Шта су 1995. људи предвиђали за 2025. годину

Аутори ББЦ емисије Свет сутрашњице одлучили су 1995. да предвиде како ће свет изгледати 30 година касније, 2025. године.

„До 2025. године, можемо да очекујемо крупне промене&qуот;, предвидео је професор Стивен Хокинг, један од најславнијих научника тога доба, гостујући у емисији које се данас више не приказује.

Тим емисије се сложио са тим, представивши гомилу иновација које ће потрести свет, од холограмских хируршких захвата до гела прављеног од свемирског отпада.

И тако, уз помоћ стручњака – и предности тродеценијске накнадне памети –проучили смо колико је данашњице Свет сутрашњице успешно предвидео.

'Сајберспејс немири' из 2005. године

Пресуда - Интернет је остао – углавном – отворен и није било немира, али нема никакве сумње да су поступци хакера донели велику несрећу многима.

Једна ствар коју емисија није предвидела била је улога хакера националних држава као што је Северна Кореја, стручно испричана у ББЦ-јевом подкасту Лазарусов препад.

Сајбер-безбедност је од огромне важности за владе и компаније, а људи који су подозриви према банкама заговарају криптовалуте као што је биткоин.

• Путовање времепловом: Шта би се десило кад бисте срели будућег себе
• Пет перспективних послова будућности
• Послови које нам вештачка интелигенција неће преотети (још)

Рударење астероида и гел од свемирског отпада

Емисија је спекулисала да ће свемирско рударење постати уносна индустрија, са компанијама које ће ископавати астероиде близу Земље у потрази за драгим металима.

Емисија је такође сугерисала да ће свемирски отпад постати толико велики проблем да путовање неће бити безбедно за астронауте.

Решење – џиновске пенасти гел који би успорио крш и лом.

Пресуда – Не постоји супер пенасти гел, а проблем свемирског отпада јесте акутан.

Такође не постоји свемирска рударска индустрија – али би то ускоро могло да се промени.

Футуриста Том Чизвејт је оптимиста кад је у питању рударење изван наше планете.

„Потенцијална богатства су непојмљива, а технологија за то је сасвим у оквирима наших домета&qуот;, каже он.

Супер хирурзи и њихови роботи

Свет сутрашњице је предвидео да ће до 2004. године бити усвојен закон за све британске болнице да морају да објаве ранг листу стопе успеха хирурга.

Хирурзи са врха листе постаће толико популарни и толико добро плаћени да не би имало смисла да они путују до пацијената.

Уместо тога би холограми пацијената били слати њима и хирурзи би вршили захвате користећи „специјалне рукавице&qуот;.

На пацијентовој страни, роботи би савршено опонашали покрете хирурга.

Пресуда – То баш и нису погодили, али роботи помажу приликом операција.

Паметни звучник са лебдећом главом

У емисији се појавио човек из будућности (носећи упечатљиву кацигу за ВР), његова жена и мала девојчица у нечему налик савременом Лондону.

У једном прилогу, лебдећа глава жене израња из „малог звучника&qуот; да каже мушкарцу да је прошло годину дана од његовог путовања у „Индо Дизни&qуот;.

Она му предлаже да оде на још један одмор преко „лета за Бангалор&qуот; – за који би му требало свега 40 минута.

Пресуда- Ултра-брза путовања делују једнако далеко као и одувек, али холограми, паметни звучници и ВР кациге постају све присутнији.

Банкарство користи микрочип у вашој руци

У другом прилогу у емисији, представљена нам је визија будућности банкарства.

У њој се појављује жена која одлази у банку, жалећи се да нема људи, а потом диже 100 „евро марака&qуот;.

Банка јој даје новац након што јој скенира чип на руци.

Пресуда – Банкарство је заиста временом постајало све аутоматизованије.

И иако је плаћање преко микрочипова у телу људи реалност, друге технологије – углавном скенирање отиска прста и лица – се много више користе.

Сећања водитеља

Звезда Баштованског света Монти Дон био је један од водитеља у Свету сутрашњице пре 30 година.

Његов сегмент је предвидео огромну рестаурацију британских шума захваљујући генетском инжењерингу и вишеспратним агро-погоднима, што ће довести до повратка животиња, међу којима и мрког медведа.

Присећајући се тога данас, он је за ББЦ њуз рекао да је његов сегмент у емисији био „утопијски&qуот; и „наиван&qуот;.

Загледавши се унапред у наредних 30 година, он је задовољан што је актуелна генерација младих људи „много осетљивија на климатске промене&qуот; и мисли да ће људи више узгајати властиту храну до 2055. године.

Он је додао: „Свет сутрашњице је по дефиницији био оријентисан ка ономе како би човечанство могло да промени и побољша свет, док смо у међувремену сазнали да човечанство има склоност ка погоршавању ствари, нарочито у погледу животне средине, и да морамо да сарађујемо са природом уместо да покушавамо да је променимо или контролишемо.&qуот;

Вивијен Пери је била још једна водитељка у емисији о предвиђањима и водила је део о медицини.

Она се радо сећа самог снимања – и прилично ограничених визуелних ефеката тога времена.

„Морала сам апсолутно да мирујем. Имала сам наочаре са причвршћеним малим камерама. Биле су закачене за моје лице путем великог мехура црне лепљиве материје.

„Био је фантастично топао дан, а црна материја је почела да ми се слива низ лице и нисам смела да се померим. Неко од шминкера је дошао са дугим штапом са ватом на његовом крају да ми је скине.&qуот;

Вивијен сарађује са Геномиком Енглеске од 2013. године и истиче нека од предвиђања из Света сутрашњице из 1995. године о геномском секвенцирању која су се остварила, јер ради на истраживању које помаже у дијагнози и лечењу генетских стања.

Како би могао да изгледа свет 2055. године?

Футуристкиња Трејси Фолоуз мислила је да је емисија из 1995. године потрефила много идеја, али да је промашила две највеће теме из последњих 30 година – ширење великих технолошких компанија и друштвених мрежа.

До 2055. године, она верује да ће много људи бити „когнитивно повезано&qуот; – човечји умови из кошнице и технологија преко сервера, који ће помоћи у дељењу идеја.

„Брејнсторминзи ће буквално бити баш то – мождане олује, где ћете моћи да делите идеје напросто размишљајући о њима.&qуот;

Том Чизрајт мисли да ће две најузбудљивије могућности у наредних 30 година бити материјали у науци и биоинжењерингу.

Што се тиче материјала, прављење уређаја који су још јачи, лакши и тањи могло би да промени свет, док биоинжењеринг – у пару са строгом регулативом – има моћ да трансформише медицину и реши „неке од највећих проблема са којима се суочава човечанство – декарбонизацију, чисту воду, храну.&qуот;

Како, дакле, мислите да ће свет изгледати за 30 година?

Који год да су ваши одговори, било би мудро послушати оно што је професор Хокинг имао да каже у Свету сутрашњице пре три деценије.

„Неке од ових промена су веома узбудљиве, а неке врло узнемирујуће. Једно у шта можемо да будемо сигурни је да ће оне бити другачије и вероватно неће бити оно што очекујемо.&qуот;

Захвалност тиму ББЦ Архиве.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.02.2025)