Историчар Бешлин: Протести изгледају као војвођанско пролеће у новембру

Историчар Миливој Бешлин изјавио је вечерас да у грађанским и студентским протестима који се одвијају у Новом Саду и Војводини види "назнаке и политичке и још много важније друштвене субјективизације Војводине".

"Нови Сад и Војводина предводе протесте, они диктирају трендове. Мени ово заиста личи на војвођанско пролеће у новембру", рекао је Бешлин на трибини "Има ли Војводина снаге за Аутономију", која је организована поводом десет година од смрти војвођанског историчара Ранка Кончара (1938-2014).Он је додао да Војводина мора властитим снагама да се избори за аутономни положај унутар Србије.

"Данас први пут после неколико деценија видимо да у Војводини настаје један протестни покрет који чини Војводину различитом у односу на друге делове Србије и говори о томе да је овде данас у питању нешто више од једне трагедије, од убиства 15 људи због напредњачке корупције", истакао је Бешлин.

Према његовим речима, одласком ултранационалистичког и мафијашког режима Александра Вучића, мораће да се доведу у питање све кључне поставке тог централистичког и националистичког система, па тако и да се отвори питање аутономије Војводине.

Главна уредница портала Аутономија Бранка Драговић оценила је да су данашњи протести заправо бумеранг за јогурт револуцију, којом је 1988. године режим Слободана Милошевића срушио војвођанску аутономију, односно када су срушене тадашње институције.

"Протести су бумеранг за јогурт револуцију. Људи сада траже: вратите нам институције, прописе. Дакле, вратите нам оно што се рушило у јогурт револуцији", казала је Драговић.

Оценила је да је централистички модел управљања константа када је Србија у питању и додала да против аутономије Војводине у Србији влада политички консензус.

"Србија је једна изборна јединица, а тога нема нигде у Европи. Војводина би морала бити посебна изборна јединица да би уопште имала своје политичке представнике. Није могуће направити регионалну политичку сцену са оваквим политичким системом", рекла је Бранка Драговић.

Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко оценила је да су масовни протести у Србији довели до разбијања страха међу грађанима и отворили перспективе за нову политику.

"Верујем да је дошло до краја једне епохе и политике која је унесрећила цео регион, а и саму Србију", нагласила је Соња Бисерко.

Према њеним речима, Нови Сад и други градови у Војводини су се у протестима "напокон огласили на прави начин".

"А да ли ће то довести и до већих захтева када је у питању аутономија Војводине, остаје да се види", казала је Соња Бисерко.

Додала је да је најновији попис показао да у Војводини Срби чине 65 одсто становништва, што је значајно испод онога што су националисти очекивали.

"Упркос етничком инжињерингу, Војводина је успела да сачува свој идентитет", оценила је Соња Бисерко.

Додала је да је погубни централизам у Србији, који је "зацементиран" Уставом из 2006. године, Војводину свео на највећег губитника од свих делова некадашње Југославије.

“Војводина је увек третирана као ратни плен, тако су је увек посматрали српски националисти, на челу са Добрицом Ћосићем”, рекла је Соња Бисерко.

Александра Јерков из Регионалне академије за развој демократије казала је да је Војводина центар политичких дешавања, место одакле креће промена, простор којим може да служи као узор свима другима у Србији.

Она је оценила је да аутономија Војводине никада није била пожељна у Србији.

"Однос према ратним злочинима и суочавању са прошлошћу, однос према женским људским правима и однос према аутономији Војводине су три ствари о којима у такозваној београдској политичкој елити влада консензус", навела је Јерков.

На трибини је промовисана постхумно издата књига Ранка Кончара "Историјским мишљењем до разумевања прошлости и садашњости", коју је приредио Миливој Бешлин.

(Бета, 10.12.2024)