Šta je USAID i zašto je Tramp navodno čvrsto rešen da ga ugasi

Budućnost glavne agencije američke vlade za pomoć u inostranstvu dovedena je u pitanje – zaposlenima je onemogućen pristup, dok Trampova administracija planira da je pripoji američkom Stejt departmentu.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) nastaviće da funkcioniše kao grana Stejt departmenta, ali se planira značajno smanjenje njenog finansiranja i radne snage, javlja CBS njuz, BBC-jev američki partner.

U ponedeljak je državni sekretar Marko Rubio optužio liderstvo USAID-a za „neposlušnost" i rekao da je sada on „vršilac dužnosti šefa agencije".

Američki predsednik Donald Tramp i jedan od njegovih glavnih savetnika, milijarder Ilon Mask, oštro su kritikovali agenciju.

Međutim, njeno zatvaranje moglo bi da ostavi dubokog traga na humanitarnim programima širom sveta.

• Mask preti da će zatvoriti USAID, američku Agenciju za međunarodni razvoj
• Šta povlačenje Amerike iz Svetske zdravstvene organizacije znači za svet
• Kako su tvrdnje Ilona Maska o 'slobodi govora' utrle put Trampu do Bele kuće

Šta je USAID i šta radi?

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) osnovana je ranih šezdesetih da bi širom sveta sprovodila programe humanitarne pomoći u ime američke vlade.

Ona zapošljava oko 10.000 ljudi, od čega dve trećine radi u inostranstvu.

Agencija ima sedište u više od 60 zemalja, a radi u još na desetine drugih.

Međutim, najveći deo rada na terenu sprovode druge organizacije koje angažuje i finansira USAID.

Dijapazon aktivnosti koje sprovodi praktično je beskrajan.

Na primer, ne samo da USAID obezbeđuje hranu zemljama u kojima ljudi gladuju, već vodi i provereni svetski sistem za otkrivanje gladi, koji koristi analizu podataka da bi pokušao da predvidi gde će se javiti nestašica hrane.

Veći deo budžeta USAID-a troši se na zdravstvene programe, kao što su obezbeđivanje vakcina protiv dečje paralize u zemljama u kojima ova bolest još uvek hara i pomoć da se spreči širenje virusa koji imaju potencijal da izazovu pandemiju.

BBC-jeva međunarodna dobrotvorna organizacija BBC Medija ekšn, finansirana spoljnim grantovima i dobrovoljnim prilozima, takođe dobija sredstva od USAID-a.

Prema izveštaju iz 2024. godine, USAID joj je donirao 3,23 miliona dolara, što agenciju čini njenim drugim najvećim donatorom te fiskalne godine.

Koliko USAID košta američku vladu?

Prema podacima vlade, SAD su 2023. godine potrošile 68 milijardi dolara na međunarodnu pomoć.

Ta cifra obuhvata nekoliko ministarstva i agencija, ali budžet USAID-a čini više od njegove polovine, sa oko 40 milijardi dolara.

Ogromna većina tog novca troši se u Aziji, podsaharskoj Africi i Evropi – prevashodno na humanitarnu pomoć u Ukrajini.

U čitavom svetu, SAD najviše troše na međunarodni razvoj – i to sa ubedljivom razlikom.

Da bismo vam to ilustrovali, recimo samo da je Velika Britanija četvrta na svetu po trošenju na pomoć.

Godine 2023, ona je potrošila 15,3 milijarde funti – što je oko četvrtinu onoga što su obezbedile SAD.

Zašto Donald Tramp i Ilon Mask žele da reformišu USAID?

Tramp je dugogodišnji kritičar trošenja na inostranstvo i on je istakao da ono nije vredno tog novca za američke poreske obveznike.

Izdvojio je USAID kao metu prilično oštrih kritika, opisavši njegove više zvaničnike kao „radikalne ludake".

Ukidanje agencije verovatno će uživati veliku podršku u narodu.

Istraživanja javnog mnjenja odavno sugerišu da američki birači podržavaju smanjenje trošenja na pomoć u inostranstvu.

Prema Čikaškom savetu za globalna pitanja, podaci iz anketa koje idu unazad još do sedamdesetih ukazuju na široku podršku rezanjima budžeta.

Jedan od Trampovih prvih koraka po povratku na funkciju bio je potpisivanje izvršne naredbe koja pauzira svo trošenje u inostranstvu na 90 dana dok se ne izvrši revizija.

Zatim je Stejt department poslao dopis koji je zaustavio ogromnu većinu rada koji se sprovodi na terenu.

Kasnije su izdata oslobođenja od ove obaveze za humanitarne programe, ali je ta objava već preokrenula svet međunarodnog razvoja naglavačke i izazvala široko rasprostranjenu obustavu usluga.

Programi, kao što su obezbeđivanje lekova najsiromašnijima na svetu i uvođenje snabdevanja čistom vodom, morali su da budu obustavljeni preko noći.

