Да ли се Украјинци враћају у делове земље под руском окупацијом?

Тврдња украјинског политичара да се чак 150.000 интерно расељених људи последњих неколико месеци вратило у делове земље под руском окупацијом покреће питање о помоћи украјинске владе за избеглице и шта ти људи ризикују одласком на окупирану територију.

Максим Ткаченко, посланик из владајуће странке украјинског председник Владимира Зеленског, изјавио је да су интерно расељени Украјинци одлучили да се врате, упркос ризику који представља живот на окупираној територији, зато што им влада није пружила довољно подршке.

Након што су власти одбациле Ткаченкову тврдњу, он ју је повукао, прихвативши да не постоји начин да се потврде тачни бројеви избеглица које су се вратиле.

УН процењују да је од почетка потпуне инвазије земљу напустило 6,2 милиона Украјинаца и потражило уточиште у Европи.

Још 4,6 милиона је интерно расељено.

Пре потпуне инвазије, УН процењују да је становништво Украјине бројало око 40 милиона људи.

• Украјина организовала убиство руског генерала у Москви, кажу извори за ББЦ
• Америка даје Украјини 20 милијарди долара од заплењене руске имовине
• Двоструки изазов за Украјину: Руски продор и повратак Трампа

Колико људи покушава да се врати?

Посланик Максим Ткаченко, који је из источне Украјине и ради са интерно расељеним лицима, изнова је изјављивао да постоји тренд повратка људи на окупиране територије, што је тврдња коју је подржао бивши украјински званичник из града Маријупоља Петро Андриушченко.

Маријупољ је под руском окупацијом од пролећа 2022. године.

Андриушченко каже да је тренд започео 2023. године кад су украјинске власти престале са месечним исплатама интерно расељеним лицима, иако је главни проблем за већину њих, сматра он, проналажење приступачног привременог смештаја.

Украјинска влада је одговорила рекавши да не постоје поуздани подаци који би поткрепили ове тврдње.

„Никад нећу поверовати да се хиљаде Украјинаца враћа руској окупацији зато што не добијају неких 2.000-3.000 хривни (50-70 америчких долара месечно) државне помоћи&qуот;, изјавила је заменица украјинског премијера Ирина Верешчук.

Она је истакла да влада чини све што је обећала расељенима, упркос оскудици ресурса.

Руски медији су се позвали на руског представника граничне контроле који је изнео цифру од 107.000 Украјинаца који су стигли на московски аеродром Шереметјево од октобра 2023. године, а да је 83.000 њих добило дозволу да уђе.

Аеродром Шереметјево једини је гранични прелаз преко ког украјински држављани могу да уђу у Русију.

Лидија Куземска, социолошкиња која проучава присилне миграције, каже да је дошло до прилива људи који се враћају на окупиране територије, али да је због одсуства поузданих података немогуће одредити колики проценат људи се враћа за стално а колико њих само путује тамо и назад.

Разлози за повратак

Кључни разлог због ког би расељени могли да пожеле да се врате, истиче социолошкиња Куземска, јесте да би спречили да њихову имовину национализују руске власти.

Нови руски закон тражи од власника украјинске имовине да изваде руске пасоше и лично поново региструју посед.

„Ако људи не желе да изгубе власништво над имовином, можемо да претпоставимо да ће се вратити на окупиране територије да добију пасош, продају посед и оду&qуот;, каже Куземска.

ББЦ је разговарао са неколико људи чији су се пријатељи и познаници вратили на окупиране територије.

Становница Кијева Олена (није јој право име) има пријатељицу чији су се пензионисани родитељи недавно вратили у окупирани део Доњецке области, након што су побегли од куће 2022. године кад је избио тотални рат.

„Моја пријатељица је успела да убеди њене родитеље да оду, али није успела да их задржи овде у Кијеву. То су старији људи који нису успевали да изађу на крај са животом у изнајмљеном смештају и са свим оним што су оставили за собом а за шта су одувек радили. И напросто нису могли да прихвате да им деца плаћају станарину&qуот;, објашњава Олена.

Светлана, која живи на југу Украјине и чији је град био преплављен интерно расељеним лицима 2022. године, каже да су њени пријатељи, брачни пар из Маријупоља, живели недалеко од њих и изгледали су као да су се успешно скрасили.

