Технолошки трендови у 2025.: Криптовалуте и персонализована вештачка интелигенција

Са биткоином, чија вредност је прешла 97.000 евра у 2024. години, и вештачком интелигенцијом који улазе у наше џепове и телефоне, шта нам у том свету доноси Нова година?

Бен Морис и Зое Клејнман, ББЦ технологија

Бен Морис, уредник ББЦ технологија

Пред крај 2022. године, изгледи за пословање криптовалутама били су суморни.

Једна од највећих платформи за трговање криптовалутама ФТКС је пропала, а њен оснивач Сем Бенкмен Фрид је у марту 2024. године осуђен на 25 година затвора због проневере више од осам милијарди америчких долара клијената и улагача.

Овај скандал је пољуљао поверење у читав сектор.

Чинило се да ц́е криптовалуте остати тржишна ниша за коју је заинтересован релативно ограничен, али ентузијастичан број људи.

Али само неколико месеци касније, ентузијама се вратио у ову индустрију, који је поткрепљен победом Доналда Трампа на председничким изборима у Сједињеним Државама (САД) који су одржани 5. новембра прошле године.

Сматра се да ц́е Трамп бити наклоњенији сектору криптовалута и за сада се чини да је то истина.

Почетком децембра Трамп је рекао да ц́е именовати Пола Еткинса за председника Комисије за хартије од вредности и берзу, у којој је некада вршио функцију повереника.

Верује се да је Еткинс много већи поборник криптовалуте него одлазец́и председник Гери Генслер.

Објава о Еткинсовоном именовању је помогла да вредност биткоина, највец́е од многих криптовалута, порасте изнад 100.000 америчких долара.

„Због Трампове победе можете очекивати да ц́е у 2025. години бити донети проактивни прописи.

„Нека негативна правила ће бити уклоњена, што ће омогуц́ити банкама и другим институцијама да уђу на тржиште криптовалута&qуот;, каже Џефри Кендрик, шеф истраживања дигиталне имовине у британској мултинационалној банца Стандард Цхартеред.

Кендрик посебно указује на смернице које је издала Комисија за хартије од вредности и берзу под називом САБ 121.

Од када је ступила на снагу 2022. године, банкама и другим финансијским компанијама је отежано пружање услуга у области криптовалута.

Такав потез би могао да помогне Трампу да испуни обец́ање које је дао у јулу да ц́е САД постати светска престоница криптовалута.

Ако се то догоди, биће то велики заокрет у односу на 2021. годину када је Трамп биткоин описао као „превару&qуот;.

• Шта су 1995. људи предвиђали за 2025. годину
• Вештачка интелигенција за спас црвене веверице
• Како вам Гугл говори оно што желите да чујете

Вештачка интелигенција се персонализује - Зои Клајнман

Како се алати вештачке интелигенције усељавају у наше телепхоне преко услуга за уређивање фотографија, превођење и претраживање на интернету које нуде компаније као што су Епл (Аппле), Гугл и Самсунг, на почетку смо ере у којој вештачка интелигенција постаје важан део нашег дигиталног живота и све кориснија за личне потребе.

Међутим, услов је да то и дозволимо вештачкој интелигенцији, а то значи да јој верујемо.

Узмимо за пример управљање двеним обавезама.

Алат вештачке интелигенције може ефикасно да управља вашим роковником ако му дозволите приступ.

Али, колико информација би требало да има на располагању?

Да би алат био истински користан, да ли то значи да такође треба да зна које састанке бисте желели да избегнете или о односима које желите да држаите у тајности и од кога?

Да ли желите да вам пружи сажетке терапија на која идете или лекарских прегледа?

То су веома лични подаци, а ако се поделе са другим људима могу да буду и изузетно вредни и да вас доведу у непријатну ситуацију.

Да ли имате довољно поверења у велике технолошке компаније да им поверите овакву врсту података?

Мајкрософт се много труди да то постигне.

