Одлазак поштењачине и ненадмашног стрелца
Радар 25.01.2025 | Марко Ловрић

Уобичајени избори за врхунског спортисту, тренерска, функционерска, медијска каријера, нису му били привлачни, мада се као тренер окушао. Јесте штета што га свет није гледао у зеленом дресу, али била би већа да га није гледао у плавом – европско злато је освојио 1973, 1975. и 1977, светско злато 1978, олимпијску круну 1980
Праја, тако Португалци зову плажу. Тако се зове и главни град Зеленортских острва, што је наравно колонијална заоставштина. Дражен Праја Далипагић није се прослављао у Португалу – већ у комшилуку, у Шпанији – али је због његовог плеса на паркету гледалац могао да помисли како је кошарка једна лагодна шетња по плажи. А да је Праја на терену био главни, у то се већ није сумњало. Тако каже заоставштина југословенске, италијанске, шпанске… Светске кошарке.