Објављена имена 425.000 људи истраживаних због сарадње са нацистима у Холандији

Имена 425.000 људи, за које се сумња да су сарађивали са нацистима током немачке окупације Холандије у Другом светском рату, први пут су јавно објављена на интернету.

То су појединци који су били под истрагом у специјалном правосудном систему који је установљен после краја рата.

Петина њих се нашла пред судом, неки и за лакше преступе, више од 150.000 суочило се са неком врстом казне, а на листи има и људи за које је утврђено да су невини.

Документација је објављена пошто је првог дана 2025. престао да важи закон којим је био ограничен приступ архиви.

Цела документација о истагама на 32 милиона страница претходно је била доступна само у холандском Националном архиву у Хагу.

То је била главна препрека за људе који су желели да истражују окупацију Холандије, која је трајала од 1940. до 1945, кажу из Института Хујгенс, који је помогао приликом дигитализације архиве.

• „Провео сам ноћ у Квислинговој колиби&qуот;
• Алојзије Степинац: Светац или злочинац који дели Балкан
• Иво Голдштајн: Шта су митови, а шта истине о односима Срба и Хрвата у Другом светском рату

„У овој архиви су важне приче и за садашње и за будуће генерације.

„Од оних који желе да знају шта им је отац радио током рата, до историчара који истражују сиву зону колаборационизма током рата&qуот;, додају.

Архива садржи податке о ратним злочинцима, око 20.000 Холанђана који су били чланови немачких оружаних снага, као и наводним члановима Национал-социјалистичког покрета (НСБ), холандске нацистичке партије.

Али, ту се могу наћи и имена људи за које је утврђено да су невини, јер је архива сачињена од докумената из Специјалног суда, који је од 1944. испитивао наводне сараднике нациста.

Сличних појава било је и у другим земљама, а до сада приступ холандским подацима био је „рестриктивнији&qуот; он оних у Италији, „упркос томе што та земља има много контроверзнију ратну историју&qуот;, каже за ББЦ Томас Ботелије, историчар и стручњак за ратове 20. века са Универзитета у Утрехту.

Пројектом дигитализације података од почетка је замишљена као нешто што ће Холандију довести у раван са другим европским нацијама, додаје.

База података на интернету садржи само имена осумњичених, датуме и места њиховог рођења, а претрага је могућа само на основу посебних личних података.

Не наводи се податак о томе да ли је утврђена кривица појединаца или за какав тип сарадње су оптужени.

Али, база пружа податке о формуларима у којим би истраживачи то могли да сазнају када посете Национални архив у Хагу.

Они који желе да приступе подацима у Хагу морају да пријаве легитимни разлог да у њих добију увид.

Општи акт о заштити података (ГДПР) Европске уније не примењује се на преминуле, који чине већину имена на објављеном списку.

Оригинално је планирано да база података садржи и имена жртава и очевидаца наводних злочина.

Услед упозорења које је издала Агенција за заштиту података Холандије, прошлог месеца је одлучено да се одложи објава и да се на листи нађу само имена, без више детаља.

Неки су у Холандији били забринути због слободног дељења личних података повезаних са осетљивих историјским периодом и захтевали су да првобитно објављивање на интернету буде ограничено.

„Плашим се да ће бити врло страшних реакција&qуот;, каже за холандски портал ДИТ Ринке Смединга, чији је отац био члан НСБ-а и радио је у Кампу Вестерборк, из којег су људи касније пребацивани у концентрационе логоре.

„Морате то да предвидите. Не би требало само да пустите да се ово догоди као неки вид друштвеног експеримента&qуот;, сматра Смединга.

Том Де Смет, директор Националног архива, за исти портал рекао је да сродници колабораната и жртава током окупације морају да се узму у обзир.

Али, „колаборација је још увек велика траума о којој се не говори&qуот;, додао је.

„Надамо се да ће тај табу бити разбијен када се архиве отворе&qуот;, сматра Де Смет.

„Изненађујуће&qуот; је што је пројекат „подигао толику прашину&qуот;, каже историчар Ботелије.

„Знатно је промењен&qуот; начин на који људи у Холандији гледају на рат и то више није „црно-бело&qуот; током претходних деценија, али је на те погледе „унакрсно утицала забринутост за приватност, која је гарантована Генералним актом заштите приватности ЕУ и његовом применом у државама&qуот;, додаје.

Холандско тело за заштиту приватности „константно се противило потпуној и транспарентној дигитализацији&qуот; архиве, због чега расправа о њеном објављивању заслужује више пажње, каже Ботелије.

„Има стварне и често негативне последице по олакшан приступ свих нас, као грађана, државним документима и одлукама које обликују наше животе&qуот;, оцењује.

Отварање архива је „кључно за суочавање са ефектима тешке заједничке прошлости и за то да је обрадимо као друштво&qуот;, казао је Епо Бруинс, холандски министар културе, у допису парламенту 19. децембра.

Због брига о заштити приватности биће ограничена количина информација које ће бити доступне на интернету, а посетиоци архива у Хагу неће моћи да праве копије и носе их са собом, додао је.

Изразио је и жељу да се закон промени како би више информација могло да се подели јавно.

На сајту где су подаци објављени наглашено је да на листи нема људи који би и даље могли да буду живи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.03.2025)