Како се Србија скинула са жице и ушла у свет мобилне телефоније

Година је 1998, а тек пунолетни Владица Тинтор први пут у руци држи мобилни телефон марке Моторола - једно од највећих чуда технике које је до тада стигло у његов дом.

„Као најмлађи члан породице био сам најактивнији у покушајима да разумем како тај телефон ради и које су му могућности, па сам после едуковао старију браћу и родитеље&qуот;, присећа се у разговору за ББЦ на српском.

За Тинтора је то била „веома занимљива новина&qуот; која ће утицати на његов живот и каријеру.

Данас је доктор електротехничких наука и стручњак за телекомуникације, а од 2015. до 2020. био је и директор Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге Србије (РАТЕЛ).

„Упоредио бих долазак мобилног телефона у моју породицу са тренуцима када су домаћинства набављала прве телевизоре, иако је данас млађим генерацијама незамисливо време без мобилне телефоније&qуот;, наводи он.

У Србији је 31. децембра 1994. званично уведена мобилна мрежа, а неколико хиљада срећника могло је да разговара телефоном из сваког кутка дома или чак - ван њега.

• Дан када је обављен први позив мобилним телефоном
• Пејџери: Како раде и ко их данас користи
• Спас за здравље: Све више младих и одраслих прелазе на „глупе&qуот; телефоне

Први мобилни оператер у Србији била је компанија Мобтел (скраћено од Мобилне Телекомуникације) коју су у априлу 1994. основали јавно предузеће ПТТ Србије и БК Трејд, приватна фирма из Русије чији су власници били браћа Богољуб и Драгомир Карић.

Услуге мобилне телефоније данас пружају три компаније - Телеком Србија, Јетел (некадашњи Теленор) и А1 Србија, наводи се на сајту РАТЕЛ-а.

У Србији је током 2022. године било 9,73 милиона активних корисника мобилних телефона, што је далеко више од броја становника и 1,2 милиона више него 2021, показали су подаци Републичког завода за статистику.

Како је Србија почела живот без телефонске жице

Компанија Мобтел је 1994. године за увођење мобилне мреже у Србији користила НМТ стандард прве генерације (1Г), које су заједно развиле скандинавске земље.

Иако је долазак мобилне мреже у Србију био велики искорак тих година, Владица Тинтор се присећа да је било потребно неколико година да ефекат ове иновације постане осетан.

„На почетку су постојале мреже прве генерације са слабом покривеношћу, сервис оператера је био јако скуп, као и терминали, који су били нека претеча мобилних телефона.

„Мене то подсећа на период првих аутомобила - мобилни телефони су више били ствар престижа, него што је постојала нека реална потреба за њиховим коришћењем,&qуот; објашњава он.

Позивни број Мобтела је био 061, покривеност мреже је била свега 12 одсто територије Србије, а претплатника је било 9.500, наводи се на сајту Рачунарског факултета у Београду.

Када се Тинтор први пут сусрео са Моторолом, ситуација је била мало другачија - 1996. Мобтел прелази на ГСМ900 стандард (друга генерација) , позивни број постаје 063, а број претплатника расте на 17.000, додаје се.

Појава мреже друге генерације донела је још један тада револуционарни новитет - комуникацију СМС порукама.

„Тренутак у којем сам добио први телефон је нешто између времена када су се мобилни сматрали луксузом и статусним симболом и оног времена када они постају потреба,&qуот; сматра Тинтор.

Било је ограничавајуће што већина људи и даље није имала мобилне, а они који су их поседовали користили су их „пар минута дневно и два, три пута у току дана се само проверавало да ли је стигла нека порука&qуот;.

„Данас су екрани наших паметних телефона упаљени по четири, пет или шест сати дневно,&qуот; примећује овај стручњак за телекомуникације.

• Ко још користи фиксни телефон
• Кад Нобеловац саветује: Како да вам дуже траје батерија за телефон
• Када детету дозволити мобилни телефон

Како се развијало тржиште телекомуникација и стварала конкуренција

Милан Јанковић, први директор РАТЕЛ-а који је основан 2005. године и Тинторов претходник на тој позицији, мобилни телефон набавио је 2000.

До тада је коришћење мобилног била „доста скупа варијанта&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Цене сервиса су почеле значајније да се мењају уласком других компанија на српско тржиште, објашњава Јанковић.

