Шта је УСАИД и зашто је Трамп наводно чврсто решен да га угаси

Будућност главне агенције америчке владе за помоћ у иностранству доведена је у питање.

Запосленима је онемогућен приступ, док Трампова администрација планира да је припоји америчком Стејт департменту.

Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) наставиће да функционише као грана Стејт департмента, али се планира значајно смањење њеног финансирања и радне снаге, јавља ЦБС њуз, ББЦ-јев амерички партнер.

Хиљаде запослених у агенцији, којих има око 10.000 и већина њих ради ван Америке, до краја недеље биће распоређени на принудно одсуство, са изузетком „функција које су кључне за обављање мисија, ужег круга руководиоца и радника у посебним програмима&qуот;, објављено је у саопштењу агенције.

Радницима из иностранства ће у сарадњи са Стејт департментом бити обезбеђен повратак у Америку у наредних месец дана, додаје се.

У понедељак је државни секретар Марко Рубио оптужио лидерство УСАИД-а за „непослушност&qуот; и рекао да је сада он „вршилац дужности шефа агенције&qуот;.

Амерички председник Доналд Трамп и један од његових главних саветника, милијардер Илон Маск, оштро су критиковали агенцију.

Међутим, њено затварање могло би да остави дубоког трага на хуманитарним програмима широм света.

• Маск прети да ће затворити УСАИД, америчку Агенцију за међународни развој
• Шта повлачење Америке из Светске здравствене организације значи за свет
• Како су тврдње Илона Маска о 'слободи говора' утрле пут Трампу до Беле куће

Шта је УСАИД и шта ради?

Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) основана је раних 1960-их да би широм света спроводила програме хуманитарне помоћи у име америчке владе.

Она запошљава око 10.000 људи, од чега две трећине ради у иностранству.

Агенција има седиште у више од 60 земаља, а ради у још на десетине других.

Међутим, највећи део рада на терену спроводе друге организације које ангажује и финансира УСАИД.

Дијапазон активности које спроводи практично је бескрајан.

На пример, не само да УСАИД обезбеђује храну земљама у којима људи гладују, већ води и проверени светски систем за откривање глади, који користи анализу података да би покушао да предвиди где ће се јавити несташица хране.

Већи део буџета УСАИД-а троши се на здравствене програме, као што су обезбеђивање вакцина против дечје парализе у земљама у којима ова болест још увек хара и помоћ да се спречи ширење вируса који имају потенцијал да изазову пандемију.

ББЦ-јева међународна добротворна организација ББЦ Медија екшн, финансирана спољним грантовима и добровољним прилозима, такође добија средства од УСАИД-а.

Према извештају из 2024. године, УСАИД јој је донирао 3,23 милиона долара, што агенцију чини њеним другим највећим донатором те фискалне године.

Колико УСАИД кошта америчку владу?

Према подацима владе, САД су 2023. године потрошиле 68 милијарди долара на међународну помоћ.

Та цифра обухвата неколико министарства и агенција, али буџет УСАИД-а чини више од његове половине, са око 40 милијарди долара.

Огромна већина тог новца троши се у Азији, подсахарској Африци и Европи – превасходно на хуманитарну помоћ у Украјини.

У читавом свету, САД највише троше на међународни развој – и то са убедљивом разликом.

Да бисмо вам то илустровали, рецимо само да је Велика Британија четврта на свету по трошењу на помоћ.

Године 2023, она је потрошила 15,3 милијарде фунти – што је око четвртину онога што су обезбедиле САД.

Зашто Доналд Трамп и Илон Маск желе да реформишу УСАИД?

Трамп је дугогодишњи критичар трошења на иностранство и он је истакао да оно није вредно тог новца за америчке пореске обвезнике.

Издвојио је УСАИД као мету прилично оштрих критика, описавши његове више званичнике као „радикалне лудаке&qуот;.

Укидање агенције вероватно ће уживати велику подршку у народу.

Истраживања јавног мњења одавно сугеришу да амерички бирачи подржавају смањење трошења на помоћ у иностранству.

Према Чикашком савету за глобална питања, подаци из анкета које иду уназад још до седамдесетих указују на широку подршку резањима буџета.

Један од Трампових првих корака по повратку на функцију био је потписивање извршне наредбе која паузира сво трошење у иностранству на 90 дана док се не изврши ревизија.

Затим је Стејт департмент послао допис који је зауставио огромну већину рада који се спроводи на терену.

Касније су издата ослобођења од ове обавезе за хуманитарне програме, али је та објава већ преокренула свет међународног развоја наглавачке и изазвала широко распрострањену обуставу услуга.

