би саветовао колегама из РТС-а, Божић је одговорио да, пре свега, “размишљају ко им заправо обезбеђује плате”, затим “да се само мало угледају на нас, да макар 20 % свог програма угледају на оно што ми радимо. Знам да би они били информисани да прате оно што ми радимо, па нека то покажу својим гледаоцима. Мислим да би то било поштено”
“Ја не видим шта је проблем да они заиста организују дебате. Ми хоћемо да организујемо дебате само што представници власти не желе да дођу код нас на телевизију, а код њих желе и једни и други. Ни опозиција нема проблем да дође. Дајте да видимо те дебате, организујте их нормално, организујте их пристојно и цивилизовано да чујемо шта су ставови и шта су аргументи, а не да дозволите једну какофонију у студију и то само у неком предизборном периоду када се заправо грађанима огади да гледају то што гледају,” сматра Божић.
Нагласио је да су послодавци РТС-а сви грађани Србије који плаћају порез и да су они “дужни према грађанима, а не према власти”.
“Ово су средства свих нас грађана који плаћамо порез, а сви плаћамо порез, која иду у РТС. Дакле, они су дужни према нама грађанима, а не према власти. Ми смо њихови послодавци. Ми смо послодавци и те Владе у крајњој линији. Они се понашају када су на власти као да је то њихова приватна имовина. Они само треба да руководе, да послују, да воде државу новцем који су им обезбедили грађани ове земље, а они се не понашају тако. Они се понашају као да је то њихова приватна компанија, да могу да раде шта хоће, да не полажу рачуне никоме, јер имају апсолутну власт од месних заједница, општина, градова, и на крају Републике. Све полуге моћи су концентрисане на Андрићевом венцу и ви сте креирали слику код већине људи који гласају за власт, креирали сте слику да је тај човек који води Србију ЦЕО Србије, генерални менадзер ове земље. Јесте, мада не по Уставу, али је он човек који користи наше новце, оно што су грађани ове земље зарадили. То није његово приватно”, рекао је Божић.
Подсећајући на различите фазе у историји српских медија, од времена Слободана Милошевића до данас, Божић је нагласио да су притисци на медије увек постојали, али да данашњи облици контроле превазилазе претходне периоде.
„Некада су се притисци огледали кроз економску зависност медија или суптилнију контролу. Данас је ситуација драстично другачија – сведоци смо готово потпуне контроле већине медија,“ каже Божић.
Анализирајући медијску сцену након 2000. године, каже да “смо имали једно отварање. Имали смо увођење неких нормалних, демократских вредности. Притисци на медије су тада били другачији, пре свега, су почели са економским, али то ништа није налик ономе што имамо сада. Сада имамо једну скоро потпуну контролу медија и ја могу слободно да кажем, да није Н1 и још пар кабловских телевизија да би људи овде заиста живели у мраку. Видите да чак и у ситуацијама када су демонстрације на улици, када се свашта дешава на улицама, када те информације апсолутно не долазе до већинског дела становништва, да неко упорно покушава да креира само своју слику стварности, заправо, чини један злочин, јер људима не даје могућност да се информишу.”
Истиче да “Људи који говоре, који износе информације које су тачне, нису они ти који штете угледу државе, него ви који покушавате да сакријете чињенице и сакријете истину. И ви радите против државе зато што је водите у смеру диктатуре, у смеру аутократије која је евидентно на власти. Сви елементи које можете да видите су да се ми налазимо заиста у стању једне аутократске владавине, где ниједна реч критике неће бити схваћена, већ ће то бити одмах схваћено као позив на рат, позив на сукобе.”
Божић је подсетио да Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, добија континуирано лоше оцене о стању медијских слобода. Међутим, како тврди, изостанак снажнијег међународног притиска омогућава властима да наставе са праксама које угрожавају слободу информисања.
На питање шта очекује од новог сазива РЕМ-а одговорио је да не зна шта да очекује, али да треба да видимо “да ли ће Европа заиста контролисати цео тај процес? Да ли ће Европа заиста стати иза мониторинга начина на који се бирају чланови Савета РЕМ-а?” Сматра да ми имамо довољно добрих експерата који раде по принципима професије и који ће моћи независно да процењују квалитет телевизијског програма и да врше своју функцију у РЕМ-у, односно члана Савета РЕМ-а.
“Хајде да сачекамо, али бојим се да сам превише оптимистичан зато што из свега овога о чему смо причали у претходном периоду произилази да је режиму превише стало да утиче и контролише медије да би тек тако пустио да неко тело без њиховог уплива у рад тог тела контролише медије. Због тога нисам оптимистичан. Видим да, сада у овим демонстрацијама, протестима и тако даље, се врло бурно реагује и на минималне изливе побуне које виђамо ових дана на улицама Србије,” рекао је Божић.
Осврнуо се и на пријаву Телевизије Н1 на Конкурс за доделу националних фреквенција. Приликом представљања елабората пред Комисијом РЕМ-а, како каже било је јасно да “режиму никада није падало на памет да дозволи било какву слободну реч овде, јер у супротном би макар једну националну фреквенцију пустио да ради професионално, али они то не намеравају да ураде.”
Иако због “узбуркане политичке и друштвене ситуације” не може да предвиди шта ће се догађати. Телевизија Н1 ће и у будућности бити тамо где се дешавају најважније ствари, преносиће све догађаје важне за грађане ове земље. “Планирамо још више живих програма. То је оно што видимо да публику највише занима и да одржимо статус тзв. бреакинг невс телевизије. Дакле, када се дешава нешто сазнате први гледајући Н1. То је у основи наше информативне куће, јер ми смо искључиво информативна кућа. Наставићемо да дајемо сва мишлења која постоје, која су у домену нормалних размишљања, која нису субверзивна и деструктивна,” закључује Божић.
(Бета, 08.12.2024)
