После демонстрација у 100 градова у Грчкој и свету, ванредна седница Парламента о несрећи 2023.
После демонстрација у недељу у 100 градова у Грчкој и свету, опозиција је данас тражила ванредну седницу грчког Парламента о железничкој несрећи 2023. са 57 жртава, махом студената, најсмртоноснијој у тој земљи, две године од када се она десила, и оставку Владе због "заташкавања" узрока несреће која је две године без судског епилога, сматра се: њеном кривицом.
Председник опозиционе странке Сириза Сократис Фамелос је са шефовима остале три опозиционе странке левице постигао договор о заједничком захтеву за расправу о томе у Парламенту, на коју мора да дође премијер Киријакос Мицотакис и "да објашњења грчком народу о заташкавању убиства" путника воза, пишу грчки медији.
Алексис Харицис, председник опозиционе "Нове левице", рекао је да је већ "народни фронт срушио Мицотакисову владу".
То је подржала и Коимунистичка партија Грчке која деценијама ужива подршку око десет одсто гласача на изборима и најавила "борбу и у Патламенту и на улицама".
Уз то странке траже смењивање управе јавног сервиса ЕРТ због недовољног извештавања о јучерашњим протестима које је стигло на програм тек 40 минута од почетка скупа у Атини.
Десетине хиљада Грка изашле су у недељу на улице у 110 градова, укључујуц́и 13 у иностранству, тражец́и правду. Највец́и скупови, са по 30.000 учесника, били су у два највец́а грчка града, Атини и Солуну.
Углавном су скупови били мирни, али су мале групе младих каменицама и бакљама напале полицијске снаге које су одговориле сузавцем и шок-бомбама. Ти сукоби су трајали по само неколико минута.
У Лондону је 500 људи демонстрирало испред Амбасаде Грчке, а протеста је било и у Амстердаму, Берлину, Бриселу, Келну, Хелсинкију, Лондону, Никозији, Рејкјавику и Валети на Малти.
Демонстранти које су рођаци жртава позвали да демонстрирају, држали су плакате и узвикивали "Немам кисеоника!" што је наводно изговорила једна тада још жива жртва несреће, која је позвала број 112 за хитне случајеве да пријави да се десио судар возова. Други плакат, виђен у Солуну, оптужује државу, конзервативну владу и Европску комисију да су им "Руке крваве".
Демонстранти су оптужили владу да крије значајне доказе, води нетранспарентну истрагу и покушава да одговорност свали на шефа једне станице.
У ноц́и 28. фебруара 2023. године се путнички воз, грешком послат на исти колосек, док је пуном брзином ишао ка северу, сударио с теретним возом који је путовао ка југу.
Гнев, тескоба због смрти углавном младих људи и жеља да се од трагедије направи политички капитал, дали су основа низу гласина о несрец́и, пише агенција АП.
Многи верују да је најмање 30 од 57 жртава преживело судар возова који су ишли великом брзином, а да су умрли тек у пожару опасних хемикалија које је небезбедно транспортовао теретни воз. Неки су оптужили Владу да покушава да то сакрије.
Дуга истрага и одлагање извештаја техничких стручњака о том пожару, померили су датум суђења. Грчки медији су известили да је могуц́е да би суђење могло да почне на пролец́е ове године ако не буде даљих одлагања.
Рођаци неких жртава оптужују и малу групу других родитеља да додатно одуговлаче поступак позивањем више сведока међу преживелима. Процењује се да ц́е на суд бити изведено 50 до 60 железничких и других званичника.
Опозиционе политичке странке надале су се да ц́е Влади наштетити та несрец́а, због које је тадашњи министар саобрац́аја Костас Караманлис поднео оставку.
Али, иако је судар обелоданио недостатак сигурносне опреме у железничком систему, то није имало утицаја на избора одржане двапут, убрзо после несреће, у мају и јуну 2023, на којима су владајуц́и конзервативци проширили своју вец́ину. Опозиција је прошле године поново покушала да изврши притисак на власт гласањем о неповерењу, што је Влада лако преживела.
(Бета, 27.01.2025)
