Нови сиријски вођа је политички верзиран, али хоће ли успети да одржи обећања - анализа ББЦ уредника

Кад сам напустио Лондон пре скоро две недеље након што је побуњеничка коалиција заузела Алепо - фасцинантна победа засењена оним што је уследило после - мислио сам да ћу извештавати из гротла захукталог рата.

Група позната као Хајат Тахрир ал-Шам, илити ХТС, чистила је све пред собом, али сам претпоставио да ће се режим борити, јер то није престајао да ради ни кад је почео да губи упориште у годинама пре него што су Руси интервенисали 2015. година бомбардујући сиријска села и градове и претварајући их у рушевине.

Скоро деценију касније, било је очигледно да су руски, ирански и либански савезници Башара ал Асада морали да се баве другим ратовима.

Али, иако се режим мучио са невољним регрутима, увек је могао да нађе Сиријце спремне да се боре и погину, чак и на врхунцу рата након 2011. године, кад су побуњеници контролисали већи део Дамаска изван центра града и пут за Бејрут.

• Сирија није претња свету, каже вођа побуњеника Ахмед ал-Шара за ББЦ
• Ко је вођа сиријских побуњеника Абу Мухамед ал-Џавлани
• Лидер ХТС-а није једини играч у будућности Сирије која се убрзано мења

Посећивао сам много пута те људе на првој линији фронта.

Многе од најефикаснијих јединица водили су официри из Асадове властите алавитске заједнице.

У Алепу око 2015. године, алавитски генерал је делио чаше савршено дестилованог арака, сипаног из флаша у којима се некада налазио Џек Денијелс.

Поносно је говорио да арак, алкохолно пиће од аниса популарно широм Блиског истока, потиче из Асадовог породичног родног места у брдима иза луке Латакије.

Испред је његова јединица тукла по источном делу града под контролом побуњеника.

Нису сви они били алавити.

У Џобару, дистрикту на ивици централног Дамаска, хришћански официр лојалан Асаду из Сиријске арапске војске повео ме је кроз тунеле које су ископали испод рушевина да би нападали побуњенике.

Причао је како су побуњеници такође копали тунеле и како би се понекад пробили једни код других, убијајући се у мраку.

Младић је имао распеће истетовирано на зглобу и још једно које му је висило око врата, и говорио је о томе како мора да се бори да би заштитио властиту заједницу од џихадистичких екстремиста на другој страни.

Мој инстинкт о борбеном духу Асадове десетковане групе лојалиста није могао бити погрешнији.

У суботу 7. децембра, отишао сам на спавање након што сам чуо да је пао Хомс.

Кад сам се пробудио, Башар ал-Асад је већ био на путу за Русију, а побуњенички борци почели су да славе на улицама Дамаска.

Испалили су више метака у ваздух из славља него из беса на Асадове лојалисте, који су бежали да би спасли животе.

Видео сам колону са стотинама аутомобила који су чекали да напусте земљу на граници са Либаном, пуних разочараних, поражених људи и преплашених породица.

Војници су листом одбацивали униформе и оружје не испаливши ниједан метак и одлазили кући.

Асадов режим се распао, изједен корупцијом, суровошћу и бруталним ниподаштавањем живота Сиријаца.

Чак ни Асадова властита алавитска заједница није се више борила за њега.

Због тога сам у четвртак увече ове недеље, уместо да се скривам од граната и метака на леденој улици Хомса или Хаме, као што сам очекивао да ћу радити, ходао по мермерним ходницима председничке палате у Дамаску заједно са Ахмедом ал-Шаром, де факто владаром Сирије.

Он се одрекао униформе и заменио ратни псеудоним, Абу Мухамед ал-Џолани, за право име.

• Шта је следеће за Сирију: Три могућа сценарија
• Шта пад сиријског председника Асада значи за свет
• Какви су односи Србије и земаља Блиског истока

Многи Сиријци сумњају у његову тврдњу да је такође заменио стара џихадиситчка уверења за толерантнији облик сиријског верског национализма.

