Стигло вам је Жарково: Есеј Марка Прелевића у новом броју Недељника
Недељник 29.01.2025
Био сам можда други или трећи разред, био је зимски распуст и сва су га деца провела ван града, како је то некада, ваљда, морало, посебно у крајевима у којима је свако имао баку и деку негде подаље.
И на том првом часу по повратку, учитељ је почео да запиткује сваког где им је село и како изгледа. Неко је ишао на Жабљак, неко у Плужине, неко у Плав, а онда је дошао ред на мене. Знао сам да је то у исто време и тачан и погрешан одговор и осећао, онако детиње, да нећу бити схваћен. „Ја немам село“, покушао сам да се извучем. „Мислим, имам, али није то баш село као ова друга…“ То је већ заинтересовало све у околним клупама. Одједном су се упиљили у мене,
