Серђо Леоне: Зашто сам баш Клинта Иствуда изабрао 'За шаку долара'

Клинт Иствуд је катапултиран у ред филмских звезда кад је одиграо ћутљивог револвераша у Леонеовом првом шпагети вестерну За шаку долара. У интервјуу из 1977. године за ББЦ, италијански режисер признао је да је „заправо желео" другог глумца за данас легендарну ролу.

BBC News 23.12.2024 | Френсис Огастин - ББЦ култура

Мушкарац у прашњавом пончу и шеширу широког обода гиба се док хода празном улицом у суровом пустињском граду.

„Спремите три ковчега&qуот;, поручује успут погребнику, пре него што се суочи са људима који су му се подсмевали.

„Моја грешка&qуот;, додаје, након што је упуцао све силеџије.

„Четири ковчега.&qуот;

Ово је један од тренутака који је дефинисао ћутљивог револвераша у тумачењу Клинта Иствуда у За шаку долара (1964), успут променивши историју кинематографије.

У интервјуу из 1977. године са ББЦ новинаром Ијаном Џонстоном, Иствуд се појављује у много другачијем окружењу, у много срдачнијем расположењу.

Весео и шармантан, глумац само издалека личи на строгог, окорелог протагонисту из вестерна Серђа Леонеа.

Испрва, присећа се Иствуд, „није био посебно&qуот; заинтересован да се појави у нискобуџетном европском филму.

Вестерн као жанр му није био стран, јер је у то време глумио у хит телевизијској серији Сирова кожа (Равхиде), која је била много традиционалнији, амерички приступ жанру.

„Допао ми се, међутим, За шаку долара и мислио сам да би европски приступ можда дао вестерну један нови укус.&qуот;

Колико год да многи сматрају савршеним избор Иствуда за ову улогу, Леоне је испрва на уму за њу имао Џејмса Кобурна (Велико бекство, Седморица величанствених).

„Заправо сам желео Џејмса Кобурна, али он је био прескуп&qуот;, рекао је италијански режисер за ББЦ.

У оно време, Иствуд је био пријемчивија опција, коштајући око 15.000 долара (152.000 долара у 2024. години), за разлику од Кобурна, који је коштао око 25.000 долара (254.000 долара у 2024. години).

„Нисам видео лика у 'Сировој кожи', само физичку фигуру&qуот;, рекао је Леоне.

„Оно што ме је највише дојмило у вези са Клинтом био је његов лењи начин кретања. За мене је Клинт био пљунута мачка.&qуот;

Интернационална копродукција

Епски блокбастери који су владали Златним периодом Холивуда почели су да бледе 1960-их.

Леоне, који је у то време већ био познат по режији нискобуџетних италијанских филмчића, одлучио је да сними властиту верзију америчког вестерна.

Резултат је био За шаку долара (први пут приказан у Италији као Пер ун пугно ди доллари), који није личио ни на шта слично у односу на претходнике из жанра.

Заснован на самурајској причи Јођимбо Акира Куросаве, филлм се сконцентрисао на Иствудовог морално сивог „Џоа&qуот;, касније названог Човек без имена, који покреће рат банди у мексичком граду Сан Мигуелу да би зарадио новац.

За шаку долара је окупио глумачку поставу и сниматељску екипу из САД и неколико европских земаља.

Како је то сам Иствуд дефинисао, филм је био „италијанско-немачко-шпанска копродукција римејка јапанском филма у шпанским планинама&qуот;.

„Знао сам да кажем 'ариведерчи' и 'бонђорно' а Леоне је знао да каже 'гудбај' и 'хелоу' и то је било то&qуот;, рекао је Иствуд за ББЦ.

„Потом је научио мало енглеског, а ја сам научио мало италијанског и, у међувремену, и мало шпанског, и напросто смо на неки начин успели да изврдамо метода рада.&qуот;

Klint Istvud u filmu Dobar, loš, zao — Клинт Иствуд у филму 'Добар, лош, зао'

Глумци би изговарали реплике на матерњем језику, које би потом биле синхронизоване на италијански и енглески за две различите публике филма.

Сценарио се састојао од „италијанског концепта онога како би звучао сленг једног вестерна&qуот;, испричао је Иствуд.

Италијански критичари су сасекли филм кад је премијерно приказан у Италији 12. септембра 1964. године.

Даље негативне критике уследиле су у другим земљама.