Значајан корак био је улазак компаније Телеком Србија на тржиште телекомуникација, а посебно када је норвешки Теленор купио Моби 63, фирму која је настала из Мобтела, додаје.

Телеком Србија постао је други мобилни оператер у земљи 1998, а Теленор је почео да послује осам година касније.

Претходно је монопол у овој сфери пословања имао Мобтел - фирма у којој је већински удео у власништву имао је БК Трејд (51 одсто), док је 49 одсто припало компанији ПТТ Србија.

Савет за борбу против корупције је касније у извештају из 2005. утврдио да је компанија основана „уз озбиљно кршење закона&qуот; и да је „пословала у привилегованим условима услед блиске везе са режимом&qуот;.

Мобтелу је у децембру исте године одузета лиценца пошто је без одобрења тадашње Владе Србије и Црне Горе склопио уговор са компанијом Мобиком из Пећи, пренеле су Вечерње новости.

Више јавно тужилаштво подигло је оптужницу против власника ове фирме, Богољуба Карића, и још 14 особа у септембру 2010. због злоупотребе положаја, али до правоснажне пресуде у овом случају није дошло пошто је 2016. поступак обустављен због застарелости, наводи се у тексту Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК).

Република Србија је 2003. добила Закон о телекомуникацијама, а у децембру 2005. основан је РАТЕЛ као надзорни орган за ову област.

Данас је тржиште телекомуникација у надлежности Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а ресорна министарка је Татјана Матић.

Број корисника у Србији је растао из године у годину, а до правог бума мобилне телефоније дошло је током прве деценије 21. века, истиче Владица Тинтор.

Експанзија употребе мобилних у Србији била је још очигледнија од 2006 - тада су шведска компанија Ериксон и Телеком Србија склопили уговор о увођењу и испоруци 3Г мреже.

Са овом генерацијом мреже уведен је пренос интернета за мобилне телефоне, што је био значајан помак, „иако је у почетку он био прилично скроман&qуот;, објашњава Тинтор.

Сва три мобилна оператера у Србији од марта 2015. користе технологију четврте генерације (4Г) која „омогућава бољу покривеност и бржи интернет на територији Републике Србије&qуот;, наводи се на сајту РАТЕЛ-а.

„Када упоредимо са земљама Западне Европе, Србија није уопште каснила са коришћењем технологија мобилне телефоније у приватне сврхе.

„Међутим, каснило се са увођењем ове технологије у пословну комуникацију - то је текло са развојем економије и потребом и могућностима привредних друштава да то финансирају, али ни то кашњење није било драматично&qуот; сматра Владица Тинтор.

Како су се развијали мобилни телефони

Први мобилни телефон ДинаТАЦ (Динамиц Адаптиве Тотал Ареа Цовераге) изумео је тим компаније Моторола предвођен америчким инжењером Мартином Купером 1973.

Овај изумитељ је желео да људи користе телефон „на улици, а не у кући, канцеларији или аутомобилу&qуот; и да им је потребна „слобода кретања док причају са другим људима и не желе да буду ограничени телефонским каблом.&qуот;

Уређај је представљен 3. априла 1973. на конференцији у Њујуорку, а Купер је непосредно пре тога обавио и први позив са мобилног телефона.

Он је тада позвао инжењера ривалске компаније АТ&амп;Т, Џоела Ејнџела, и обавестио га је да управо разговарају преко преносивог телефона на батерије, наводи се на сајту енциклопедије Британика.

Ова направа је била је дугачка 23 центиметра и тешка 1,1 килограм, а батерија је могла да издржи 35 минута разговора, додаје се.

Ипак, разговори „преко жице&qуот; још неко време нису изашли из моде, пошто је Мотороли било потребно 10 година да развије мобилни телефон за ширу употребу.

Када је 1983. изашао уређај ДинаТАЦ 8000кс, продавао се по цени од 3.995 долара у Сједињеним Америчким Државама, што многи нису могли да приуште.

Ова компанија је 1989. године осмислила и први џепни телефон МицроТАЦ 9800КС, наводи се у публикацији Бежичне, мобилне ћелијске комуникације са освртом на историјат мобилне телефоније на сајту Рачунарског факултета.

Први паметни телефон развила је америчка технолошка компанија ИБМ - био је то Сајмон лични комуникатор, који је ушао у слободну продају 1994. и могао се набавити за 899 долара, писали су о томе новинари ББЦ-ја.

До револуције у производњи паметних телефона дошло је са изумом првог ајфона компаније Епл 2007.