Компанија је упала у невоље 2024. године због алата под називом Рецалл, који прати и сваких неколико секунди бележи све што сте видели или радили на вашем рачунар и заузврат вам даје могућност да претражујете и „враћате&qуот; све што сте икада урадили на уређају.

У међувремену је унела низ измена у нову верзију која никада није представљена, али је спремна.

„Мислим да се крец́емо ка значајно другачијем новом добу у којем ц́е у свакодневном животу увек бити присутни упорни и веома способни сапутници копилоти&qуот;, рекао ми је недавно Мустафа Сулејман, шеф одељења за вештачку интелигенцију у Мајкрософту.

Упркос изазовима, Бен Вуд, главни аналитичар у компанији за технолошка истраживања ЦЦС Инсигхт, очекује да се више персонализованих услуга вештачке интелигенције појави током 2025. године.

„Услуге ц́е се стално ажурирати у складу са изворима података који се увећавају, као што су електронска пошта, поруке, документи, и интеракције на друштвеним мрежама.

„То ц́е омогуц́ити да услуга вештачке интелигенције буде посебно прилагођена начину комуникације и личним потребама и склоностима одређене особе&qуот;, каже он.

Али Вуд признаје да ц́е давање приступа вештачкој интелигенцији личним подацима бити велики корак за кориснике.

„Поверење ц́е бити од суштинског значаја&qуот;, каже Вуд.

Пренос података - Бен Морис

Што се више средстава улаже у вештачку интелигенцију, тако ће и расти потреба за већим бројем дата центара.

Обука и управљање вештичком интелигенцијом захтева много рачунарске снаге и најбоље функционише са најновијим рачунарским чиповима и серверима.

У наредних пет година највец́и корисници података, међу које спадају Гугл, Мајкрософт и Мета, могли би да уложе чак трилион долара у дата центре, каже компанија ЦЦС Инсигхт.

Само у Европи, између 2024. и 2028., очекује се да ц́е капацитет дата центара расти у просеку за девет одсто годишње, процењује компанији за промет некретнина Савиллс.

Али мало је вероватно да ц́е ти нови објекти бити изграђени у градовима где се већ налазе дата центри као што су Лондон, Франкфурт и Амстердам.

Високе цене некретнина у тим градовима као и ограничено снабдевање електричном енергијом значи да ц́е инвеститори тражити друга места за изградњу тих објеката.

Компанија Савиллс каже да цена земљишта у Лондону може да буде и до 20.5 милиона евра по јутру (око 40.5 ара)

У Уједињеном Краљевству нови дата центри могли би да буду изграђени у градовима као што су Кембриџ, Манчестер и Бирмингем.

Други градови у Европи који би могли да буду дом новим дата центрима су Праг, Ђенова, Минхен, Диселдорф, и Милано.

У срцу неких од тих нових дата центара биц́е најновији компјутерски чип компаније Нвидиа која доминира тржиштем чипова који се користе за вештачку интелигенцију.

Очекује се да ц́е чип Блацквелл који је представљен у марту 2024. године почети да се испоручује у већим количина 2025. године.

Нови чип би требало да омогуц́и технолошким компанијам да вештачку интелигенцију обучавају четири пута брже и омогући да она ради 30 пута брже него сада, каже Вивек Арја, виши аналитичар за полупроводника у Банк оф Америца Сецуритиес, одељењу за инвестиционо банкарство у америчкој мултинационалној компанији за финансијске услуге Банк оф Америца.

Према извештајима, највец́и купци компаније Нвидиа - Мајкрософтт, Амазон, Мета, и америчка фирма за рачунарсво у облаку ЦореВеаве ће вероватно први добити ову технологију.

Али други купци би могли да имају потешкоћа да се дочепају овог супер чипа, јер ће „испорука бити ограничена 2025. године&qуот;, каже Арја.

• Вештачка интелигенција као помоћ у борби против илегалне трговине тигровима
• Како вештачка интелигенција помаже индијским слоновима
• Како вештачка интелигенција може да помогне у одлагању отпада и повећању рециклаже

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.05.2025)