Хронологија случаја убиства Оливера Ивановића: Године без одговора

Седам година је прошло, али све и даље толико тапка у месту да сваке године пишемо готово исти текст.

Оливер Ивановић, један од политичких лидера косовских Срба, убијен је 16. јануара 2018. у Косовској Митровици, а две истраге, у Београду и Приштини, и даље нису утврдиле ко су били извршиоци и налогодавци.

Једина промена у односу на јануар 2024. јесте прва пресуда у том случају, коју је у јуну донео Основни суд у Приштини, али само за умешаност у убиство.

И даље нема одговора ко је наручио убиство Ивановића и ко га је починио.

На 22 године и шест месеци затвора осуђени су Марко Рошић (10 година), Драгиша Марковић, Жарко Јовановић и Недељко Спасојевић (на по четири године затвора).

Рошић је, међутим, побегао пре него што га је полиција ухапсила пошто, према објашњењу суда, није био обавезан да присуствује изрицању пресуде, иако је био у судници недељу дана раније приликом изношења завршних речи.

Косовско Специјално тужилаштво у фебруару 2020. за Ивановићево убиство оптужило је групу наводно предвођену Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, о којима се неретко говори као о „контроверзним бизнисменима&qуот; са севера Косова.

Против њих судског процеса није било - косовски закони не дозвољавају вођење поступка о одсуству - већ само против шест људи оптужених да су чланови њихове групе, од којих су четворица и осуђена.

Из Канцеларије за Косово Владе Србије пресуду су назвали „скандалозном, политички мотивисаном и инструисаном&qуот;, „донетом без доказа, под снажним притиском Приштине&qуот;, а све „како би се додатно криминализовао српски народ&qуот; и „сакрила позадина мучког убиства&qуот;.

Паралелна истрага надлежних органа у Србији о убиству Ивановића до сада није донела никакве резултате.

Сарадње институција у Београду и Приштини нема, док политички лидери, који су раније говорили да ће случај бити решен и да се на томе активно ради, готово да више и не помињу значај откривања убице.

На седму годишњицу убиства, као и за претходне, помени Ивановићу одржани су у Храму Светог Саве у Београду и у северном делу Косовске Митровице, града подељеног на српски и албански део.

• Убиство Оливера Ивановића, шест година касније: Хоће ли се утврдити истина
• Три најважнија детаља суђења за убиство Оливера Ивановића
• Четири године од убиства Оливера Ивановића: „Колико су снажне те мрачне силе када годинама избегавају казну&qуот;

Ко је био Оливер Ивановић

• Рођен је 1. априла 1953. у селу Рзнићи код Дечана
• Шира јавност је за њега чула по завршетку косовског рата 1999, где се појавио као један од лидера групе блиске властима у Србији, познате као „чувари моста&qуот; који спаја северни, већински настањен Србима, и јужни део Косовске Митровице
• После промена у Србији, када је у октобру 2000. свргнут режим Слободана Милошевића, једно време је био на челу Српског националног већа, али је брзо пао у немилост званичног Београда зато што се, између осталог, отворено залагао за излазак Срба на косовске изборе
• У два наврата био је посланик у Скупштини Косова, а од 2008. до 2012. и државни секретар у Министарству за Косово и Метохију
• Био је и један од ретких српских политичара који је течно говорио албански
• У јануару 2014. изненада је ухапшен на основу оптужнице за ратне злочине коју је против њега подигао тужилац Еулекса, правосудне мисије Европске уније на Косову, што је за многе био шок. Ивановића до тада нико, па ни албански националисти, није доводио у везу са ратним злочинима
• Оптужница га је теретила да је као члан српских паравојних формација у два наврата (1999. и 2000.) организовао малтретирање и убиства албанских цивила у Косовској Митровици. Током већег дела троипогодишњег суђења боравио је у затвору, уз шест месеци у кућном притвору
• Првостепено је по једној тачки оптужнице осуђен на девет година затвора, док је по другој ослобођен
• Пуштен је на слободу у јуну 2017, када је косовски Апелациони суд потврдио ослобађајућу пресуду, док је осуђујућу поништио и наложио поновно суђење
• Убијен је 16. јануара 2018. у Косовској Митровици

• Зашто је важан мост на реци Ибар у Косовској Митровици
• Три тачке нове рунде напетости на Косову
• Случај Панда: Четврт века ћутања о убиству шест младића у Пећи

Хронологија случаја Ивановић: Све што треба да знате

Решен да настави политичку каријеру, Ивановић се у августу 2017. испред Грађанске иницијативе СДП, странке коју је основао и водио, кандидовао на изборима за градоначелника Косовске Митровице.

Током изборне кампање, у којој му је главни ривал била Српска листа, најснажнија партија косовских Срба, блиска београдским властима, Ивановић и сарадници били су изложени бројним претњама.