То је био први мобилни уређај који се у потпуности контролисао помоћу екрана осетљивог на додир и без тастатуре, наводи се у тексту на сајту Сциенце ноде.

Како данас изгледа тржиште телекомуникација у Србији

У Србији је 9,73 милиона људи користило услуге мобилне телефоније током 2022, а најзаступљенији оператер у 2023. је Телеком Србија са 43,13 одсто корисника, следи Јетел са 32,28 одсто, а на трећем месту је А1 Србија са 23,18 одсто удела на тржишту, показују подаци РАТЕЛ-а.

Истраживање Републичког завода за статистику показује да мобилни телефон поседује 94,4 одсто домаћинстава.

Постоји „врло добар и конкретан разлог&qуот; због којег у Србији постоје три мобилна оператера, а то су техничка ограничења, објашњава Владица Тинтор.

„Спектар радио фреквенција је ограничен ресурс и заштићено добро сваке земље - на светском нивоу су договорени опсези који ће се користити за мобилну телефонију.

„Три оператера је оптималан број како би сервиси могли да се развијају, технички је могуће имати више од три оператера на тржишту, али се онда њихове могућности смањују&qуот;, каже Тинтор.

Телеком је 58,11 одсто у власништву Републике Србије, 20 одсто у власништву Телекома Србија, 14,95 одсто припада грађанима, а 6,94 одсто садашњим и бившим запосленима.

Целокупним власништвом над Јетелом располаже чешка фирма ППФ, а стоодстотни власник компаније А1 Србија је Мобилком из Аустрије.

Мерења и анализа квалитета услуга мобилних оператера које је спровео РАТЕЛ показала су да и на том пољу предњачи Телеком (90,32 поена од могућих 100), компанија А1 је била другорангирана (90,12 поена), а Јетел је на трећем месту (88,17 поена).

Сва три оператера су 2016. добила лиценце на нових 10 година, а регистрована су и два виртуелна мобилна оператора - Мундио Мобиле и Глобалтел, додаје се.

Погледајте видео: Како могу да вас шпијунирају преко телефона

'Увођење 5Г мреже у Србији од половине 2025'

У Србији се данас претежно користе технологије четврте генерације, иако су и даље у употреби 2Г и 3Г технологије, указују подаци РАТЕЛ-а.

Сваки од три оператера мобилне телефоније у Србији обезбеђују покривеност становништва ГСМ мрежом већу од 98 одсто.

Србија је пратила све трендове са развитком генерација мрежа и има добру покривеност, наводи Милан Јанковић.

„Србија је чланица Међународне уније за телекомуникације од 1866. и пратимо све њихове препоруке и стандарде - да није тако, не бисмо могли да се повежемо са светом,&qуот; додаје овај стручњак за телекомуникације.

Од јула 2021, Србија је укинула роминг за телефонску комуникацију са Албанијом, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом и Црном Гором.

Оно што земљу очекује у будућности је прелазак на 5Г мрежу, око које су се водиле бројне расправе у домаћој и светској јавности.

Појавиле су се многе теорије о штетности 5Г мреже по здравље људи и могућности да инфраструктура подстиче ширење корона вируса, али су научници одбацили те тврдње и оценили их као „најгору врсту лажних вести&qуот;.

Професор Јанковић сматра да би Србија требало да крене у том правцу, како би се унапредила употреба мреже у пословне сврхе.

„То је пре свега битно за индустрију и није толико интересантно за појединачне кориснике - да ли ћете скинути филм за минут или пет минута није толико важно и 4Г мрежа те потребе сасвим задовољава.

„5Г доноси сензорске мреже које су битне за пољопривреду, логистику, аутомобилску индустрију, здравство... Оне раде тренутно и без кашњења,&qуот; објашњава он.

Србија је једна од ретких европских земаља, уз БиХ и Албанију, која нема 5Г мрежу, али би то, према најавама, ускоро требало да се промени.

Пред крај 2024, министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић рекао је да се до половине 2025. очекује да се заврши покренута процедура око увођења 5Г мреже у Србији.

• Огрлице које „штите&qуот; од 5Г мреже су радиоактивне - тврде холандски стручњаци
• Не, 5Г мрежа не преноси корона вирус
• „Пробни рад&qуот; 5Г станица у Петровцу на Млави и прича иза фотографије детета „повређеног&qуот; на протесту у Никшићу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.31.2024)