Они су се недавно одлучили да се врате у Маријупољ.

„Било је то потпуно неочекивано. Мислила сам да им иде добро овде, али су се преселили иако је њихов стан у Маријупољу уништен. Оставили су фирму у Маријупољу. Сада њихова ћерка пише про-руске објаве на друштвеним мрежама&qуот;, објашњава Светлана.

Руски председник Владимир Путин је 2023. године потписао указ учинивши обавезним за оне који живе на окупираним територијама да поднесу захтев за руски пасош до 31. децембра 2024. године, у противном ће се ти Украјинци сматрати страним држављанима и неће добити дозволу за боравак или их чак чека депортација.

Руско Министарство унутрашњих послова рекло је да је Украјинцима у источној Украјини у последње две године издато око 3,4 милиона пасоша.

Руски пасош је обавезан не само да би се доказало власништво над поседом, већ и да би се приступило здравству, добила пензија и користиле друге основне услуге.

Руско држављанство такође значи да украјински мушкарци могу бити регрутовани у руску војску да би се борили против Украјине.

„Филтрација&qуот; на аеродрому

Украјинци који одлуче да се врате на окупиране територије из Украјине морају да путују у Русију преко трећих земаља и да стигну на аеродром Шереметјево, где пролазе безбедносне провере, познате и као „филтрација&qуот;.

„То се ради да би се одредило коме ће бити допуштено да уђе у Русију а коме неће. Неки људи се задржавају тамо неколико дана, а неки и читаву недељу&qуот;, објашњава Халина (промењено име) која долази из Северодоњецка у источној Украјини.

Она има неколико познаника који су морали да путују преко Шеремејтева да би се вратили у овај град, тешко оштећен у борбама и сада под руском контролом.

„Они питају људе шта мисле о 'специјалној војној операцији' (руски званични израз за рат) и ко је прави власник окупираних територија. Проверавају им телефоне, прегледају им пртљаг. Многе враћају назад и не дозвољавају им да уђу у Русију&qуот;, каже Халина.

Халина на телефону има Вајбер групу са око 10.000 чланова, где људи размењују савете како се вратити на окупиране територије.

Ризици које доноси повратак

Стручњак за политику и право Лисијански који надзире процес Украјинаца који покушавају да се врате на окупиране територије да би повратили имовину, каже да се многима не дозвољава да уђу у Русију, а неки се кажњавају за забраном уласка.

„На окупираним украјинским територијама руске власти сада активно конфискују имовину која припада локалном становништву. Они не желе тамо људе који се сећају историје. Сада се на окупиране територије доводе многи руски држављани различитог етничког порекла&qуот;, каже он.

Руске власти регрутују лекаре, наставнике, полицајце, грађевинске раднике и чуваре обезбеђења из читаве Русије и Централне Азије да раде у градовима и селима под руском контролом у Украјини.

Плате које им се нуде су често неколико пута веће од онога што се плаћа у Русији.

Ризик од прогона Украјинаца и брисања њиховог националног идентитета на окупираним територијама такође је разлог за забринутост активиста за људска права и међународних организација.

Почетком ове године Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) објавила је извештај наводећи у њему злостављања над украјинским цивилима, међу њима незаконита хапшења и тортуру, тврдећи да ова злостављања чине планирану стратегију.

Представници УН-а и ОЕБС-а кажу да таква дела могу да представљају не само ратне злочине већ и злочине против човечности.

Руске власти негирају да узимају на мету цивиле и одбацују оптужбе које износе међународне организације.

Да би помогле интерно расељених лицима у Украјини, власти би требало да обрате више пажње на проблеме са којима се суочавају ови људи, каже Андреј Дехтијаренко, новинар који редовно пише о овој теми.

„Практично не постоји помоћ за расељене, исплате многима су отказане, нема ни довољно смештаја – то су све реалности преживљавања за интерно расељена лица у Украјини у овом тренутку&qуот;, каже он.

• Два руска танкера потонула у Црном мору, излила се нафта
• Зеленски: „Од почетка рата погинуло 43.000 украјинских војника&qуот;
• Русија не хаје за санкције УН: Милион барела нафте Северној Кореји за оружје и војнике

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.28.2024)