BBC vesti na srpskom

Лоша година за жене у политици: Зашто их је мање у парламентима широм света

Готово половина становништва планете ове године је имала прилику да гласа на изборима, али је број жена у парламентима земаља опао.

BBC News 31.12.2024  |  Вибеке Венема, Стефани
Žene u politici: Južnokorejska poslanica Jang Hje-Jeong, bivša meksička senatorka Indira Kempis i Puakena Boraham iz Tuvalua
ББЦ
Жене у политици: Јужнокорејска посланица Јанг Хје-Јеонг, бивша мексичка сенаторка Индира Кемпис и Пуакена Борахам из Тувалуа

У земљама у којима живи скоро половина укупног светског становништва у 2024. години су одржани избори, али је напредак у заступљености жена у парламентима заустављен.

Резултати показују да је у 60 одсто земаља у којима су избори одржани, опао број посланица у парламенту.

У новим сазивима парламената у Индији, Сједињеним Државама (САД), Француској, Португалу, Индонезији, Јужној Африци, и још 21 земљи, број жена је мањи него у претходним

Први пут у историји мање жена је изабрано у Европски парламент.

У једној нема ниједне жене у парламенту.

Др Пуакена Борехам била је тек трец́а посланица у историји острвске пацифичке државе Тувалуа.

После осам година као једина жена у 16-чланом парламенту, ове године је остала без посланичког мандата.

Пред крај њеног мандата учествовала је у кампању за промену Устава, у ком се сада родну дискриминација дефинише као кривично дело.

Током кампање, држала је говоре у заједницама у којима женама традиционално није дозвољено да говоре јавно, и приметила је да мушкарци напуштају таква окупљања.

„Мислим да сам платила цену што сам говорила као жена&qуот;, каже др Борехам.

„Било је болно сазнање да жене нец́е бити заступљене (у парламенту) у наредне четири године&qуот;.

Најмањи удео посланица на свету је у Пацифичким острвским државама, само осам одсто.

На светском нивоу, жене су заступљене 27 одсто у парламентима широм света, а број мушких и женских посланика је скоро једнак у само 13 држава.

Било је и неких позитивних ствари за жене у Уједињеном Краљевству (УК), Монголији, Јордану, и Доминиканској Републици, док је председничку функцију у Мексико и Намибији први пут преузела жена.

Тренутно највеће помаке бележе Латинска Америка и делови Африке.

Али откада су први пут у свету жене ушле у скупштину, у Финској 1907. године, напредак ка равноправној заступљености је спор.

Између 1995. и 2020. године заступљеност жена се удвостручила широм света, али у последње три године напредак је био спорији.

Како постоји толико различитих земаља, контекста и сложених политичких пејзажа, тешко је утврдити зашто су ове године жене лошије прошле.

У неким земљама, попут Португала, Пакистана и САД-а, број политичарки је опао када су у парламентима надмоћ преузеле десничарске странке, које у овим земљама имају мање жена.

А уи земљама где је изабрано много више жена, као у УК-у, у питању је исти принцип, само у обрнутој пропорцији.

Ванредни избори у Француској нису ишли на руку кандидаткињама за посланичка места.

„Када је улог на изборима већи, странке углавном кандидују мање жена&qуот;, каже Режан Сењак, стручњакиња за родну равноправност и политику у Париском институту за политичке науке.

То се не дешава на свим изборима, али постоје неке добро познате препреке за постизање једнаке заступљености мушких и женских посланика (50/50).

„Мања је вероватноћа да се жена пробуди једног јутра и помисли да би била успешна на највишим позицијама&qуот;, рекла је професорка политићких наука Рози Кембел на скупу поводом Међународног дана жена на Краљевском колеџу у Лондону.

„Често их треба подстаћи: 'Јесте ли размишљали о томе да будете посланица?&qуот;.

Управо тако је Пуакена Борехам ушла у политику.

