Ровер ће истраживати регију Марса која се разликује од свих претходних области које је истраживао.

НАСА ровер Персерванс (Персеверанце) започео је нову кампању на другој локацији на Црвеној планети, саопштила је НАСА 12. децембра.

Ровер је прешао врх ивице кратера Језеро на месту које научни тим назива "Брдо осматрања" и упутио се ка својој првој научној станици након вишемесечног успона, наводи се у извештају НАСА, преноси Синхуа.

Успон је изведен како би се истражила регија Марса која се битно разликује од било које претходне.

"Током успона на ивицу кратера Језеро, наши оператери ровера одрадили су невероватан посао савладавајући један од најтежих терена од слетања", рекао је Стивен Ли, заменик менаџера пројекта Персеверанс у НАСА-ином лабораторију за млазни погон (ЈПЛ) у Јужној Калифорнији.

"Развили су иновативне приступе за превазилажење ових изазова – чак су покушали вожњу уназад да би видели да ли ће помоћи – и ровер је све савладао као шампион. Персеверанс је спреман за све задатке које научни тим планира за ову следећу научну кампању", додао је он.

Персеверанс и његов роботски партнер, хеликоптер Ингенуити, слетели су унутар кратера Језеро на Марсу 18. фебруара 2021. Од тада, ровер величине аутомобила тражи трагове древног живота на дну кратера Језеро.

Нова кампања ровера названа је "Северна ивица" јер покрива северни део југозападне ивице кратера Језеро.

Током прве године кампање Северна ивица, ровер би требало да посети до четири локације од геолошког значаја, узме неколико узорака и пређе око 6,4 километра, према НАСА.

"Кампања Северна ивица доноси нам потпуно нова научна открића док ровер улази у фундаментално нову геологију", рекао је Кен Фарли, научник пројекта Персеверанс на Калифорнијском институту за технологију (Цалтецх) у Пасадени.

"Она означава наш прелазак са стена које су делимично испуњавале кратер Језеро када је настао масивним ударом пре отприлике 3,9 милијарди година, на стене из дубине Марса које су избачене на површину током формирања ивице кратера", додао је.

"Ове стене представљају делове ране Марсове коре и спадају међу најстарије стене пронађене било где у Сунчевом систему. Њихово проучавање могло би нам помоћи да схватимо како су Марс – и наша планета – изгледали на самом почетку",  додао је Фарли.

(Бета, 18.12.2024)