Istraživanje Štada grupe: Svaki drugi Evropljanin se oseća usamljeno
Svaki drugi Evropljanin se oseća usamljeno, pokazalo je istraživanje nemačke farmaceustke kompanije Štada (Stada) grupare čiji su rezultati danas objavljeni.
"Uprkos činjenici da živimo u svetu društvenih mreža, tehnologija koje nam omogućavaju brz i neograničen kontakt i pružaju osećaj da smo povezani više nego ikada, u isto vreme socijalna izolovanost i osećaj usamljenosti narastajući je problem širom sveta i muči više od polovine Evropljana", navodi se u saopštenju te kompanije.Zdravstveni izveštaj Štada grupe za 2024. godinu, koji je obuhvatio 46.000 ispitanika iz 23 zemlje, među kojima je i Srbija, pokazalo je da dve trećine Evropljana (65 odsto) svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao veoma dobro ili prilično dobro, dok samo devet procenata smatra da je ono loše.
"Uprkos tome, čak 52 odsto evropske populacije oseća usamljenost. I dok bismo očekivali da od usamljenosti najviše pate starije osobe, upravo je suprotno - najviše su pogođeni mladi! Među Evropljanima starijim od 55 godina, 41 odsto kaže da se oseća usamljeno, ali isto tvrdi čak 63 odsto mladih između 18 i 35 godina", ističe se u saopštenju.
Najviše usamljenima osećaju se stanovnici Poljske (61 odsto), Finske i Švedske (59 odsto), Slovačke (58 odsto) i Kazahstana (57 odsto).
Na pitanje da li se osećaju usamljeno, četiri odsto građana Srbije tvrdi da se uvek osećaju usamljeno, isto toliko Mađara i Italijana. Duplo više ih je u Austriji i Danskoj, a da se često osećaju usamljeno kaže 16 odsto Britanaca i 17 odsto Šveđana.
Previše rada i nedostatak vremena za društvene kontakte kao najznačajniji razlog usamljenosti navodi 29 odsto građana Srbije i Bugarske, 28 odsto Poljaka i 27 odsto Austrijanaca. Taj uzrok znatno manje pogađa Šveđane i Dance (19 odsto).
Smrt supružnika ili člana porodice razlog je usamljenosti za 23 odsto Iraca, 21 odsto Poljaka i Britanaca. U Srbiji 14 odstp građana taj problem ističe kao razlog usamljenosti.
Kao glavni uzrok usamljenosti čak 27 odsto mladih u Evropi ističe previše rada i radnih obaveza, a taj stav podržava 31 odsto vršnjaka u Slovačkoj, 29 odsto Švajcaraca, 18 odsto mladih u Srbiji i svega 11 odsto Italijana.
Veća je verovatnoća da će se žene (57 odsto) osećati usamljene nego muškarci (46 odsto), a taj osećaj ima tendenciju opadanja sa godinama, navodi se u sapštenju Štada grupe.
Istraživanje je pokazalo i da postoji jaka veza izmežu fizičkog i mentalnog blagostanja - većina fizički spremnih Evropljana (83 odsto) svoje mentalno zdravlje ocenila je pozitivno, dok je takvu ocenu dalo samo 28 odsto onih koji se fizički ne osećaju dobro.
Ipak, naziru se i potencijalna rešenja za takvu raširenu usamljenost - polovina Evropljana (46 odsto) vidi bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života kao ključ za smanjivanje osećaja usamljenosti i rešavanje izazova vezanih za mentalno zdravlje.
U uspostavljanju bolje ravnoteže između posla i privatnog života prednjače građani Srbije (59odsto) i Portugala (58 odsto). Oko 43 odsto Evropljana poboljšanje vidi u boljoj ekonomskoj situaciji čemu se najviše nadaju u Srbiji (63 odsto), Portugalu (62 odsto) i Mađarskoj (56 odsto).
Svaki treći Evropljanin smatra da se situacija može poboljšati skraćivanjem vremena koje se provodi na mreži, u čemu prednjače građani Srbije (43 odsto), Irci (38 odsto) i Danci (36 odsto. Na konkretnijoj podrškci tarijoj populaciji najviše insistiraju Španci (39 odsto) i Danci (37 odsto), a od građana Srbije svega 22 odsto.
(Beta, 24.12.2024)