Шта је астма и како се са њом живи у Србији

Рамена почињу да се прибијају уз врат, тело не може да се усправи, грчи се и нагиње напред у рефлексном покушају да се избори за мало ваздуха.

Овако споља изгледа астматични напад 31-годишње Милице Јовановић из Београда, која се са овом хроничном респираторном болешћу бори од раног детињства.

Унутрашњи осећај често је још страшнији.

„Бронхије у мојим плућима се стегну, смањи им се обим, па не само да не можеш да удахнеш, већ ни да издахнеш како треба.

„Тада почне да ми се врти у глави, креће страшна нервоза, хистерија, реагујем на све, смета ми чак и како неко дише, што нажалост не могу да контролишем&qуот;, препричава ова филолошкиња за ББЦ на српском.

Миличин случај није редак, јер од астме болује више од 300 милиона људи у свету, а сваке године премине више стотина хиљада људи због узрока повезаних са том болешћу, према подацима Светске здравствене организације (СЗО).

Здравствене проблеме повезане са астмом осећа и око 10 одсто становника Србије, процењују стручњаци, али званични подаци и регистар оболелих не постоје.

У основи ове хроничне болести је неки вид запаљења бронхија плућа који изазива спазме, стезање у грудима, кашаљ, свирање у грудима, познато и као „визинг&qуот;, и осећај гушења, каже пулмолошкиња Татјана Радосављевић за ББЦ на српском.

„Астма је реверзибилна болест, што значи да адекватном терапијом после напада може да се потпуно повуче и разликује се од хроничних опструктивних болести, код којих су промене у бронхијама и плућима сталне.

„Али, када астматичар има проблем, онда је тај проблем заиста велики, док у моментима када нема напад, он живи потпуно нормално&qуот;, објашњава докторка Радосављевић.

Погледајте видео о астми

Детињство без даха

Детињство са астмом је за Милицу и њене родитеље често било трауматично искуство, јер није умела да објасни како се осећа.

„Причала ми је мама да су знали да креће напад зато што сам рукама развлачила мајицу пошто нисам имала ваздуха - био је то мој начин да им објасним.

„Како сам била старија, симптоми су се највише јављали са наглим променама времена и увек сам осећала да ће доћи до гушења или спазма, па сам током пролећа и јесени завршавала у болници свако треће или четврто вече&qуот;, сећа се данас.

Пошто инхалатори код куће нису помагали, у болници би добијала ињекције, интравенске терапије и кисеоник, каже Милица.

„Када је напад био блажи, добијала бих само ињекцију, ако је средње јачине и интравенску терапију кортикостероидима, а код најјачег спазма би ми стављали и маску за кисеоник.

„Тако би ми моментално попустио напад, па би моја инхалација могла да делује&qуот;, прича ова Београђанка.

Иако погађа људе свих узраста, астма је најчешћа хронична болест која се јавља код деце и узрок је највећег броја хоспитализација и одсуства са наставе у школском узрасту, наводи се на сајту Педијатријског респираторног удружења Србије.

Баш у том периоду, када је имао осам година, са астмом се први пут срео и Верољуб Змијанац.

Поред дијагнозе астме, лекари су установили и да је алергичан на прашину, гриње и полен, те је цветање амброзије крајем лета изазивало нападе, каже за ББЦ на српском.

„Као мали сам имао осећај да не могу да дишем. Не да ме је будило ноћу, него некад нисам уопште могао да спавам и морао сам у болницу.

„Како сам растао, то је више било шкрипање, свирање у грудима, непријатан осећај, али слабији него пре&qуот;, каже 41-годишњи предузетник и организатор спортских догађаја из Београда.

Два пута годишње би одлазио на болничко лечење током „целе основне школе&qуот;, додаје.

• Пронађен први лек против напада астме после пола века
• Астма: Научници пронашли нови узрок оштећења плућа
• Упала плућа: Од безазлене до смртоносне болести

Које врсте астме постоје?

Типови астме деле се на основу онога што је изазива, а најчешћа је алергијска, попут Змијанчеве.

Утврђује се мерењем имуноглобулина Е, алергијског фактора у крви, чије више вредности указују на овај тип астме.

Изазивају је алергени, попут полена траве, дрвећа или корова, гриње, прашина, длака или перје, каже пулмолошкиња Радосављевић.

