Шта може да ограничи Трампову моћ

После инаугурације, потписао је десетине извршних наредби, међу којима су проглашење ванредног стања на граници Сједињених Америчких Држава (САД) и Мексика, означавање нарко-картела терористичким организацијама и помиловање учесника нереда у америчком Капитолу 6. јануара 2021.

Током председничке кампање, републиканац је обећао да ће спровести „највећу депортацију&qуот; у историји Сједињених Држава, поједноставити државну бирократију, смањити порезе, и увести нове царине на увоз страних производа.

За остварење његових циљева, Трамп рачуна на већину коју Републиканска странка има у Конгресу и конзервативне судије који чине већину у Врховном суду.

• Трамп кренуо јако: Већ потписао десетине извршних наредби - шта је то
• Којим царинама Доналд Трамп прети Кини, Мексику, Канади и ЕУ
• Шта повлачење Америке из Светске здравствене организације значи за свет

Међутим, постоје механизми провере и равнотеже, као и други изазови са којима може да се суочи.

Ево шест чинилаца за које стручњаци кажу да би могли да ограниче Трампове планове.

1. Тесна већина у Конгресу

Републиканци имају већину у оба дома Конгреса, али тесну.

У доњем, Представничком дому, републиканци су на изборима освојили 220, а демократе 215 места.

Међутим, од тада су два републиканска конгресмена поднела оставке, а очекује се да исто учини и трећи, чиме би се предност странке смањила на само два места, мада ће избори за упражњена места бити одржани у наредним месецима.

„То је најслабија већина у савременом добу&qуот;, каже за ББЦ Мундо професор Марк Питерсон, стручњак за политику, право и политичке науке са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу.

Он каже да су републиканци „чврсто уједињени&qуот;, али додаје да је чак и у таквим случајевима тешко одржати јединство у погледу сложених питања.

У горњем дому Сенату, републиканци имају 53, а демократе 47 представника.

То значи да немају „супервећину&qуот; од 60 гласова која је потребна да се избегне филибустер, право мањинске странке или противничких законодаваца на неограничену расправу о одређеном питању које им омогућава да одложе или чак осујете гласање.

Међутим, посебан поступак познат као буџетско „усаглашавање&qуот;, осмишљен да се убрза доношење законских предлога у вези са буџетом, омогућава Сенату да одобри буџетске мере простом већином од само 51 гласа.

Професор Питерсон сматра да би републиканци могли да остваре неке од њихових циљева тако што ће одређене мере стављати у буџетски пакет, али додаје да „готово све друго, демократе могу да зауставе&qуот;.

Током прве половине првог председничког мандата Трамп је имао већину у оба дома Конгреса, али је једини битан правни акт који је тада усвојен био закон о смањењу пореза, напомиње професор Питерсон.

2. Независно судство

Врховни суд је највиши орган судске власти у САД-у, а судије бира председнк када се упразни место.

Тренутно, од девет судија шест су конзервативци, од који је троје именовао Трамп током његовог првог мандата.

Међутим, то не јемчи да ће све пресуде подржати иницијативе његове администрације.

Врховни суд јесте, уз подршку судија које је именовао Трамп, поништио уставно право на абортус 2022. године, као што је и обећао током кампање 2016.

Међутим, супротно очекивањима републиканаца, суд је такође подржао одређене одредбе Закона о заштити пацијената и приступачној нези (познатог као Обамакер - Обамацаре, јер га је потписао тадашњи амерички председник Барак Обама), као и неке мере заштите припадника ЛГБТ заједнице против дискриминације на радном месту.

Врховни суд је такође одбацио покушаје да се пониште резултати председничких избора 2020. и да се укине програм ДАЦА, који пружа заштиту мигрантима који су као деца незаконито ушли у САД.

Поред Врховног суда, према истраживању Истражвачког центра Пјуа (Пев Ресеарцх Центер), 60 одсто активних судија окружних судова именовали су демократски председници, а 40 одсто републиканци.

Професор Питерсон истиче да се судије воде законима и преседанима које поставља Врховни суд и додаје да правосуђе „остаје значајна трећа грана власти која има високи степен независности&qуот;.

• Може ли Трамп да укине држављанство по рођењу
• Да ли би Трамп стварно могао да депортује милионе
• Трамп помиловао креатора сајта за трговину дрогом на дарк вебу

3. Државне и локалне владе

Федерална структура САД-а ограничава промене које жели да наметне Бела кућа.

Десети амандман Устава САД-а даје широка овлашћења владама савезних држава, које традиционално одлучују од безбедносним питањима, здравству, образовању, социјалним давањима, кривичном праву, радним прописима и законима о имовини.

Окрузи и градови су задужени за јавну безбедност, урбанистичко планирање и коришћење земљишта.

Професор Питерсон сматра да ће демократе искористити ова овлашћења да се на локалном нивоу супротставе Трамповој администрацији.

Он напомиње да је Калифорнија, где он живи, најмногољуднија америчка савезна држава и „пета по величини економија у свету&qуот;.

„Није у потпуности демократска, либерална и прогресивна, али је изразито окренута у том правцу&qуот;, каже он.

Очекује да ће Калифорнија, као и многе друге државе, „радити независно од онога што Трампова администрација жели или ће се отворено супротставити њеним плановима, баш као што су Тексас и друге државе пркосиле администрацијама (Џозефа) Бајдена и Обаме у прошлости&qуот;.

Тренутно, гувернери 23 од 50 савезних држава САД-а су из Демократске странке.