„Прорачунати садизам филма био би увредљив да нема неутралишућег смеха који изазива апсурдност читавог подухвата&qуот;, написао је британски критичар Филип Френч у Обзерверу.

Кад је За шаку долара стигао на велика платна у САД 1967. године, прикази су били једнако неповољни.

„Имате малтене сваки вестерн клише у овом нечувено синтетичком, али фасцинантно морбидном, насилном филму&qуот;, написао је Бозли Краутер у Њујорк тајмсу.

Америчка премијера била је одложена зато што су се амерички дистрибутери плашили да ће их тужити Куросава, који је поднео тужбу против Леонеа због копирања Јођимба.

Удахнут нови живот у вестерн

Премијера Леонеовог инаугуралног вестерна покренуо је Вестерн алл'Италиана, поџанр филмова снимљених у Италији, који су колоквијално постали познати као „шпагети вестерни&qуот;.

Реч „шпагети&qуот; одисала је првобитним ниподаштавајућег става критичара према овој међународној продукцији.

Слични вестерни добијали су сличне надимке, као што је „паеља вестерни&qуот; у Шпанији и „рејмен вестерни&qуот; у Јапану.

„Потрајало је пре него што је Леоне почео да утиче на америчку режију зато што су макар испочетка омаловажавали његове и филмове његовог колеге Серђа Корбучија&qуот;, каже докторка Мери Ен Мекдоналд Каролан, професорка и директорка Италијанских студија на Универзитету Ферфилд.

„Шпагети вестерн се сматрао нискобуџетном, апсурдно претераном верзијом 'правог' вестерна.&qуот;

За разлику од њихових традиционалних еквивалената, шпагети вестерни су се усредсређивали на анти-хероје и извлачили снагу из моралне амбиваленције.

Иствудов Џо иницира сукоб између две ривалске банде кријумчара са намером да им украде злато; тек кад невини људи почну да страдају он се умеша да уништи банде.

Шпагети вестерни су такође доносили много више експлицитног насиља, понекад над женама и децом.

Према Каролан, типични амерички вестерн је глорификовао освајање запада и идеализовао Дивљи запад, док су шпагети вестерни пародирали и окретали тај доживљај наглавачке.

Истичући насиље на ком је то ширење било засновано, ови филмови су такође били шира критика бурне деценије глобалне политике, нарочито усред контроверзног Вијетнамског рата.

Због језичких баријера током снимања, дијалог је постао упрошћенији и ређи, што је довело до настанка Леонеовог препознатљивог режисерског стила.

Широки кадрови за успостављање простора, неми драматични крупни планови и упечатљива филмска музика композитора Енија Мориконеа, са све легендарним звиждуцима и чегртањима, постали су обележја Леонеових шпагети вестерна.

„Моји филмови су практично неми филмови&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Дијалог им само даје извесну тежину.&qуот;

Овај стил очитава се и у радовима Квентина Тарантина и Роберта Родригеза, од којих су обојица једни од режисера и филмских великана који су редовно наводили Леонеа као велики утицај на њих.

За шаку долара је претворио Иствуда из телевизијског глумца у филмског дива.

Он је глумио у наставцима За шаку долара - За долар више и Добар, лош, зао, формирајући Доларску трилогију, баш као и у прегршт других вестерна.

„Баш као што је Џими Хендрикс отишао у Енглеску да би постао славан, три вестерна које је Иствуд снимио за Леонеа лансирали су његову богату каријеру&qуот;, каже Дејвид Ирвинг, филмаџија и доцент Тишове школе за уметност на Њујоршком универзитету.

„Леоне је узео изанђали жанр, вестерн, и удахнуо му нови живот.&qуот;

Упркос првобитно хладној реакцији критике, За шаку долара је стекао поклоништво међу људима и постао хит и на европским и на америчким благајнама, зарадивши 14,5 милиона долара у свету.

Његова популарност је само наставила да расте у деценијама после премијере и стекао је одано следбеништво међу љубитељима филма.

Филм је инспирисао дела у разним медијима, од цртаних филмова до видео игара, као и друге режисере, а Леонеу је одата постхумна почаст на 67. Канском филмском фестивалу 2014. године, на којем је За шаку долара приказан на завршној вечери, осигуравши трансформацију од исмејаног „лажног вестерна&qуот; у прави правцати класик.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.23.2024)