Tramp želi da preuzme Grenland: Četiri moguća raspleta ove sage

U predvečerje njegovog drugog predsedničkog mandata u Americi, Donald Tramp ponovo je iskazao interesovanje za preuzimanje kontrole nad Grenlandom, u velikoj meri autonomnom danskom teritorijom i najvećim ostrvom na svetu.

Prethodno je 2019. godine, tokom prvog predsedničkog mandata, nagovestio da namerava da Amerika kupi Grenland, ali je ove nedelje otišao korak dalje, ne odbacujući upotrebu ekonomske i vojne sile kako bi preuzeo ovu teritoriju.

Danski i evropski zvaničnici ga nisu podržali, rekavši da Grenland nije na prodaju i da se mora sačuvati teritorijalni integritet.

Kakav rasplet može dobiti ova neobična situacija, kada su dve NATO države u sukobu oko ogromne teritorije koja je 80 odsto pokrivena ledom, ali koja poseduje značajno neiskorišćeno mineralno bogatstvo?

I kako težnja za nezavisnošću 56.000 stanovnika Grenlanda, koji je pod kontrolom Danske 300 godina, može uticati na krajnji ishod?

Ovo su četiri moguća scenarija za budućnost Grenlanda.

• Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani
• Tramp ne odustaje, želi da SAD kontrolišu Grenland i Panamski kanal
• Grenland ponovo poručio Trampu: Nismo na prodaju

Tramp prestane da bude zainteresovan, ništa se ne desi

Prema nekim nagađanjima, Trampova izjava je samo blef, potez kojim želi da natera Dansku da pojača bezbednost Grenlanda pred Rusijom i Kinom koje žele veći uticaj u ovom region.

Prošlog meseca, Danska je najavila novi paket vojne pomoći za Arktik, vrednu 1,5 milijardi dolara.

Pomoć je spremljena pre Trampovih najava, ali je vest o njoj objavljena samo nekoliko sati posle izjave novoizabranog američkog predsednika, što je danski ministar odbrane opisao kao „ironiju sudbine".

„Ono što je važno u Trampovoj izjavi jeste da je on rekao da Danska mora da ispuni njene obaveze na Arktiku ili da prepusti Americi da to uradi", kaže Elizabet Svejn, glavna politička dopisnica za novine Politiken.

Mark Džejkobsen, vanredni profesor na Kraljevskom koledžu danske odbrane, veruje da Tramp želi da se „pozicionira pre preuzimanja predsedničke dužnosti", dok Grenland koristi priliku da dođe do većeg međunarodnog autoriteta, što je važan korak ka nezavisnosti.

Tako da čak i ako Tramp prestane da bude zainteresovan za Grenland, što profesor Džejkobsen smatra najizvesnijim scenerijom, on je skrenuo pažnju na ovo pitanje.

Međutim, o nezavisnosti Grenlanda dugo se priča, a neki kažu da bi Trampove najave mogle da okrenu raspravu u suprotnom pravcu.

„Primetila sam da je poslednjih dana grenlandski premijer umereniji, odnosno da govori 'Da, želimo nezavisnost, ali na duže staze", kaže Svejn.

https://www.instagram.com/p/DEqLZ4bMJoB/

Grenland izglasa nezavisnost i zatraži bliže veze sa Amerikom

Opšte je mišljenje na Grenlandu da će na kraju postati nezavisan, kao i da će, ako izglasa nezavisnost, Danska će to prihvatiti i potvrditi.

Ipak, malo je verovatno da bi Grenland glasao za nezavisnost ako njegovi stanovnici ne dobiju garancije da će i dalje dobijati državnu pomoć od Danske kako bi finansirali zdravstveni i sistem blagostanja.

„Premijer Grenlanda možda sad protestuje, ali ako bi zapravo raspisao referendum, bilo bi mu potrebno ubedljivo objašnjenje kako će spasiti grenlandsku ekonomiju i sistem blagostanja", rekao je Ulrik Gad, viši istraživač na Danskom institute međunarodnih studija, za BBC.

