Шта је истина, а шта фикција у филму „Гладијатор - други део"

Епски наставак Ридлија Скота са Полом Мескалом и Дензелом Вашингтоном у главним улогама нашироко је критикован због историјских нетачности. ББЦ је затражио од стручњака за римску историју да раздвоје факте од фикције.

Могли бисте да се нашалите да је због рада на Гладијатору ИИ, Александер Мариоти имао један од најтежих послова на филму.

Био је историјски консултант на сценарију за овај филм, што значи да је упозоравао режисера Ридлија Скота кад год би се сценарио удаљио од историје.

Упозорење: У тексту су „спојлери&qуот; за Гладијатора ИИ.

Скот је јасно ставио до знања да му није стало до тога да његови филмови буду историјски аутентични, чак и кад су засновани на стварним људима и догађајима.

Након што је телевизијски историчар Ден Сноу издвојио неколико нетачности у Скотовом филму Наполеон, Скот је 2023. године поручио Сноу да треба „да излази мало више&qуот;.

Али Мариоти, који такође ради као историчар и један је од водећих предавача о гладијаторима, борбама и оружју, добро је знао у шта се упушта.

„Од самог почетка сам им рекао: 'Слушајте, знам да нисмо овде да снимимо документарац.' Одувек сам знао да смо ту да снимамо филмове и да забавимо&qуот;, каже Мариоти за ББЦ.

То, међутим, није спречило стручњаке да нагласе нетачности.

• „Филм који је само Јапан могао да сними”: Зашто је Годзила најмрачнији „филм са чудовиштем”
• „Ово ће их натерати да вриште&qуот;: Алфред Хичкок открива тајне снимања филмова
• Супермен: Дан када смо поверовали да човек може да лети

Кад је у јулу први пут објављен трејлер за Гладијатора ИИ, историчари су већ похитали да објасне зашто је архитектура погрешна, да Римљани нису имали новине за читање и да се нису састајали по кафићима.

Заплет Гладијатора ИИ се врти око Луција (Пол Мескал) - сина Лусиле (Кони Нилсен) и Максимуса (Расел Кроу) који је као дете био присиљен да напусти Рим.

Двадесет година после смрти Луцијевог оца, римски војници заузимају његов родни град у Нумидији, убијају му жену и потом га одводе у ропство.

Након што га купује Макрин (Дензел Вашингтон), Луције је претворен у гладијатора.

Али док се Луције бори да преживи, суочен са животињама, бродовима и другим гладијаторима у Колосеуму, Макрин кује заверу да свргне младе императоре Каракалу (Фред Хечингер) и Гету (Џозеф Квин) како би он постао римски цар.

Мариоти наглашава да ако филм жели да буде строго аутентичан, онда ни реч Колосеум никад не би била изговорена.

Његово оригинално име је Флавијевски амфитеатар, по династији која је владала кад је подигнута грађевина.

Људи су почели да га зову Колосеум тек вековима касније, око 1000. године н.е.

Главни разлог због ког Мариоти није превише забринут због ових грешака је огроман утицај који филм као што је Гладијатор ИИ има на гледаоце и на туризам.

„У академским круговима влада велики снобизам према филму, каже Мариоти.

„То ме истински збуњује, зато што је у протеклих 20 година Гладијатор имао огроман утицај. Пре филма, могли сте да уђете у Колосеум бесплатно. Наредне године, људи су нахрупили у масама.&qуот;

Иако Гладијатор ИИ садржи бројне историјске нетачности, макар нешто у њему је засновано на истини.

Убрзо након што је заробљен, Луције мора да преживи одред бабуна.

Потом, кад стигне у Колосеум, он и његове колеге гладијатори морају да се суоче са носорогом који кидише право на њих.

Али, иако се верује да бабуни и носорози јесу довођени у Колосеум и приказивани Римљанима, они се не би борили против гладијатора.

Уместо тога би се гладијатори борили против лавова, пантера и слонова.

Верује се да је носорог био присутан на отварању Колосеума 80. године н.е. када се борио против бика, медведа, бивола, лава и бизона.

