Драган Шутановац нови амбасадор Србије у Америци, Јелена Милић опозвана из Хрватске

Нови амбасадор Србије у Америци је Драган Шутановац, некадашњи челник Демократске странке (ДС) и министар одбране у владама Војислава Коштунице и Мирка Цветковића.

Указом председника Србије Александра Вучића именовани су и нови амбасадори у Словенији - Иво Војводић, у Бугарској - Милан Равић, као и у Етиопији - Давор Тркуља, објављено је у Службеном гласнику.

О именовању Шутановца на место амбасадора у САД, иако он нема искуства у дипломатији, незванично се говорило више од годину дана, што је он неколико пута демантовао, рекавши да би морао озбиљно да поразмисли о таквој понуди.

Уз именовања неколицине нових највиших дипломатских представника Србије, донета је и одлука да се Јелена Милић опозове са места амбасадорке у Хрватској.

Није образложено зашто.

• Ко су били амбасадори Југославије и Србије у Вашингтону
• Србија, Америка и 140 година дипломатских односа: „Као и свака веза која траје толико дуго, било је успона и падова&qуот;
• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима

Шутановац је за амбасадорско место у Вашингтону предложен на седници Владе Србије 16. јануара, само неколико дана уочи инаугурације Доналда Трампа на функцију 47. председника САД.

За век и по дипломатских односа Србије и Сједињених Држава (САД), место југословенског или српског представника у Вашингтону било је за многе дипломате круна каријере.

Пре именовања за министра спољних послова, Марко Ђурић је био амбасадор у Вашингтону од децембра 2020.

Ко је Драган Шутановац?

Некада отворени критичар Српске напредне странке (СНС), бивши министар одбране Србије (2007-2012), некадашњи челник Демократске странке је један од тројице оснивача Савета за стратешке политике (ЦфСП).

ЦфСП је невладина организација, основана 2019. године, која је у протеклих пет година често критиковала безбедносну политику Србије, као и рад Министарства одбране.

Шутановац је политиком почео да се бави 1997, током протеста против режима Слободана Милошевића, када се учланио у ДС.

Ова странка га је, после медијских извештаја о именовању, назвала „прелетачем&qуот;.

После пада Милошевића, био је посланик Скупштине Србије и министар одбране у влади Војислава Коштунице, а потом у кабинету Мирка Цветковића.

Тада се бавио се реформом Војске Србије која је потпуно професионализована током његовог мандата, наводи се у биографији на сајту ЦфСП.

Проруски политичар и потпредседник Владе Србије Александар Вулин, који је био министар одбране од 2017. до 2020, оптуживао је Шутановца за деградацију Војске Србије и уништавање борбених возила.

До сада није било истрага о овим тврдњама Вулина.

Иако се као министар залагао се за приступање Србије Европској унији, често је истицао да предуслов за то није чланство у НАТО.

Током његовог мандата основан је и Универзитет одбране као засебна високошколска институција, а отворена је и канцеларија Министарства одбране Србије у Бриселу, где је седиште Европске уније и НАТО.

• Прелетачи и српска политика: „Политичари рачунају да грађани слабо памте“
• Зашто се у Србији помињу „страни агенти&qуот;

Поводом Дана Европе 2010. године, невладина организација Прва европска кућа доделила му је награду Најевропљанин Србије.

Признање, које му је уручено за успешно спроведену реформу Војске Србије, Шутановац је вратио 2017. године, рекавши да не жели да учествује у „манипулисању европским вредностима у тренутку када ЕУ има најнижу подршку грађана од 2000. године&qуот;.

Награду је тада вратио и некадашњи заштитник грађана и кандидат на ранијим председничким изборима Саша Јанковић, у години када су се међу добитницима нашли јагодински политичар Драган Марковић Палма, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж и градски урбаниста Београда Милутин Фолић, сарадници и чланови владајуће Српске напредне странке.

Исте године, Шутановац је у судском поступку ослобођен оптужби да је прикривао имовину - да није пријавио власништво над зградом у централном београдском насељу Врачар, коју је наводно купио док се водила као „пашњак&qуот;.

Руководство ДС-а га је 2021. године искључило из странке услед неслагања унутар партије.

Шутановац је ожењен Маријом, ћерком популарног певача народне музике Мирослава Илића, са којом има двоје деце.

• Владимир Роловић, амбасадор „убијен да би се разбила Југославија&qуот;
• Марко Никезић: Од врсног дипломате до презреног либерала
• „Моћ је афродизијак&qуот;: Ко је био Хенри Кисинџер

Ко је Јелена Милић?

Јелена Милић (60), оснивачица невладине организације Центар за евроатлантске студије, именована је за амбасадорку Србије у Хрватској пре три године - 16. марта 2022.

У последње време, Милић је изазвала неколико инцидената на догађајима у Загребу, главном граду Хрватске.

Најпре је у јануару 2025. демонстративно напустила божићни пријем Српског народног вијећа (СНВ) због једне реченице - у којој добитници главне годишње награде поздрављају младе у Србији и њихове протесте.

То је, рекла је, видела као увреду државе и власти које она у Хрватској представља.

Ни Радивоје Андрић, редитељ филма „Лето кад сам научила да летим&qуот;, ни књижевница Јасминка Петровић, по чијој је истоименој књизи филм направљен, нису присуствовали додели годишњих награда Српског народног већа.

Као првонаграђени за унапређење хрватско-српских односа послали су писмо у којем су, између осталог, написали:

„Хвала деци широм региона која виде даље и лепше од нас. И хвала младима у Србији који нас ових дана уче како се лети и како се светли.&qуот;

После аплауза окупљених у дворани загребачког хотела, Јелена Милић се разљутила.

У писму које је прочитано видела је, каже, директну асоцијацију на студентске блокаде у Србији, па је љута због тога демонстративно напустила божићни пријем.

Студенти више од четири месеца блокирају факултете и организују протесте широм Србије, тражећи одговорност за пад надстрешнице недавно реконструисане Железничке станице.

Иако власт поручује да су сви захтеви испуњени, студенти то не прихватају, већ настављају акције и протесте и позивају грађане да им се придруже.

Крајем фебруара, учествовала је на трибини „Томпсон üбер аллес&qуот; (Томпсон изнад свих) у Загребу, коју је организовало Српско привредно друштво „Привредник&qуот;.

Током расправе са гостима трибине - Зораном Пусићем, Нином Распудићем и Хрвојем Класићем - Милић је оптужила Хрватску за лошије суочавање са прошлошћу него што је то случај у Србији, што је изазвало негодовање публике.

Слично је било и средином марта када је на једном скупу критиковала подршку коју, како је рекла, хрватска држава пружа концертима Марка Перковића Томпсона, писао је Индекс.хр.

Истакла је и недостатак пресуде о „заједничком злочиначком подухвату&qуот; у Србији, на шта се, према њеним речима, односи и једна Томпсонова песма.

Рекла је и да је ситуација „веома опасна&qуот; и да захтева јавно прозивање појединаца из Хрватске који, како тврди, „праве проблеме по Србији&qуот;.

Званичници Београда у више наврата су оптуживали управо Хрватску и њене службе да стоје иза вишемесечних антивладиних протеста у Србији који и даље трају.

• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда
• Протеривање странаца из Београда: Затезање односа Србије и Хрватске
• Војни споразум Хрватске, Албаније и Косова: Одбрамбени обруч око Србије или нова тржишта

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.25.2025)