Као анестезиолошкиња, видела је из прве руке колико њених сународника губи удове због дијабетеса.

Ментор јој је рекао да је једини начин да реши овај проблем да уђе у владу.

„У почетку су се старији, углавном мушкарци у мојој породици, много противили.

„Сматрају да жене не треба да се баве политиком&qуот;, каже она.

Dr Puakena Boreham sa grupom žena
УНДП
Др Пуакена Борехам (у средини), тада једина посланица у парламенту Тувалуа, са другим женама које учествују у кампањи за већу заступљеност жена

У вец́ини друштава жене и даље имају више обавеза у погледу бриге и неге у домаћинству него мушкарци и то их спречава да се баве политиком, каже Рејчел Џорџ, стручњакиња за родну равнопрасност и политику на Универзитету Стенфорду, у САД-у.

А не помажу ни парламнти, јер мали број њих нуди породиљско одсуство.

Многа истраживања показују да је женама теже да обезбеде финансирање политичке кампање или да имају финансијске могућности да узму одсуство са посла да би се кандидовале.

То није ништа ново.

Али, према студијама спроведеним у разним земљама, број напада на жене у јавном животу, на интернету онлајн и физички је у порасту.

Прошле године, неколико истакнутих политичарки се повукло због све већег узнемиравања које трпе.

Indira Kempis
Гетти Имагес
Тадашња сенаторка Индира Кемпис држи плакат на којем се помињу транспарентност и мере против корупције

Индира Кемпис каже да је док је била сенаторка у Мексику била изложена екстремном узнемиравању и злостављању, док њене мушке колеге то нису морали да трпе.

„Добијала сам претње, политички сам прогањана.

„Нападали су моју породицу и моје сараднике. Били су веома насилни&qуот;.

Једном док се возила у аутомбилу, пратили су је наоружани мушкарци како су јој и запретили на Воцапу.

Њен супруг је добијао анонимне поруке о њој, чији циљ је био да им сруши брак.

Њена породица је добијала претец́е телефонске позиве.

„Они циљају вашу породицу јер знају да жене нец́е бити неодговорне према безбедности других&qуот;.

Заболи када види да у таквим нападима учествују и жене.

Када је људи сада питају да ли је тешко бити жена у политици, не зна шта да одговори.

„Како да кажем младој жени да ц́е све то морати да прође?

„Да ц́е морати да уђе у рат из којег не знам да ли ц́е изац́и жива?&qуот;.

Погледајте видео: Како до града по мери жена

„Псовке, увреде и поруга - све то је постало толико нормално на друштвеним мрежама&qуот;, каже Јанг Хје-Јеонг, која је била једна од најмлађих посланика у парламенту Јужне Кореје док није остала без мандата 2024. године.

„Кадгод се појавим на ТВ-у, људи зову станице да се жале и питају их : 'Зашто приказујете феминисткињу?'&qуот;, каже она.

Неколико пута током кампање када је говорила о женским питањима - једнакој плати или сексуалном узнемиравању - приметила је да би пар застао да је саслуша, а онда би мушкарац одвукао жену, понекад грубо.

„Била сам потпуно свесна да ме чека оштра реакција&qуот;.

Jang Hje-Jeong
ББЦ
Док је била посланица, Јанг Хје-Јеонг је водила кампању за усвајање закона о забрани дискриминације

Као резултат активности друштвеног покрета против сексуалног злостављања и сексуалног узнемиравања МеТоо (Разбијање тишине) у Јужној Кореји, неколико мушкараца на високим положајима оптужено је за сексуално узнемиравање.

Од тада је, међутим, у Јужној Кореји је забележен раст негативних реакција на феминизам, а младићи осећају да су постали жртве обрнуте дискриминације.

Ова питања су имала значајно место у кампањи за изборе 2024. године, а неке странке у Јужној Кореји су наставиле да подстичу или користе антифеминистичка осец́ања међу млађим мушким бирачима, каже Маријана Дуарте Муценберг, службеница за програме родне равноправности у Интерпарламентарној унији (ИПУ).