„Сви побројани алергени могу да изазову реакцију организма, који лучи ткивну течност, која касније доводи до грча бронхија и напада астме.

„Јавља се и код деце и код одраслих, а може чак и код људи са 60 или 70 година, који никада раније нису имали астму&qуот;, објашњава.

Неалергијске астме углавном настају код деце која су прележала различите инфекције, чак и у првим данима живота.

Изазивачи могу да буду и лекови попут аспирина или ибобруфена.

„Код неких људи може да дође до реакције или гушења, то се зове аспиринска астма и може чак и лоше да се заврши&qуот;, каже Радосављевић.

Астма може да буде узрокована професијом код пацијената који на послу долазе у додир са материјама које иритирају бронхије.

„Они нападе добијају само када раде, раније је била карактеристична за запослене у рудницима, одгајиваче голубова или оне који рукују различитим лепковима&qуот;, објашњава.

Такозвана астма на напор се јавља после већег физичког замарања.

Према степену озбиљности и учесталости напада, астма се дели на лакшу, средње тешку и тешку, која некад може да буде и опасна по живот.

„Код лаке астме напади су релативно ретки, код тешке примена лекова ретко помаже, напади гушења су доста чести, а када их прати и губитак свести, онда говоримо о астми опасној по живот.

„Најтежи облик астме се јавља код пацијената чији напади гушења трају сатима, потом и више од једног дана, и то се зове астматични статус.

„Ти пацијенти морају хитно да се смештају у болницу, јер ако се ништа не предузима, напад може да доведе и до смрти&qуот;, каже докторка.

Шта одмаже, а шта помаже астматичарима?

На јављање или погоршање астме утичу спољни и унутрашњи фактори, наводи Институт за плућне болести Војводине.

Спољи узроци су:

• загађење ваздуха;
• глобално загревање;
• промена климатских фактора;
• урбанизација;
• већа присутност алергена и полена у ваздуху.

Унутрашњи узроци су:

• генетска предиспозиција;
• начин живота;
• исхрана;
• пушење;
• учесталост инфекција;
• прекомерна употреба антибиотика;
• вакцинација;
• гојазност;
• смањена физичка активност;
• прекомеран боравак у затвореном.

„Касна јесен и зима су важили за периоде када имамо више пацијената са астмом у ординацијама, али то правило се полако губи, јер астма може да се јави током целе године.

„Нагле промене времена и атмосферског притиска лоше утичу на запаљење бронхија, па и тада има више проблема за астматичаре чије су бронхије преосетљиве&qуот;, каже пулмолошкиња Радосављевић.

Милица Јовановић приметила је да јој смета када осети у ваздуху смог од ложења током зиме.

„Неће изазвати напад, излазим нормално, али се задишем, почнем да дишем на уста, може да дође до бола у грлу и не могу да ходам брзо као иначе&qуот;, прича.

Сметају јој и простори у којима има дуванског дима.

„Могу да седим неко време, али онда почињем да чујем плућа и схватим да једноставно морам да изађем&qуот;, каже Милица.

Током година је препознала и два начина да помогне себи, поред терапије.

„Од малена су ми препоручивали чешћи одлазак на море и изложеност јоду, помаже ми, плућа ми тамо другачије раде, а научила сам и да дишем из стомака на часовима певања.

„Али себи и одмажем тиме што имам прекомерну килажу, која јако утиче на тежину напада, јер се на основу килограма одређује количина лека&qуот;, каже.

• Како загађење ваздуха утиче на људско тело
• Сарајево најзагађенија престоница света, још балканских градова у врху
• Зашто цела Србија кија, кашљуца и трља очи

Лечење астме у Србији и свету

Успостављање дијагнозе није лак задатак за лекаре.

Када немају напад, астматичари имају „потпуно нормалне налазе&qуот;, каже пулмолошкиња Радосављевић.

До 1980-их су коришћени лекови за ширење бронхија који су помагали само током напада, или су кортикостероиди давани интравенски.

Потом су лекари почели да преписују инхалаторе са кортикостероидима, или „заштитне пумпице&qуот;, које се редовно користе и утичу на узрок, односно запаљење, не улазећи директно у крв, каже пулмолошкиња.

„Применом пумпица је лечење постало много једноставније, а код тешких облика пацијенти сада могу да примају кортикостероиде у виду таблета или инфузије.