Неки од Трампових планова, попут масовних депортација, захтеваће локалну подршку и стога би могли да се суоче са отпором на државном или локалном нивоу.

Многи градови и државе су се прогласили „уточиштима&qуот; за мигранте, чиме су ограничиле сарадњу са савезном владом.

4. Државна служба Сједињених Држава

Током првог мандата Доналда Трампа, републиканци су се жалили да је спровођење њихових планова било ограничено због отпора службеника у државној администрацији.

Пред крај његовог првог мандата, Трамп је потписао декрет који му је омогућио да отпусти хиљаде државних службеника и замени их његовим присталицама.

Бивши председник Џозеф Бајден укинуо је ову меру, али је Трамп првог дана његовог новог мандата усвојио сличну.

Наредио је и државним службеницима који раде на даљину да се врате у канцеларије.

Конзервативне групе блиске Трампу направиле су базе података професионалаца које сматрају погодним да замене тренутне државне службенике.

Један од синдиката, Национални синдикат запослених у Министарству финансија, већ је покренуо управни спор против нове уредбе.

Професор Питерсон предвиђа да ће овакви потези председника Трампа наићи на снажан институционални, правни, политички и синдикални отпор.

У најновијем потезу, осмишчјеном да скреше број запослених у фередалној влади, Трамп је понудио је откупне пакете скоро свим запосленима који не желе да се врате у канцеларију.

У мејлу послатом милионима запослених 28. јануара, његова администрација је поручила радницима да до 6. фебруара морају да одлуче да ли желе да буду део 'програма одложених оставки'.

Уколико пристану да напусте посао до тог датума, наводи се у поруци, добиц́е око осам месеци плате као отпремнину.

Трампова администрација очекује да ц́е до 10 одсто запослених прихватити понуду, или око 200.000 од више од два милиона радника које запошљава савезна влада, наводи ББЦ-јев амерички партнер ЦБС Њуз.

Високи Трампови званичници рекли су америчким медијима да би ово могло да доведе до годишње уштеде влади до 100 милијарди долара.

5. Цивилно друштво и медији

Трамп ће се вероватно суочити са сталним критикама медија који заступају либералне ставове и организација цивилног друштва као што је Амерички савез за грађанске слободе (АЦЛУ).

Овај савез који има 1,7 милиона чланова најавио да ће покушати да блокира неке од Трампових предлога, тврдећи да би они довели до раздвајања породица имиграната, угрозили репродуктивно здравље и омогућили савезној влади да се обрачунава са демонстрантима и политичким противницима.

У понедељак 20. јануара, АЦЛУ и друге групе поднеле су тужбу против Трампових планова да укине право на држављанство по рођењу, којим се америчко држављанство аутоматски додељује свима који су рођени на територији САД-а.

Неки Трампови противници забринути су због понашања неких медијских кућа, нарочито након одлука листова Вашингтон поста (Васхингтон Пост) и Лос Анђелес тајмса (ЛА Тимес) да уочи избора не објаве подршку ниједном од председничких кандидата.

Очекивало се да ће оба листа подржати Трампову противкандидаткињу из Демократске странке, Камалу Харис.

Власник Вашингтон поста, оснивач компаније Амазона и милијардер Џеф Безос, изјавио је да је одлука донета због све распротрањенијег мишљења да су „медији пристрасни&qуот;.

Безос је у децембру најавио донацију за Трампов инаугурациони фонд и вечерао је с њим на његовом имању Мар-а-Лагу на Флориди.

Власник Лос Анђелес тајмса, милијардер Патрик Сун-Шионг, рекао је да лист није објавио подршку ниједном од кандидата да не би додатно продубљивао поделе у земљи.

• Одабрана десеторка: Људи којима је поверено да остваре Трампова обећања
• Илон Маск и Доналд Трамп: Нека чудна веза
• Шта би Трамп 2.0 могао да значи за свет

6. Подршка јавности

Амерички председник ће такође пажљиво пратити јавно мњење.

Професор Питерсон истиче да је Трамп освојио мање од половине гласова, 49,9 одсто, и да је имао предност од 1,5 процентних поена у односу на Камалу Харис.

„То је једна од најмањих разлика у победи на председничким изборима&qуот;, каже он.

Професор Питерсон додаје да Трампове политике не подржавају сви који су гласали за њега на изборима.

Неки од њих су републиканци који лично не симпатишу Трампа, али желе ниже порезе и мање прописа, док су други гласали за њега јер су сматрали да је он најбољи избор за борбу против високе инфлације, објашњава он.

Оваква разноликост ставова може да изврши притисак на владу да ублажи неке од њених ставова како би очувала популарност председника и повећала шансе за реизбор републиканаца на општим изборима који ће се одржати на половини председничког мандата 2026. године.

Поједини стручњаци сматрају да би Трампова обећања о јачању економије и смањењу инфлације могли да угрозе неки његови други планови, као што је увођење царина и депортација миграната.

Економиста Џон Кокрун из конзервативног Хуверовог института истиче да је кључно питање како ће Трамп балансирати између фракција у његовој коалицији које заговорају бизнис и „националиста&qуот; којима су главна питања контрола границе и ривалство са Кином.

„Јасно је да не могу оба табора да добију оно што желе&qуот;, каже Кокрун.

„То је главно питање и зато не можемо да предвидимо шта ће се догодити&qуот;.

Погледајте видео: Илон Маск - човек од Трамповог поверења, задуђен за кресање федералних трошкова

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.29.2025)