Истина је да је раскрстио са Ал Каидом 2016. године, после дуге каријере џихадистичког борца у Ираку и Сирији.

Али, као што сам открио у Асадовој палати, Ахмед ал-Шара, високи, благоречиви мушкарац у раним четрдесетим, нерадо залази у детаље објашњавајући какву то Сирију жели.

Он одаје утисак изузетно интелигентне и политички верзиране особе.

Као и многи други верзирани политичари, често не даје директне одговоре на директна питања.

Негирао је да жели да Сирија постане блискоисточни Авганистан.

Талибани, каже он, „владају племенским друштвом. Сирија је потпуно другачија.&qуот;

Нови владари Сирије поштоваће њену културу и историју.

Кад сам га питао да ли ће жене имати слободе на које су навикле овде, он је рекао да су 60 одсто студената на универзитетима у Идлибу, његовом упоришту, жене.

Али покушао је да избегне одговор на питање о обавезном хиџабу за жене.

Дамаскусом колају гласине о брадатим борцима ХТС-а који наређују женама да покривају косу.

Указао сам му на то да је избила велика свађа на друштвеним мрежама након што је једна жена затражила да направи селфи са њим и навукла капуљачу преко главе док је правила ту фотографију.

Конзервативци су критиковали Ал Шару зато што је пристао да позира са женом која није део његове породице.

Либерали су њену капуљачу доживели као мрачно предсказање будућности Сирије.

Ако је био раздражен овим питањем, није то показао.

„Нисам је присилио. Али то је моја лична слобода. Желим да се сликам на начин који ми одговара. Нисам је присилио. То није исто као да имате закон који се примењује широм земље. Али постоји култура у овој земљи коју закон мора да поштује.&qуот;

Ал-Шара се позивао на чињеницу да су многи Сиријци, и не само у већинској заједници сунитиских муслимана, побожни.

Многе жене носе хиџаб.

Поента је у томе, рекли би секуларни Сиријци, да може да се бира.

За пола века Асадове владавине, Сиријци су развили стратегије опстанка које су често подразумевале скривање властитих осећања и рађења онога што се очекује од њих.

Шокирани, нервозни, секуларни Сиријци показали су ми снимке на телефонима масовних молитви испред универзитета кад су се студенти вратили тамо у прошлу недељу.

Да ли је то била, питали су се, права побожност или су млади људи радили како им се каже зато што је ове било тако читавих њихових живота?

Све ће то бити, рекао је Ал Шара, питање за нови устав о ком ће одлучивати савет правних експерта.

Критичари Ал-Шаре истичу да како ствари сада стоје, он је тај који бира ко ће ући у одбор за који каже да ће писати нове законе, баш као и нови устав.

• Башар ал-Асад: Од офталмолога у Лондону до ауторитарног председника Сирије
• Тринаест преломних тачака за 13 година грађанског рата у Сирији
• Надам се да ц́е Асад платити, каже мајка тинејџера чија смрт је потпирила сиријску револуцију 2011.

Ахмед ал-Шара је највише желео да говори о угњетавању народа од старог режима.

„Сиријски проблеми су много већи од проблема за које се ви распитујете. Половина становништва је протерана из Сирије и силом расељена из њихових кућа.

„Гађали су их бомбама-бурадима и ненавођеним глупим бомбама и са више од 250 хемијских напада. Многи Сиријци су се удавили у мору покушавајући да побегну у Европу.&qуот;

Он признаје да Сиријци немају шансе да почну да се стабилизују или поново изграде земљу ако санкције не буду биле укинуте.

Санкције су испрва биле усмерене против Асадовог режима.

Задржати их, рекао је он, значило би понашати се према жртви исто као према њеном угњетавачу.