„Доводили би необичне животиње из читавог царства да се боре&qуот;, каже Пол Белоник, професор Правног факултета у Сан Франциску на Калифорнијском универзитету који је написао књигу Уздржаност, сукоб и пад Римске републике.

Нема, међутим, записа о томе да је римски војник узјахивао носорога и јахао га као џокеј.

Кад је цар Тит одржао 100 дана игара у Колосеуму да би обележио његово отварање, Белоник процењује да је за само неколико дана убијено око 10.000 животиња.

„Убијане су такође на свакакве креативне начине. Људи су бацали копља на њих, хватали их мрежама.

„Стреличари су били веома популарни. То је као да гледате наступ стрелца прве класе. Имали би мале јелене који су трчкарали унаоколо.

„Стреличар би стао на одређено место, потом га погодио и људи би му скандирали.&qуот;

Понекад би присутне узнемирила смрт неких животиња.

Римски историчар Дио писао је о томе како се маса веома растужила кад је убијена група слонова.

Он је истакао да су „тада људи почели да сажаљевају животиње, након што су рањене и престале да се боре, тумарајући са кљовама дигнутим ка небу.&qуот;

• Зона интереса: Како су створени најстравичнији звукови на филму
• „Наполеон“ Ридлија Скота: Да ли је француски вођа стварно био чудовиште

Забава пре историјске тачности

Вероватно највећа акциона секвенца у Гладијатору ИИ такође је његово најкрупније одступање од историје.

Кад су Луције и неколико других гладијатора приморани да учествују у поморској бици, Скот наизглед ужива у претеривању са том грандиозном сценом колико год може.

У стварности, ако је император желео да надмаши претходника, одржао би лажну поморску битку, познату у оно време као наумачија.

За ове догађаје би се пуштала вода у амфитеатре, довлачили би бродове и онда би борци реконструисали историјске догађаје.

„Обично би реконструисали поморске битке Грка против Персијанаца&qуот;, каже Дејвид Потер, професор са колеџа Френсис В. Келси за грчку и римску историју на Универзитету у Мичигену.

„Посаде бродова би били осуђеници на смрт.&qуот;

Иако Гладијатор ИИ чини да изгледа као да се бродови крећу пуном брзином а вода је довољно дубока да у њој има ајкула, римски амфитеатри би били напуњени само малом количином течности.

Бродови такође никад нису постизали довољно велику брзину да се забију једни у друге, јер су имали шупље дно да би лакше могли да се крећу унаоколо.

Плус, верује се да је последња наумачија одржана у Колосеуму 89. године н.е., више од 100 година пре догађаја описаних у филму.

Недовољно воде значи такође да Колосеум никад није имао ајкуле које су пливале у њој, чекајући да људи упадну.

Иако неки историчари верују да су крокодили били део организованог лова на животиње, они нису сигурни да ли су ови учествовали у поморским биткама.

Иако постоји довољно записа о изрежираним поморским биткама да историчари верују да су се оне заиста одржавале у Риму, има још довољно непознаница око тога како и где.

Белоник сугерише да су се највероватније одвијале у Циркусу Максимусу, који је много нижи од Колосеума и ближе реци Тибар.

„Било би га лакше потопити. Плус, ако погледате његов облик, он је као здела. Колосеум има све те силне подземне тунеле.

„Не знам како бисте их запушили. Неки људи мисле да су поплавили само централни део, уместо читав простор.&qуот;

Мариоти сугерише да зато што је Колосеум био изграђен на месту вештачког језера, то би омогућило да буде потопљен.

„Изградили су невероватан систем дренаже из реке како би довели воду, а потом је исушили.&qуот;

Описи гладијаторских борби у наставку такође су углавном нетачни.

Одигравајући се током послеподнева након погубљења, Потер инсистира да оне нису биле онолико бруталне као што бисте помислили на основу описа у два Гладијатора и другима римскима спектаклима.

За почетак, они нису сви били робови или ратни заробљеници.

„Четрдесет одсто гладијатора вероватно су били слободни људи који су постали гладијатори да би зарадили новац&qуот;, каже Потер.