Странка Јанг Хје-Јеонг лоше је прошла на изборима 2024. године, због чега је остала без посланичког мандата, али она верује да је реакција против феминизма била инструментализована.

Избори нису били катастрофални за све кандидаткиње у Јужној Кореји, јер је број жена у парламенту незнатно порастао са 19 на 20 одсто.

Али земља је и даље далеко испод светског просека од 27 одсто заступљености жена у парламенту.

Ако по страни оставимо основно начело праведности, парламенти у којима има једнак број мушких и женских посланика су корисни за све, каже Карлијен Шеле која проучава родну равноправност у Европској унији (ЕУ) на Европском институту за родну равноправност.

Навела је истраживање према којем родно разнолике групе доносе боље одлуке, а одбори предузећа у којима седе и мушкарци и жене остварују вец́у добит и могу чак и да побољшају бруто друштвени производ (БДП) земље.

Један од најефикаснијих начина да се постигне једнакост је увођење родних квота – у просеку, земље у којима нема квота имају 21 одсто жена, наспрам 29 одсто у државама где квоте постоје.

Захваљујуц́и политичкој вољи и квоти, Мексико је постигао родну паритет 2018. године након што је моц́ни и популарни бивши председник Андрес Мануел Лопез Обрадор одлучио да би у парламенту требало да буде 50 одсто жена.

Ове године Мексико је изабрао прву жену председника, Клаудију Шејнбаум.

Али преузимање функције у власти је само пола битке, каже Индира Кемпис која је изабрана у Сенат Мексика 2018. године.

„Ја сам жена која жели да буде у политици да би имала моц́.

„Ово говорим отворено јер је многе жене срамота то да изјаве&qуот;, каже она.

Осећала је да је била изопштена на састанцима на којима су се доносиле важне одлуке, каже.

„Морала сам да се намећем. То је као клуб за дечаке&qуот;.

И каже да се свакодневно суочавала са дискриминацијом мушких колега.

„Стално вам говоре да нисте талентовани, да нешто не можете да урадите&qуот;, додаје она.

„Један мушкарац ми је једном рекао да сам захваљујући њему ту где јесам&qуот;.

Позиције у влади може да промене ствари, каже Џули Балингтон из УН Вомен, тела УН-а које ради на оснаживању жена, али заступљеност жена је у њима најмања.

„То је ужасавајуће јер се за те функције именује, тако да ако постоји политичка воља, било би лако остварити паритет&qуот;, каже она.

Њихово истраживање је такође открило да су функције које се обично додељују женама ограничене на области људских права, једнакости и социјалнх питањ, доке се позиције у финансијама и одбрани обично дају мушкарцима.

То је проблем, каже Рејчел Џорџ.

„Када су жене присутне, вец́а је вероватноц́а да ц́е се постићи мировни споразуми и да ц́е он потрајати&qуот;.

Индира Кемпис има амбицију да се кандидује за председницу.

Тврди да је њена странка није подржала зато што је жена, што је странка демантовала.

У знак протеста, поднела је оставку.

Ипак, верује у бољу будуц́ност.

„Када сам ушла у Сенат, ниједна девојака ми није рекла: 'Желим да будем сенаторка'.

„Сада, када сам отишла, много њих ми је то рекло&qуот;.

Јанг у Јужној Кореји планира да се поново кандидује, као и Пуакена Борехам у Тувалуу.

„Чак и ако се не вратим у парламент, тамо треба да се чује глас жена&qуот;, каже она.

Додатну анализу података урадила је Ребека Веџ Робертс из ББЦ тима за утврђивање чињеница.

Додатна обрада података: Ребека Веџ-Робертс, ББЦ Провера података

Илустрације/графике: Раес Хусеин

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.31.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »