Јевреји који су били присиљени да шаљу друге Јевреје у гасне коморе Аушвица

Упозорење: У тексту су екстремно експлицитне слике мртвих тела и описи масовних убистава

Звали су их зондеркомандоси - припадници специјалне јединице коју су основали нацисти да током Холокауста ради у логорима смрти као што је Аушвиц-Биркенау.

Али нису били немачки војници, па чак ни њихови савезници.

Јединице зондеркомандоса чинили су јеврејски затвореници депортовани у Аушвиц из 16 различитих земаља, а њихов рад хранио је машину за убијање.

„Радио сам у крематоријумима. Преносио сам људе (мртва тела) из гасних комора у пећи&qуот;, каже Дарио Габаи.

Бивши затвореник концентрационог логора Аушвиц један је од последњих живих очевидаца Коначног решења - нацистичког плана да елиминише Јевреје из Европе, што је кулминирало убиством шест милиона Јевреја.

• „Ужасна издаја&qуот;: Јеврејски боксерски шампион који је преживео нацистички логор
• Шта је Холокауст
• Преминуо кројач који је преживео Аушвиц и облачио америчке председнике

Комплекс Аушвиц-Биркенау место је највећег масовног убиства у људској историји - процењује се да је ту убијено 1,1 милион људи, од којих су више од 90 одсто били Јевреји.

То је више од заједничког броја смрти људи из Велике Британије и Сједињених Држава током читавог рата.

Аушвиц-Биркенау су коначно ослободиле совјетске трупе 27. јануара 1945. године.

Тај дан се сада обележава као Дан сећања на жртве Холокауста.

Сечење косе

Чланови зондеркомандоса били су присиљени да помажу у процесу убијања.

Сам чин убијања обављале су Хитлерове елитне паравојне јединице познате као СС.

Зондеркомандоси су морали да претражују телесне шупљине у потрази за имплантатима као што су златни зуби и другим скривеним драгоценостима пре него што су се тела кремирала.

Габаи је имао конкретан задатак да сече и сакупља косу убијених жена.

Деценијама касније, он се присетио како се осећао, док је говорио за Фондација Шоа, америчку организацију посвећену разговорима са преживелима из Холокауста.

„Говорио сам себи, како могу ово да преживим? Где је Бог?&qуот;, питао се Габаи.

Један Пољак му је рекао да остане јак и он је озбиљно схватио тај савет.

„Рекао сам себи, ја сам робот... зажмури, ради оно што се мора и не постављај превише питања&qуот;, присећа се.

Упозорење: У завршном делу текста је слика које би посебно могле да узнемире читаоце

Сведочанства

Гидеон Грајф, израелски историчар Холокауста, започео је 1980-их истраживање о зондеркомандосима.

Професор Грајф је документовао искуство 31 зондеркомандоса у првој књизи о њима, Плакали смо без суза.

Један од зондеркомандоса које је забележио доктор Грајф био је Јаков, брат Дарија Габаија.

Јаков је видео двојицу рођака како су се појавили у гасној комори.

Он их је посаветовао да седну близу места где се испуштао гас због брзе, безболне смрти.

„Зашто би патили толико?&qуот;, касније је објаснио доктору Грајфу.

Јозеф Сакар био је први сондеркомандос са којим се Грајф срео 1986. године.

Сакар је често био ангажован на месту на којем су жена присиљавање да скидају одећу.

„Скретао сам главу на другу страну и пазио да им не буде превише непријатно&qуот;, испричао му је Сакар.

Шаул Часан морао је да уклања тела из гасне коморе и ставља их у лифтове који би их возили до крематоријума.

Он је доктору Грајфу рекао како је увек водио рачуна да се тела не вуку преко прашине и крша на поду гасних комора.

Још један зондеркомандос видео је групу неодевене пољске деце како певају „Шема Јизраел&qуот;, јеврејску молитву, док савршено дисциплиновано улазе у гасне коморе.