Програми, као што су обезбеђивање лекова најсиромашнијима на свету и увођење снабдевања чистом водом, морали су да буду обустављени преко ноћи.

Један дугогодишњи хуманитарни радник рекао је за ББЦ да је ова обустава била „попут земљотреса у читавом хуманитарном сектору.&qуот;

Напетости између Беле куће и УСАИД-а ескалирале су током викенда, кад је званичницима који раде за Илона Маска – кога је Трамп задужио да одреди где ће се укидати трошење из федералног буџета – наводно био ускраћен приступ поверљивим финансијским подацима у седишту УСАИД-а.

Два виша званичника обезбеђења након тога су послати на принудни одмор, према извештајима.

У понедељак је Маск – који је говорио у јавној дискусији на Иксу, друштвеној мрежи коју поседује – рекао: „Што се тиче особља УСАИД-а, прошао сам детаљно кроз то са председником и он се сложио да треба га угасимо.&qуот;

Интернет страница УСАИД-а није доступна, а запосленима је речено да остану код куће у понедељак.

Касније истог дана, државни секретар Марко Рубио оптужио је вођство УСАИД-а за „непослушност&qуот; и рекао да је он сада „вршилац дужности шефа агенције&qуот;.

Додао је и да ће се „много функција&qуот; које је агенција обављала наставити, али да трошење „мора бити у складу са националним интересима&qуот;.

Може ли Доналд Трамп да угаси УСАИД?

Иако је очигледно да Бела кућа има значајан утицај на УСАИД, то овлашћење је у теорији ограничено.

УСАИД је настао након што је Конгрес изгласао Закон о помоћи иностранству 1961. године.

Закон је прописао да се оснује владина агенција и задужи за трошење у иностранству.

Убрзо након тога, тадашњи председник Џон Ф. Кенеди основао је УСАИД користећи извршну наредбу.

Још један закон усвојен је 1998. године, којим је потврђен статус УСАИД-а као извршне агенције која функционише за себе.

Укратко, то значи да Трамп не може нужно напросто да укине УСАИД потписивањем извршне наредбе, а сваки покушај да то учини готово ће сигурно наићи на велике препрека на судовима и у Конгресу.

Потпуно гашење УСАИД-а највероватније ће захтевати акт Конгреса – где Трампова Републиканска странка држи тесну већину у оба дома.

Једна од опција коју наводно разматра Трампова администрација је да практично претвори УСАИД у огранак Стејт департмента и да он не буде више владина агенција за себе.

Таква врста аранжмана не би била потпуно нечувена: године 2020, тадашњи британски премијер Борис Џонсон припојио је Министарство за међународни развој Форин офису.

Министри су у то време рекли да ће то осигурати да трошење у иностранству подржава шире циљеве спољне политике владе – али су критичари упозорили да ће то смањити експертизу у сектору хуманитарне помоћи и нашкодити положају и утицају Велике Британије у иностранству.

Какав би утицај извршило гашење УСАИД-а?

Имајући у виду диспропорционалну количину средстава која долази из САД, било каква промена у начину на који се новац троши несумњиво би се осетила широм света.

Активности УСАИД-а варирају од обезбеђивања протетичких удова војницима повређеним у Украјини, до уклањања нагазних мина и заустављања ширења еболе у Африци.

Последице би биле истински глобалне.

Након објаве паузе од 90 дана на трошење у иностранству, државни секретар Марко Рубио рекао је да „сваки потрошени долар&qуот; мора бити „оправдан&qуот; доказима да чини САД безбеднијим, јачим и просперитетнијим.

Политичари из Демократске странке назвали су ове кораке противзаконитим и рекли да ће они угрозити националну безбедност, позивајући се на извештаје да су затворски чувари у Сирији, задужени за чување хиљаде бораца Исламске државе, замало напустили посао кад је америчко финансирање било привремено укинуто.

Трамп је јасно ставио до знања да жели да трошење у иностранству буде строго у складу са његовом политиком „Америка на првом месту&qуот; и сектор за међународни развој се припрема за још потреса.

Поставља се питање и колико ће САД трошити у иностранству у предстојећим годинама, док Маск – по Трамповом овлашћењу – буде покушао да изреже милијарде из буџета владе.

• Трамп кренуо јако: Већ потписао десетине извршних наредби - шта је то
• Нови амерички намети на кинеске производе ступили на снагу, Пекинг узвраћа контрамерама
• Седам ствари које Трамп обећава да уради као председник

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.05.2025)