Протеривање странаца из Београда: Затезање односа Србије и Хрватске

Хрватска је, чини се, тренутно највећи проблем српских власти док се земља суочава са вишемесечним протестима и студентским блокадама.

Неколико дана пошто је председник Александар Вучић говорио о сазнањима да је хрватска тајна служба укључена у организовање протеста, пет држављанки Хрватске је протерано из Србије, заједно са још осам странаца који су учествовали на економској радионици за невладине организације.

Полиција у цивилу је 22. јануара увече испитивала учеснике скупа академије Ерсте фондације, међу којима је било држављана Словеније, Словачке, Северне Македоније, Албаније, Молдавије, Румуније, Аустрије и Чешке, пренео је портал Аутономија.

У решењу које су добиле учеснице из Хрватске, после вишесатног испитивања и документа на ћирилици које је требало да потпишу, наведено је да су разлози за депортацију „заштита безбедности Републике Србије и њених грађана&qуот;.

Хрватска је, због односа и поступања према њиховим држављанима у Србији, упутила протестну ноту властима у Београду.

Министарство спољних послова Хрватске издало је потом препоруке држављанима да одложе путовања у Србију која нису нужна.

Огласила се и Европска комисија, изразивши забринутост због привођења и депортације „мирољубивих активиста цивилног друштва из земаља чланица ЕУ и региона Западног Балкана јер представљају безбедносни ризик&qуот;.

• Ко су непожељни људи и догађаји на Балкану
• Случај Северина или „вербални деликт&qуот; скоро пола века касније
• Мирдита, добар дан: Фестивал отворен, екстремисти протестују

Последње је реаговало српско Министарство спољних послова, наводећи да из Хрватске стижу непримерене оптужбе за угрожавање слободе кретања и говора које прерастају у апсурд.

Хрватске држављанке су у Београду надлежни државни органи третирали у складу са законским процедурама и уобичајеном међународном праксом, а остали хрватски држављани су добродошли гости Србије, саопштили су.

Шта се десило у Београду?

Ана Ковачић, историчарка уметности из Хрватске, учествовала је у едукацији коју је организовала Ерсте НВО академија.

Тринаест учесника се вратило са вечере у хотел у уторак увече када су их холу дочекали људи у цивилу и показали службене значке, каже Ковачић за ББЦ.

Узели су им документа, записали нешто и вратили, препричава.

„Рекли су да морамо са њима у станицу и да имају налог, а неки људи су у полицији дали изјаве.

„Мене нису ништа питали, само су ми донели папир да потпишем, био је на ћирлици, тражила сам да ми преведу јер не знам добро да прочитам&qуот;, говори.

На папиру је било написано да у року од 24 сата напусти Србију, те јој је улаз у земљу забрањен на годину дана.

„Доста често долазим у Србију, радим у сектору културе и уметности и зато ме је погодила донета одлука&qуот;, каже Ковачић.

Медији блиски режиму у Србији објавили су да се приведени сумњиче за учествовање у организацији протеста, обучавајући окупљене, наводно, техници такозване 'блокадне кухарице'.

Ковачић, која је сарађивала са Српским народним већем у Хрватској на изложби о усташким злочинима на острву Пагу, каже да они нису активисти и да су за време протеста у Београду „били на радионицама, а не на улици&qуот;.

И Мирнес Бајић, учесник из Коњица из Босне и Херцеговине (БиХ), испричао је да му је по повратку у хотел у Београду „момак у цивилном оделу, показао значку и тражио документа&qуот;.

Њему су рекли да је све у реду, али је остао збуњен.

„Нико није знао о чему се ради. Неке су већ одвели у полицијску станицу на разговор&qуот;, каже.

Ерсте фондација још чека податке дипломатских власти како би имали комплетну слику о инциденту у Београду.

„Нема потребе да кажемо да немамо ни идеју зашто се ово десило и веома нас забрињава овај инцидент.

„Дубоко жалимо што су учесници радионице имали овакво искуство&qуот;, каже Марибел Кенигер, портпаролка Ерсте фондације, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Радионица на којој су учествовали била је део програма ове невладине организације који се одржава од 2013. године.

Већ је неколико пута одржана и у Београду, али „никада није проблема&qуот;, кажу из Ерсте фондације.

НГО Академија је заједнички подухват ЕРСТЕ Фондације и Центра за компетенције за непрофитне организације и друштвено предузетништво Бечког универзитета за економију и бизнис.

Одговоре на питања због чега су испитивани и депортовани поједини учесници радионице ББЦ на српском није добио од Министарства унутрашњих послова (МУП) и Безбедносно информативне агенције (БИА) Србије.

Која су права и обавезе полиције у цивилу

Закон о странцима садржи одређене одредбе које дају могућност МУП-у, да на основу властите процене, донесе решење о протеривању страних држављана из Србије.

„У том решењу мора да постоје јасни и разумљиви разлози што је неко протеран, али ако судимо на основу претходних случајева, то често недостаје.

„Зато могу оправдано да кажем да се ради о политичким случајевима и политичкој злоупотреби МУП-а&qуот;, каже Предраг Петровић, директор истраживања Београдског центра за безбедносну политику, за ББЦ на српском.

Неки од разлога могу да буду и кршење прекограничне регулативе, да ли су ушли ван граничног прелаза или су се задржали више него што закон дозвољава, објашњава адвокат Божо Прелевић.

„Друга опција је да они мисле да се ради о некој шпијунажи, субверзивним активностима против државе, али и тада полиција мора да им објасни зашто их приводи&qуот;, каже.

Без обзира да ли се ради о странцу или држављанину Србије, полиција при примени овлашћења мора да се представи и покаже службену легитимацију.

„То мора да траје довољно дуго да може да се види и идентификациони број на основу ког може да се утврди ко је он, уколико прекрши неко овлашћење.

„У случајевима када има решења о депортацији, постоји могућност да се уложи жалба и о томе одлучује надлежни суд у управном поступку, али све што сте прекршили мора да вам унапред буде познато и морате да знате шта сте лоше урадили&qуот;, објашњава Петровић.

Прелевић, бивши коминистар полиције, а данас адвокат, подсећа да, ако полицајац има службену легитимацију, свеједно је да ли је у униформи или цивилној одећи.

„Овај догађај је само за унутрашње политичке прилике&qуот;, каже

Није ни важно да ли су учесници радионице били на протестима у Србији, сматра Прелевић.

„Само присуство на неком протесту нема никакав значај, јер сам и ја много пута присуствовао штрајковима у Атини, када се затекнем тамо док трају&qуот;, указује адвока.

Није први пут

Медији у Србији су пре неколико недеља оптужили студенте из Хрватске да су прикривени обавештајци хрватске безбедносне агенције и тајно их сликали по Београду.

Покушана је и дискредитација српских студената који учествују на блокадамао зато што „имају хрватске пасоше&qуот;, да би се испоставило да је реч о Србима рођеним у Хрватској.

Власт у Србији не зна на који начин да одговори на масовне протесте, па покушава на овај начин да их криминализује, оцењује Предраг Петровић.

„Овакви случајеви су се умножили и служе за храњење приче власти о унутрашњим и спољашњим непријатељима, који наводно желе да уруше уставни поредак и безбедност Србије&qуот;, закључује.

• Ко је „Ћаци&qуот; и какве везе има са студентским протестима
• Ко су данас Југословени на Балкану
• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.24.2025)