Јаме за спаљивање

Израелски меморијални центар посвећен Холокауста Јад Вашем наводи како је број убистава скочио кад је отпочела депортација мађарских Јевреја у мају 1944. године.

„За само осам месеци, у Аушвиц-Биркенау депортовано је око 424.000 Јевреја.&qуот;

Стопа убистава далеко је надмашивала капацитет крематоријума.

Али немачки официр задужен за крематоријум Ото Мол био је непопустљив и наредио је зондеркомандосима да копају јаме за спаљивање.

На фотографији коју је у тајности начинио зондеркомандо очигледно се виде тела која се спаљују у јами на отвореном - она је касније пружила драгоцен доказ о томе шта се дешавало у логору.

Неуспела побуна

Зондеркомандоси су добијали више хране и боље животне услове од осталих затвореника, који су добијали само ретку супу, а опет им је тај посао нудио врло мало заштите.

Нацисти су убијали припаднике зондеркомандоса отприлике на сваких шест месеци и доводили нове регруте.

Нацисти су спроводили низ казни како би ширили страх.

У њих су спадала стрељања, бацања у ватру, премлаћивања и котрљања нагих људи по шљунку.

„Били су у стању сталног шока. Виђали су убијање хиљаде Јевреја сваки дан. Био је велики изазов остати жив&qуот;, каже доктор Грајф.

Становали су одвојено и били под сталном присмотром.

Једном су пружили отпор у догађају познатом као Побуна зондеркомандоса.

„Два брата учествовала су у планирању устанка који је избио у суботу, 7. октобра 1944. године.

„Била је то јеврејска побуна и прича о храбрости. Она треба да остане записана златним словима у историји&qуот;, каже доктор Грајф.

Тога дана су затворени зондеркомандоси напали властите СС чуваре уз помоћ камења и запалили крематоријум.

Пожар је био брзо угашен, а 451 зондеркомандос је на лицу места убијен.

Документовање зверстава

Други зондеркомандоси као што је Марсел Наџари записивали су бес на комадиће папира.

„Нисам тужан што ћу умрети, али јесам што нећу моћи да се осветим онако као што бих волео&qуот;, написао је Наџари у новембру 1944. године.

Пепео сваке одрасле жртве тежио је око 640 грама, према његовим белешкама.

Овај грчки Јеврејин сакрио је тај рукопис на 13 страна у флаши термоса, коју је затворио пластичним чепом.

Потом је термос ставио у кожну торбицу и закопао је.

Белешке које су оставили Наџари и други пронађене су годинама касније и детаљно дешифроване.

Данас су познате као Свици из Аушвица и пружају драгоцен увид у размере злочина.

Тражење правде

Само око 100 зондеркомандоса је успело да преживи рат.

Неки су играли активну улогу у суђењима за ратне злочине.

Хенрик Таубер је сведочио против СС команданта Ота Мола.

„У неколико наврата, Мол је гурао живе људе у јаме за спаљивање&qуот;, присетио се Таубер током суђења Америчког војног трибунала.

Мол је на крају осуђен и обешен због улоге у „маршу смрти&qуот;.

Али многи криминалци нису били кажњени.

Од укупно око 7.000 чланова особља у Аушвицу, само је око 800 било изведено пред лице правде, према Аушвицу, документарном серијалу ББЦ/ПБС-а.

Доктор Грајф је сведочио против осумњичених нацистичких злочинаца на европским судовима, где се и даље суди осумњиченим нацистима.

Габаи се на крају преселио у Лос Анђелес, где је и умро 2020. године.

Посетио је Аушвиц 2015, за обележавање 70. годишњице од ослобађања логора.

За ББЦ је испричао шта му је помогло да настави даље.

„Рекао сам себи да ће се овај рат једног дана завршити, а кад се заврши, ја могу да преживим и да причам приче свету.&qуот;

Погледајте видео о логору смрти

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.24.2025)