Jedan dugogodišnji humanitarni radnik rekao je za BBC da je ova obustava bila „poput zemljotresa u čitavom humanitarnom sektoru."

Napetosti između Bele kuće i USAID-a eskalirale su tokom vikenda, kad je zvaničnicima koji rade za Ilona Maska – koga je Tramp zadužio da odredi gde će se ukidati trošenje iz federalnog budžeta – navodno bio uskraćen pristup poverljivim finansijskim podacima u sedištu USAID-a.

Dva viša zvaničnika obezbeđenja nakon toga su poslati na prinudni odmor, prema izveštajima.

U ponedeljak je Mask – koji je govorio u javnoj diskusiji na Iksu, društvenoj mreži koju poseduje – rekao: „Što se tiče osoblja USAID-a, prošao sam detaljno kroz to sa predsednikom i on se složio da treba ga ugasimo."

Internet stranica USAID-a nije dostupna, a zaposlenima je rečeno da ostanu kod kuće u ponedeljak.

Kasnije istog dana, državni sekretar Marko Rubio optužio je vođstvo USAID-a za „neposlušnost" i rekao da je on sada „vršilac dužnosti šefa agencije".

Dodao je i da će se „mnogo funkcija" koje je agencija obavljala nastaviti, ali da trošenje „mora biti u skladu sa nacionalnim interesima".

Može li Donald Tramp da ugasi USAID?

Iako je očigledno da Bela kuća ima značajan uticaj na USAID, to ovlašćenje je u teoriji ograničeno.

USAID je nastao nakon što je Kongres izglasao Zakon o pomoći inostranstvu 1961. godine.

Zakon je propisao da se osnuje vladina agencija i zaduži za trošenje u inostranstvu.

Ubrzo nakon toga, tadašnji predsednik Džon F. Kenedi osnovao je USAID koristeći izvršnu naredbu.

Još jedan zakon usvojen je 1998. godine, kojim je potvrđen status USAID-a kao izvršne agencije koja funkcioniše za sebe.

Ukratko, to znači da Tramp ne može nužno naprosto da ukine USAID potpisivanjem izvršne naredbe, a svaki pokušaj da to učini gotovo će sigurno naići na velike prepreka na sudovima i u Kongresu.

Potpuno gašenje USAID-a najverovatnije će zahtevati akt Kongresa – gde Trampova Republikanska stranka drži tesnu većinu u oba doma.

Jedna od opcija koju navodno razmatra Trampova administracija je da praktično pretvori USAID u ogranak Stejt departmenta i da on ne bude više vladina agencija za sebe.

Takva vrsta aranžmana ne bi bila potpuno nečuvena: godine 2020, tadašnji britanski premijer Boris Džonson pripojio je Ministarstvo za međunarodni razvoj Forin ofisu.

Ministri su u to vreme rekli da će to osigurati da trošenje u inostranstvu podržava šire ciljeve spoljne politike vlade – ali su kritičari upozorili da će to smanjiti ekspertizu u sektoru humanitarne pomoći i naškoditi položaju i uticaju Velike Britanije u inostranstvu.

Kakav bi uticaj izvršilo gašenje USAID-a?

Imajući u vidu disproporcionalnu količinu sredstava koja dolazi iz SAD, bilo kakva promena u načinu na koji se novac troši nesumnjivo bi se osetila širom sveta.

Aktivnosti USAID-a variraju od obezbeđivanja protetičkih udova vojnicima povređenim u Ukrajini, do uklanjanja nagaznih mina i zaustavljanja širenja ebole u Africi.

Posledice bi bile istinski globalne.

Nakon objave pauze od 90 dana na trošenje u inostranstvu, državni sekretar Marko Rubio rekao je da „svaki potrošeni dolar" mora biti „opravdan" dokazima da čini SAD bezbednijim, jačim i prosperitetnijim.

Političari iz Demokratske stranke nazvali su ove korake protivzakonitim i rekli da će oni ugroziti nacionalnu bezbednost, pozivajući se na izveštaje da su zatvorski čuvari u Siriji, zaduženi za čuvanje hiljade boraca Islamske države, zamalo napustili posao kad je američko finansiranje bilo privremeno ukinuto.

Tramp je jasno stavio do znanja da želi da trošenje u inostranstvu bude strogo u skladu sa njegovom politikom „Amerika na prvom mestu" i sektor za međunarodni razvoj se priprema za još potresa.

Postavlja se pitanje i koliko će SAD trošiti u inostranstvu u predstojećim godinama, dok Mask – po Trampovom ovlašćenju – bude pokušao da izreže milijarde iz budžeta vlade.

• Tramp krenuo jako: Već potpisao desetine izvršnih naredbi - šta je to
• Novi američki nameti na kineske proizvode stupili na snagu, Peking uzvraća kontramerama
• Sedam stvari koje Tramp obećava da uradi kao predsednik

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.04.2025)