Запаљен му је аутомобил, у двориште једног од блиских сарадника бачена је бомба, док је у београдским провладиним медијима био означен као „издајник&qуот; и „страни шпијун&qуот;.

Посебну пажњу изазивали су телевизијски спотови против Ивановића емитовани на телевизији Пинк.

Званичници Србије, попут тадашњег директора Канцеларије за КиМ и донедавног амбасадора у Сједињеним Државама Марка Ђурића, говорили су да је глас за Ивановића заправо „глас за разбијање српског јединства&qуот;.

Ивановић је критиковао начин на који се у Београду приступило процесу нормализације односа са Приштином, али се пре свега жалио да је Српска листа, уз подршку Владе Србије и организованих криминалних група, завела страховладу у Косовској Митровици.

„Да се одмах разумемо - ти људи (Срби) се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица...

„То су криминалне структуре увезане са политиком у којима влада паничан страх од наше кандидатуре&qуот;, рекао је у интервјуу за београдски недељник Време у септембру 2017.

Ивановић је на изборима те године добио 16 одсто гласова.

Победио је Горан Ракић, кандидат Српске листе.

Радоичић, наводни вођа групе умешане у убиство Ивановића, као високи званичник те странке често је присуствовао састанцима представника косовских Срба са државним врхом Србије, као и догађајима владајуће Српске напредне странке (СНС) у Србији.

Мање од три месеца после избора, 16. јануара 2018, испред његове канцеларије у Митровици, Ивановић је убијен с пет метака у леђа.

Пуцано је из аутомобила који је убрзо пронађен спаљен.

Није било сведока, а снимци са безбедносних камера никада нису пронађени.

Званичници Београда и Приштине одмах су почели да препуцавањем ко је за убиство одговоран и покренуте су две истраге.

У новембру 2018. године, специјалне снаге косовске полиције привеле су четворо људи из северне Митровице због сумње да су повезане са атентатом.

Тражили су и Радоичића, који је у то време био у Београду.

„Радоичић је прошао на полиграфу за убиство Ивановића и не само да га није убио, него није ни учествовао у организацији, логистици, помагању, подстрекивању&qуот;, изјавио је у новембру 2018. председник Србије Александар Вучић.

Памти се и његова изјава из 2019. да Радоичић „није цвећка&qуот;, али да „није учествовао у убиству Ивановића&qуот;.

Косовско тужилаштво у фебруару 2020. за убиство Ивановића оптужило је групу наводно предвођену управо Радоичићем и Веселиновићем, а судски процес покренут је у јулу 2021.

У децембру 2021. године Сједињене Државе, а годину дана касније и Велика Британија, ставиле су Веселиновића и Радиоичића на „црну листу&qуот; због наводних веза са организованим криминалом.

Више о томе прочитајте ОВДЕ.

• „Ни жив, ни мртав&qуот;: Жене са Косова већ 25 година трагају за несталима
• О праву и политици: Шта Косову недостаје на путу до потпуне независности
• Паралелне институције на Косову: „То производи нове генерације које само знају да мрзе“

Судски процес на Косову био је спор.

Током 2022. неколико заштићених сведока одустало је од давања исказа пред судом - сведок А1 зато што је „уплашен за свој и живот своје породице&qуот;, док је сведок Б1 навео да Српска листа угрожава његов живот и живот његове породице.

„Из српске полиције ми је речено да се 'тачку по тачку говори о твојој глави', тако да, молим вас, разумите ме да не могу&qуот;, рекао је.

На крају су за помагање у убиству осуђени Рошић, Марковић, Јовановић и Спасојевић, док су ослобођени Раде Басара и Силвана Арсовић, Ивановићева секретарица.

У то време се увелико није знало где се Радоичић налази.

Ипак, у септембру 2023. означен је као организатор обрачуна са косовском полицијом у селу Бањска на северу Косова.

После тих сукоба, у којима је најпре убијен косовски полицајац, а потом и тројица наоружаних Срба, Радоичић је приведен у Београду, али је Виши суд одбио захтев тужилаштва да му буде одређен притвор.

Претходно је признао да је организовао групу која се сукобила са косовском полицијом, тврдећи да „Београд ништа није знао&qуот; о његовом боравку на Косову.

Забрањено му је да напушта Србију и иде на Косово, одузет му је и пасош.

У септембру 2024. године, Специјално тужилаштво Косова подигло је због случаја Бањска оптужнице против 45 особа, међу којима је и Радоичић.

Ни данас није познато где се налази.

Српска листа од убиства Ивановића није имала такмаца и на свим косовским изборима на којима је учествовала освајала је апсолутну власт са око 90 одсто гласова.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.16.2025)