Уместо да су то биле борбе на живот и смрти, Белоник пореди та надметања са гледањем ВВЕ-а или УФЦ-а.

„Најчешће се боре до прве крви или тренутка предаје. Једном је израчунато да у девет од десет случајева нико није погинуо.&qуот;

Постојао је чак и судија који би ускакао да раздвоји људе.

То људе није спречавало да се кладе на гладијаторе, а Потер додаје да би се Римљани кладили на било шта.

Кад је неко био повређен, улазили би престижни да их лече.

Гален, најславнији доктор старог света, чак је каријеру започео као доктор за гладијаторе.

Кад се све сабере и одузме, циљ гладијаторских такмичења био је да се сучеле различити стилови борбе.

„Ушао би тип са мрежом и трозупцем против некога са штитом и мачем&qуот;, каже Потер.

„Неко у лаком оклопу борио би се против некога у тешком оклопу.&qуот;

Описи гладијаторских борби у филму углавном су нетачни - оне су биле регулисаније, мање свирепе и са мање смртних исхода

Слично као са приступом филма према играма у Колосеуму, неколико ликова у Гладијатору ИИ засновано је на стварним личностима, али оно што им се дешава у филму је фикција.

Године 211. н.е., Каракала и Гета су постали заједнички владари Рима.

Потом се верује да је Каракала дао да се Гета убије.

Сматра се чак да је Гета умро у мајчином наручју.

Каракала је постао изузетно непопуларан владар, а Потер га описује као „свирепог и незгодног човека&qуот;.

Каракала је напустио град 216. године н.е. да би објавио рат Партском царству, само да би га убио један од његових властитих војника 217. године н.е.

Макрин је наводно регрутовао тог војника да почини убиство.

Он је постао римски цар 11. априла 217. године, три дана после Каракалине смрти.

„Он је прва особа која је постала император, а да пре тога није била члан Римског сената&qуот;, каже Потер.

Сам Макрин је био погубљен само нешто више од годину дана касније, у јуну 218. годне, након што је Каракалина тетка покренула побуну да би поставила свог унука Елагабала за новог императора, иако је он тада имао само 14 година.

„Бити цар био је најопаснији посао који сте могли да добијете&qуот;, каже Потер и у наредних 100 година свака особа која је владала чинила је то врло кратко.

• Награде
• Гладијатор ИИ је зарадио две номинације за Златни глобус: за биоскопски и успех на благајнама и и за најбољу споредну мушку улогу за Дензела Вашингтона.
• Он је са 11. номинацијом ушао у историју као најноминованији црначки глумац свих времена на Златним глобусима.

Будући да је већ започео рад на сценарију за Гладијатора ИИИ, гледаоци могу још једном да очекују да ће Скот користити ове истините приче само као инспирацију пре него што се одрекне историјске тачности у корист забаве.

Мариоти не види проблем у томе, јер, према његовом мишљењу, то напросто одржава оно што су уметници радили током читаве историје.

„Оно што Ридли ради не разликује се од Шекспира или Микеланђела. Чак и слика Поллице Версо Жана-Леона Жерома, која је инспирисала Ридлија да сними први филм - историјски је нетачна.

„Али суштина је у коришћењу историје да се исприча прича и да нас научи лекцији. Зато нас и привлаче. То су практично приче о нама самима.&qуот;

Више од тога, Мариоти верује да филмови као што је Гладијатор ИИ повезују гледаоце са њиховим прецима.

Нарочито сцене у Колосеуму, зато што су Римљани одлазили на те догађаје из истог разлога из ког људи данас гледају филмове.

„То је био њихов биоскоп. Ту су бежали од живота, где су на неколико сати могли да се трансформишу у храброг ловца или гладијатора и где су им приказани делови света које никад неће видети.

„То се дешава и кад људи гледају Гладијатора ИИ. Они раде исто оно за шта је био изграђен Колосеум.&qуот;

• Шогун: Брутална јапанска историја која је инспирисала најновију хит серију
• Декамерон: „Голицаве“ средњовековне приче које и данас посрамљују читаоце
• Нешто је у води? Зашто волимо филмове о ајкулама

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.17.2024)