Зашто се Србија није ускладила са европским санкцијама Северној Кореји
Кина и Русија, једини спољнополитички партнери Северне Кореје, важни су савезници Србије - једине земље кандидата за чланство у ЕУ која се није усагласила са европским санкцијама Пјонгјангу.
Економска сарадња не постоји, ни директни политички контакти, а ипак - Србија је други пут у осам година одбила да се усклади са европским санкцијама Северној Кореји.
Наизглед мало шта спаја балканску земљу, кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ) од 2012. и Северну Кореју, под званичним називом Демократска Народна Република Кореја (ДНРК).
Међутим, имају исте моћне пријатеље - Кину, све значајнијег економског играча на српском тржишту, и Русију, која баштини вишевековне политичке и културне везе са Србијом.
„Неувођењем санкција (Пјогњангу) Србија жели да задржи добре односе са Пекингом и Москвом&qуот;, сматра Ђорђе Димитров, аналитичар Центра европске политике, за ББЦ на српском.
Одлука Београда одраз је његове „комплексне геополитичке позиције&qуот;, сматра докторка Зузана Сиелска, политиколошкиња Института за Централну и Источну Европу Фондације Три мора из Лублина, Пољска.
„То је део шире спољнополитичке игре председника Александра Вучића, који се труди да одржава такозвану стратешку аутономију, балансирајући између Запада и великих сила, попут Русије и Кине&qуот;, каже она за ББЦ на српском.
- Ким Џонг Ун: Пет ствари које не знамо о врховном вођи Северне Кореје
- Ким Џонг Ун је савезник Кине, али је постао „друг из пакла“
- На паради у Северној Кореји приказана највећа интерконтинентална балистичка рекета
Из Министарства спољних послова Србије до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара зашто Србија не уводи санкције Пјонгјангу.
Кина и Русија су једине спољнополитичке савезнице Северне Кореје, која са Пекингом има пакт о „пријатељству и међусобној одбрани од спољних непријатеља&qуот; још од 1961, а са Москвом од 2024.
Више од две године од почетка инвазије Русије на Украјину, севернокорејски војници прикључили су се руским борцима на руско-украјинском ратишту, а Пјонгјанг Москви наводно продаје и муницију.
Скоро три године од почетка рата у Украјини, Србија је, уз Белорусију, остала једина европска земља која се није придружила западним санкцијама против Москве.
хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=2ЈтмбЗД3нфМ
Зашто је Европска унија увела санкције Северној Кореји?
Европске санкције Пјонгјангу нису новина.
Европски савет (ЕС), који окупља министре спољних послова земаља чланица ЕУ, постепено уводи санкције Северној Кореји још од 2006. године због развоја нуклеарног оружја и балистичких пројектила, које сматрају „озбиљном претњом по међународни мир и безбедност&qуот;.
Циљ санкција је да приморају Пјонгјанг да одустане од развоја оружја за масовно уништење, наводи се у образложењу санкција.
Европски савет је санкције ревидирао 2016, а децембра 2024. их је потврдио, продуживши њихово важење и оценивши да Пјонгјанг наставља „флагрантно кршење релеватних резолуција Савета безбедности Уједињених нација (УН)&qуот;.
„Србија ни претходно није увела санкције Северној Кореји, тако да је ово само наставак досадашње политике&qуот;, каже Димитров.
Београд нема економске везе са Пјонгјангом, које би неувођењем санкцијама евентуално штитила.
Између Србије и Северне Кореје не постоји робна размена, кажу из Привредене коморе Србије (ПКС) у писаном одговору за ББЦ на српском.
- Северна Кореја испалила најмоћнију ракету дугог домета
- Какве ракете има Северна Кореја
- Севернокорејски вођа Ким Џонг Ун представио „подморницу за нуклеарни напад&qуот;
Да ли ће бити спољонополитичких последица по Србију?
То је мало вероватно, сматра Сиелска.
„Одбијање Србије да се усклади са санкцијама ЕУ против Северне Кореје вероватно ће наићи на критике из Брисела&qуот;, каже.
„Међутим, с обзиром на шире стратешке интересе ЕУ у региону, мало су вероватне значајне последице у кратком року&qуот;, додаје.
Сиелска каже да „Брисел страхује да би прејак притисак на Вучића могао да ојача отворено проруске и евроскептичне снаге у Србији, јер приступни преговори већ споро напредују&qуот;, каже.