Jedan od mogućih budućih koraka je slobodno udruživanje, poput veze koju Amerika trenutno ima sa pacifičkim državama, Maršalskim Ostrvima, Mikronezijom i Palauom.

Danska se ranije protivila ovakvom statusu Grenlanda i Farskih Ostrva, ali Gad veruje da sadašnja premijerka Mete Frederiksen nije kategorično protiv toga.

„Danska danas bolje razume istoriju Grenlanda nego pre 20 godina" i prihvata odgovornost za kolonijalizam, kaže.

Nedavne rasprave bi mogle da „ubede Frederiksen da kaže - bolje da zadržimo prisustvo Danske na Arktiku i neku vezu sa Grenlandom, čak i ako je slabija", dodaje.

Ali čak i ako Grenland može da se otarasi Danske, poslednjih godina je postalo jasno da ne može da se otarasi Amerike.

Amerikanci nikada nisu zapravo otišli sa ostrva posle Drugog svetskog rata i smatraju da Grenland ima ključnu važnost za njihovu bezbednost.

Po dogovoru iz 1951. godine, Danska je dobila bazičnu kontrolu nad ostrvom, ali je i Amerika dobila šta god je želela.

Grenlandski zvaničnici održavali su kontakt sa poslednje dve američke administracije o ulozi Vašingtona, kaže Gad.

„Oni sada znaju da Amerikanci neće nikad otići", dodaje.

Tramp pojača ekonomski pritisak

Po nekim spekulacijama, Trampove izjave koje se odnose na ekonomiju su potencijalno najveća pretnja za Dansku.

Ako bi Amerika povećala takse na dansku, čak i EU robu, to bi primoralo Dansku na neku koncesiju nad Grenlandom.

Profesor Džejkobson kaže da se danska vlada priprema za tako nešto i to ne samo zbog arktičke teritorije.

Tramp neko vreme preti taksama od deset odsto na svu robu uvezenu iz EU, što bi između ostalog moglo da poremeti ekonomski rast Evrope, a pojedine danske i druge evropske kompanije razmatraju da otvore proizvodna sedišta u Americi.

Farmaceutska industrija u Danskoj bi mogla da bude pogođena ovim merama.

Amerika uvozi slušne parate i najveći deo insulina iz Danske, kao i Ozempik, lek protiv dijabetesa, koji proizvodi danska kompanija Novo Nordisk.

Analitičari kažu da rast cena koji bi usledio posle ovakvog poteza ne bi naišao na odobravanje u američkoj javnosti.

Tramp napadne Grenland

„Nuklearna opcija" izgleda malo verovatno, ali mora biti uzeta u obzir pošto Tramp odbija da odbaci vojne akcije.

Americi ne bi bilo teško da preuzme kontrolu pošto već ima baze i veliki broj trupa na Grenlandu.

„Amerika de fakto već ima kontrolu", kaže profesor Džejkobsen.

Trampove izjave su izgledale kao da je loše obavešten i nisam razumeo njihovu poentu, dodaje.

Ipak, ako bi Vašington upotrebio vojnu silu, to bi bio međunarodni incident.

„Ako napadnu Grenland, napali su NATO", kaže Svan.

„A ako NATO zemlja napadne NATO, onda više nema ni te alijanse", dodaje.

Gad kaže da Tramp zvuči kao kineski predsednik Si Đinping kada priča o Tajvanu, ili ruski predsednik Vladimir Putin kada govori o Ukrajini.

„On kaže da je legitimno da uzmemo ovo parče zemlje.

„Ako ga shvatimo ozbiljno, to je loš znak za ceo zapadni savez."

• Grenlandski skandal sa kontrolom rađanja
• Danska se izvinila zbog uzimanja dece sa Grenlanda
• Danska i Kanada okončale „Viski rat" posle pola veka

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.11.2025)