Он негира да је група коју предводи терористичка организација, као што је тренутни став УН-а и већине најјачих земаља света.

Посете страних дипломата указују на то да је промена и санкција и терористичког статуса могућа.

Био је искључив кад сам истакао да знам да су му дипломате рекле да ће промена тог статуса зависити од доказа да ће одржати обећање о поштовању права мањина и вођењу инклузивног политичког процеса.

„Оно што је мени важно је да ми сиријски народ верује. Обећали смо сиријском народу да ћемо их ослободити овог злочиначког режима и то смо и учинили. То је оно што ми је прво и једино важно.

„Не занима ме много шта ће о нама говорити у иностранству. Нисам у обавези да доказујем свету да радимо озбиљно на поштовању интереса нашег народа у Сирији.&qуот;

За протекле две недеље, чуо сам како многи Сиријци говоре да желе да буду остављени на миру док покушавају да обнове земљу.

То звучи као пусти сан.

Рат је уништио већи део земље, али је и одузео Сирији њен суверенитет.

Башар ал-Асад је постао клијент Ирана и Русије, а из земље је побегао кад су они престали да га подржавају.

САД се налазе на североистоку, да би ловиле остатке Исламске државе и да би заштитиле курдске савезнике.

Турска контролише већи део северозапада и има властиту милицију коју предводе Арапи.

Постоје наговештаји да Турци, који имају блиске везе са ХТС-ом, припремају нове нападе на сиријске Курде, који имају блиске односе са курдским сепаратистима у Турској.

Израел, тренутно агресивнији него што је био годинама уназад, најизразитије је искористио вакуум моћи који је запазио у Сирији.

Он наставља да бомбардује остатке државне војне инфраструктуре и заузима нову сиријску територију да би је додао на Голанску висораван коју држи под окупацијом од 1967. године.

Израелци, као и увек, оправдавају властите поступке самоодбраном.

Специјални известилац УН-а за Сирију Геир Педерсен ми је рекао да су израелска дела „неодговорна&qуот;.

Он каже да Израел не сме да се понаша на начин који би могао да „дестабилизује овај веома, веома крхки транзициони процес&qуот;.

Ахмед ал-Шара зна да не може да се супротстави моћи Израела коме помажу САД.

„Сирија је исцрпљена од рата без обзира на то да ли је Израел јак или не. Сирија мора да ојача и да се развије. Ми немамо планове за агресију против Израела. Сирија неће представљати претњу по Израел нити било кога другог.&qуот;

Агенда Ахмеда ал-Шаре је претрпана.

Сирија је разрушена, а он каже да жели да се његова земља залечи и да оживи, али је препуна изазова који би могли да учине његов задатак немогућим.

ХТС није једина оружана група у Сирији, а има оних које желе да униште његову администрацију у повоју.

Непријатељи ХТС-а из мреже Исламске државе могли би да покушају са дестабилишућим нападима.

Жеља коју Сиријци имају за осветом против Асадових убица - и самог бившег председника - могла би да експлодира у деструктивни јавни бес ако ХТС не успе да покаже да ће правда стићи људе који су толико дуго држали чизму на сиријских грлима.

Ахмед ал-Шара, исправно, доживљава Сирију као тачку ослонца у срцу Блиског истока.

„Сирија је важна земља са стратешком локацијом, веома утицајна у свету, погледајте само како је Америка присутна у њој с једне стране, Русија с друге, а регионалне земље као што су Турска, Иран и Израел са треће.&qуот;

Он каже да је то разлог зашто би спољни свет требало да помогне Сирији да се опорави.

То је и разлог зашто моћне државе можда неће дозволити да се то догоди.

• Шта је Голанска висораван и шта Израел тамо ради
• Злогласни затвор у Сирији: Мапирање Асадове „људске кланице&qуот;
• Ћелије, мине и тајни досијеи: ББЦ унутар просторија сиријских обавештајних служби

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.20.2024)