„Код тешких облика се покушава лечење биолошком терапијом&qуот;, указује.

Истраживачи Краљевског колеџа у Лондону недавно су представили нову терапију за лечење напада астме, што је први помак на овом пољу у претходних пола века.

Лек бенрализумаб се даје интравенски и делује на делове имуног система који могу претерано да се надраже током напада.

Већ се користи током тежих напада и научници очекују да би ускоро могао да уђе у ширу употребу.

„Најбољи лекови који се користе у свету су одобрени и регистровани у Србији, а започело се и са применом нове биолошке терапије&qуот;, каже Радосављевић.

Припрема се Национални водич за лечење оболелих од астме, најавио је прошле године Михаило Стјепановић, начелник Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Међутим, иако и од раније постоје смернице за лечење астме, протоколи у Србији „нису обавезујући за лекаре и пацијенте&qуот;, каже Радосављевић.

„Ми нажалост немамо јединствени протокол, док у Америци, на пример, имате јасно прописано код тежих облика астме које све лекове, којим редом и у ком тренутку треба да дате пацијенту&qуот;, указује.

Србија нема ни регистар оболелих од астме, иако се процењује да од ње пати око 10 одсто становника.

„Астма није међу незаразним хроничним болестима које морају да се пријављују, па су све процене око броја пацијената паушалне и не морају да одговарају истини&qуот;, каже Радосављевић.

Може ли са астмом нормално да се живи?

Током 29 година колико има дијагнозу бронхијалне астме, Милица Јовановић каже да стање углавном иде набоље.

Сада су напади ређи, хоспитализација нема, а искуство са болешћу и терапија помажу да живи као и други.

„Вероватно сам сада освешћенија, па увек имам две пумпице - једна је редовна терапија, а друга се користи по потреби. Увек су у торби.

„Све су ређи напади које не могу да исконтролишем&qуот;, прича Јовановић.

Болест је не спречава да се бави плесом, иако уме да отежа.

„Кортикостероиди које пијем више од 20 година чине да ми срце ради неправилно, па ми је уобичајени пулс око 120.

„Када одиграм две или три салсе, пулс ми скочи као да сам тренирала два сата без престанка, почне стезање у грудима и задишем се&qуот;, описује она.

Пре две године су се јавиле и мигрене.

„Проверила сам све што би могло да буде узрок, попут вида, али чим сам лекарима рекла које лекове користим за астму, казали су ми да су мигрене повезане са недостатком кисеоника у мозгу&qуот;, каже.

Живот Верољуба Змијанца са годинама је такође бивао мање напет упркос астми, и он верује да је томе највише допринео и став према болести.

„Отац није желео да дозволи да ми астма буде изговор и терао ме је да се бавим спортом током целе основне школе и гимназије.

„Астматични напади су се проредили, само по потреби сам користио пумпице, а узимао сам и превентивне лекове док сам био млађи&qуот;, препричава.

На блогу је годинама делио искуства са астмом, а прекретницу је донео истрчани маратон у Београду 2009.

Родитељи су га чекали на циљу, стрепећи да ли ће бити у стању да заврши трку.

Успео је и „заменио идентитет&qуот;, каже.

„Од тада више нисам астматичар који трчи, већ спортиста, тркач, већ 15 година се редовно бавим спортом, немам проблем са астмом и себе не називам астматичаром&qуот;, тврди.

Иако се на плућима виде последице астме, тегобе су сада ређе, а инхалатор није користио већ пет година.

Верољуб се бави и екстремним планинарењем, правим изазовом за астматичаре, и успео је да освоји врх на Хималајима висок 5.500 метара 2013. године.

„Осетио сам да ме стеже у грудима, али је било и других које стеже на тој висини због мањка кисеоника.

„Сад размишљам да освајам планину Ама Даблам од 6.500 метара, такође на Хималајима, што би итекако био показатељ да су моја плућа добро&qуот;, каже.

„Доктори и даље тврде да је астма неизлечива болест, али мој став је да, уколико промениш идентитет болесника, то можеш да победиш&qуот;, закључује.

• Шта су „челична плућа“ и како раде
• Пет ствари које треба да знате о упали плућа
• Како вештачка плућа помажу у лечењу тешких ковид пацијената

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.11.2024)