„Звучи парадоксално, али иако Вучића често описују као полтичара који нагиње ка Истоку, он је тренутно је најјачи прозападни глас на српској полтиичкој сцени&qуот;, додаје.
Сиелска подсећа да су „лидери појединих парламентарних странака су евроскептици&qуот;, као и да је циљ ЕУ да Србија остане „ангажована у преговорима, упкос недостацима&qуот;.
„То је пожељније од опадања европског утицаја у корист Русије и Кине&qуот;, сматра.
Она подсећа да је настојање Србије да балансира између Истока и Запада недавно нарушено новим америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије, која је у већинском власништву руског Гаспрома.
„То је сигнал Србији да би балансирање у будућности могло да постане само теже, нарочито на дуже стазе&qуот;, каже Сиелска.
- Русија не хаје за санкције УН: Милион барела нафте Северној Кореји за оружје и војнике
- Шта је Србији донела иницијатива Појас и пут, а шта нови споразуми са Кином
- Шта је кинеска заједничка будућност на коју се Србија обавезала
Зашто Србија не уводи санкције Северној Кореји, а уводи Судану и Гватемали?
У децембру, приликом одлучивања о продужењу санкција Северној Кореји, Европски савет продужио је санкције против још две земље.
У питању су Судан, трећа највећа држава у Африци, и Гватемала, најмногољуднија земља Централне Америке.
Због финансирања сепаратиста, продужене су санкције против шест физичких и правних лица у Судану, где се од 2003. године води грађански рат који подрива стабилност региона.
Такође су продужене санкције против петоро људи које Европски савет сматра одговорним за „поткопавање демократије, владавине права и мирног преноса власти у Гватемали&qуот;, где је на изборима 2023. дошло до смене власти, а нови председник најавио велику борбу против корупције.
Србија, која се и претходно усагласила са овим санкцијама, подржала је њихово продужење.
„Не постоји ниједна држава са којом је Србија блиска, а која би пред Београдом штитила интересе Судана и Гватемале, па зато није било сметњи за српско усклађивање са овим санкцијама&qуот;, каже Димитров.
Шта знамо о Северној Кореји и њеном нуклеарном програму?
Већ деценијама, Северна Кореја важи за једну од најтајновитијих држава на свету, пише ББЦ мониторинг.
Ова комунистичка диктатура, у којој живи око 25 милиона људи, изолована је од остатка света, а има неславну репутацију систематског кршења људских права.
Настала је отцепљењем од Јужне Кореје 1945. године, пред крај Другог светског рата, захваљујући споразуму Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава.
Држава је званично основана 1948. године, а историјски је подржава комунистичка Кина.
Блиске односе са Москвом Пјонгјанг је гајио и у доба Совјетског Савеза, тада највеће комунистичке диктатуре на свету, чија је територија обухватала шестину земаљске кугле.
- Северна Кореја лансирала ракету која би могла да погоди копно САД, кажу у Јапану
- Ким Џонг Ун као холивудски јунак - лансирање ракете у Топ Ган стилу
- Ко је ћерка севернокорејског вође Кима Џонга Уна и хоће ли га заиста она наследити
Северном Корејом влада династија коју је основао Ким ИИ-Сунг, који је владао од званичног оснивања државе 1948. до 1994.
На челу државе тренутно је његов унук Ким Џонг Ун, који је дошао на власт 2012. године.
Од тада, Северна Кореја је интензивирала развој нуклеарног програма, који је поред спорадичних тестова и лансирања ракета обавијен велом тајне.
Пјонгјанг тврди да им је нуклеарно оружје неопходно да би могли да се супротставе Јужној Кореји, суседу од којег су се отцепили, а који има блиске односе са Сједињеним Америчким Државама.
Током кризе у односима Северне Кореје и Америке 2017. и 2018. године, Пјонгјанг је спровео низ тестирања балистичких ракета који су изазвали глобалну забринутост за безбедност, нарочито на Западу.
Нуклеарни арсенал је временом постао нека врста националног симбола и доказ моћи у земљи, чији становници готово да не путују ван граница, живећи у некој врсти културне и медијске изолације.
- Невероватан процес тајног интервјуисања људи у Северној Кореји
- Северна Кореја изнутра: „Заглављени смо овде, чекамо да умремо“
- Бег чамцем из Северне Кореје под сталном претњом смрти
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.15.2025)















