Зашто је важно задржавање глобалног загревања на 1,5 степени Целзијусових

Напори да се ограничи раст температуре су угрожени, будући да је 2024. потврђена као најтоплија година свих времена.

Свет се приближио загревању већем од 1,5 степени Целзијусових, пошто нови подаци показују да је 2024. била најтоплија година на планети откад се води евиденција.

Да би се избегле најштетније последице климатских промена, скоро 200 земаља пристало је да покуша да задржи дугорочни раст температуре испод овог нивоа.

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Изгубљени светови који ничу из глечера
• Ново упозорење научника: Планета може бити топлија и за три степена

Зашто је задржавање глобалног загревања од 1,5 степени Целзијусових важно?

Научници тврде да свако повећање температуре од 0,1 степен Целзијусових са собом носи веће ризике по планету, као што су дужи топлотни таласи, агресивније олује и шумски пожари.

Циљ од 1,5 степени Целзијусових договорен је зато што постоје неки веома чврсти докази да би последице могле постати много екстремније како се свет буде све више ближио расту од 2 степена.

Неке промене би могле да постану неповратне.

Наука није сасвим сигурна, али последице глобалног загревања од 2 степена Целзијусових напрема глобалном загревању од 1,5 степени Целзијусових могле би да буду:

• Екстремно врели дани би у просеку били 4 степена топлији на средњим географским ширинама (региони изван полова и тропа), напрема 3 степена са 1,5 степени раста
• Раст нивоа мора био би 0,1 метра виши него на 1,5 степени Целзијусових, изложивши и до 10 милиона људи више чешћим поплавама
• Биће изгубљено више од 99 одсто коралних гребена, за разлику од 70-90 одсто са растом од 1,5 степени

Шта је Париски споразум?

Светски лидери су се 2015. године зарекли да ће покушати да спрече раст глобалних температура већи од 1,5 степени Целзијусових изнад температура с краја 19. века – познатих као „прединдустријски&qуот; нивои.

Под њим су скоро све земље света пристале да смање емисије гасова ефекта стаклене баште које изазивају глобално загревање.

Усвојен од 194 страна (193 земаља плус ЕУ) у главном граду Француске 12. децембра 2015. године, Париски споразум је ступио на снагу 4. новембра 2016. године.

Шта пише у Париском споразуму?

Споразум наводи списак обавеза:

„Улагање напора&qуот; да се ограничи раст светске температуре на 1,5 степени Целзијусових и да остане „далеко испод&qуот; 2,0 степена у односу на температуре забележене у прединдустријским временима

Постизање равнотеже - познате као нето нула - између гасова ефекта стаклене баште које људи испуштају у атмосферу и гасова које активно уклањају, у другој половини овог века

Свака земља мора да постави властите циљеве смањења емисија, који се разматрају сваких пет година да би се подигле амбиције

Богате земље морају да помогну сиромашнијим земљама обезбеђивањем средстава, познатих као климатске финансије, како би се ове адаптирале на климатске промене и пребациле на обновљиву енергију

Циљ од 1,5 степени Целзијусових се генерално гледано прихвата као двадесетогодишњи просек, уместо као једна година.

И зато, иако је 2024. година била више него 1,5 степени Целзијусових топлија у односу на прединдустријска времена, то не значи да је праг Париског споразума премашен.

Шта су земље урадиле од постизања Париског споразума?

Светски лидери се срећу сваке године да би расправљали о климатским обавезама, на међународним самитима познатим као ЦОП-ови (Конференције страна).

Сви ЦОП-ови после 2015. године пратили су како се земље надовезују на оно што су обећале у Паризу.

Кад је споразум потписан, владе су признале да париски циљеви неће ограничити глобално загревање на 1,5 степени Целзијусових.

Актуелни планови и даље одржавају свет на око 2,6 степени до 2,8 степени загревања до 2100. године, према УН.

Али то би могло да падне испод 1,9 степени Целзијусових ако би сва обавезивања на нето нулу била постигнута, што значи да би земље морале да уведу више мера како би постигле властите циљеве.

На ЦОП28 у децембру 2023. године, земље су се први пут договориле да „допринесу транзицији са фосилних горива&qуот;, мада нису биле присиљене на предузимање мера.

Али није било значајног напретка на ЦОП29 у новембру 2024. године.

Многе земље, међу њима Канада, Нови Зеланд и неке острвске државе, рекле су да је споразум постигнут на самиту био преслаб и да је разводнио обавезе преузете претходних година.

• Климатске промене: Претња од изумирања човечанства се не схвата озбиљно, кажу научници
• Упозорење научника: Велике шансе да ће глобално загревање прећи границу од 1,5 степени
• Шта је озонски омотач и каква му се будућност смеши

Шта је Париски споразум обећао сиромашнијим земљама?

Париски споразум је учврстио обећање први пут дато 2009. године да ће богатије земље света уплаћивати 100 милијарди долара годишње до 2020. године како би помогле земљама у развоју да изађу на крај са последицама климатских промена и изграде зеленије економије.

Године 2020. сакупљено је свега 83,3 милијарде долара, а циљ је на крају постигнут 2022. године, према подацима ОЕЦД.

Године 2023. земље су се први пут сложиле да би требало отворити фонд искључиво за губитке и штету.

То је новац који треба да помогне земљама да се опораве од последица климатских промена.

На ЦОП29, земље су се договориле да ажурирају циљ из 2020. године.

Богатије земље су се обавезале да обезбеде 300 милијарди долара годишње земљама у развоју до 2035, са ширим амбицијама за 1,3 билиона долара сакупљених из приватних и јавних извора до истог датума.

Међутим, земље у развоју, које су се надале да ће добити више, критиковале су бројку од 300 милијарди долара као „тричаву суму&qуот;.

• ЦОП29: Критике на климатски договор вредан 300 милијарди америчких долара
• ЦОП29: Питање климатског финансирања вредно билион долара
• Четири начина како климатске промене утичу на екстремне временске прилике

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.14.2025)