Вукосавић (САНУ): Србија мора да санира руднике и депоније да би се придружила цивилизованом свету

Бета 06.02.2025

Србија мора да санира постојеће руднике и депоније да би могла да се придружи цивилизованом свету, рекао је данас председник Одбора за енергетику Српске академије наука и уметности (САНУ) Слободан Вукосавић.

"Треба спречити да Србија постане стециште туђег отпада. Морали би забранити рударење са депонијама, са испуштањем токсичних вода и штетних гасова у окружење. Такво рударење је незамисливо у ЕУ, али се оно већ спроводи у источној Србији и планира у долини Јадра, у Богатићу, Ваљеву и на другим местима широм Србије", рекао је Вукосавић за Бету.

Додао је да ресорно министарство мора да обустави све припреме за отварање нових рудника све док се земљиште, воде и ваздух у Бору, Мајданпеку, Новом Пазару, Зрењанину и целој Србији не доведу у стање коме сведочимо у Аустрији, Норвешкој и Луксембургу.

То, према његовим речима, укључује и опоравак еколошког и хемијског статуса воде у Борској реци, у којој данас нема ни бактерија, заштиту вода у рекама какве су Пек, Млава, Дрина, Колубара, Морава, Јадар и друге од изливања канализације, индустријског и комуналног отпада, пластичних флаша и хемикалија, као и унапређење квалитета речних вода до нивоа подесног за потребе водоснабдевања.

"Другачије поступање би погоршало постојеће стање, обесхрабрило друге земље да нас приме у своје друштво, онемогућило процесе интеграција и трајно искључило Србију из цивилизованог света", рекао је Вукосавић.

Јачају настојања да се, како је навео, минерали прибављају у земљама какве су Конго, Мароко и Србија, где се може рударити на јефтин начин, са депонијама и са испуштањем токсичне прашине, воде или чврстих садржаја у окружење, уз девастирајуће ефекте по земљу, водоснабдевање и живи свет.

Немачки стручњаци указују да је, како је рекао, рударење какво се планира у Србији неприхватљиво на територији ЕУ, док би еколошки прихватљиво рударење било знатно скупље, што је узрок прећутне политике ЕУ да се примени јефтино рударење у ваневропским земљама, чиме се еколошки ризици извозе из ЕУ у земље, каква је Србија.

Према досадашњој пракси, приходи земље домаћина су, према његовим речима, по правилу незнатни, док је утицај на окружење и становништво погубан и често непоправљив.

Истакао је да климатске промене и раст температуре утичу на водоснабдевање, ратарство, сточарство и на сав живи свет, а додатну опасност представља и настојање других земаља да у Србију извезу комунални и други отпад који не желе да задрже на својој територији.

"Европска индустрија има интерес да Србију користи као сировинску базу у којој би се минерали прибављали на јефтинији начин, уз депоније јаловине и отпада и уз испуштање вода на начин који прате девастирајући утицаји на животну средину, што је недопустиво и незамисливо у земљама ЕУ", рекао је Вукосавић.

Навео је да постоји забрињавајућа иницијатива да ЕУ финансијски подржи рударске компаније, заинтересоване за рударење у Србији науштрб вода, земљишта, живог света и становништва.

Поборници таквих приступа улажу, према његовим речима, велики напор у дискредитовање сваког отпора локалног становништва.

Истакао је да је представницима ЕУ јуче у парламенту у Бриселу приказан филм "Не у мојој земљи:литијумске дилеме у Србији", у коме се залагања српских активиста злонамерно и нетачно представљају као антиевропска, док се аутентичан отпор једног европског народа, девастирајућем рударењу, представља као плод рада руских тајних служби", рекао Вукосавић.

Оценио је да, уколико не буду раскринкане неутемељене инсинуације, може се догодити да се новац пореских обвезника ЕУ, намењен смањењу зависности ЕУ од Кине, усмери ка компанији каква је Рио Тинто, чији је највећи појединачни акционар кинеска компанија.

"Подршка коју ЕУ пружа аутократском режиму у Србији, неосетљивост ЕУ на проблеме животне средине у Србији као и спремност да се допусте девастирајући ефекти јефтиног рударења могу створити озбиљну сумњу у добре намере ЕУ", рекао је Вукосавић.

Додао је да се ти неповољни процеси надовезују на раст деснице у земљама ЕУ као и на регресију у национализам, што може озбиљно угрозити европску "грађевину".

Нагласио је да, поред угрожавања ЕУ-интеграција постоји опасност и да се Србија претвори у земљу, прекривену рудницима, депонијама и отпадом и уз то буде изложена климатским променама.

Услед екстремних падавина у кратким периодима, учестале су поплаве, али и све дужи интервали летње суше услед измештања падавина из вегетативног дела године, а све су снажније и олује са градом.

Навео је да је прокламовани циљ "зелене агенде" очување животне средине и климе, смањење емисија угљен-диоксида (ЦО2) и замена фосилних горива.

Вукосавић је рекао да путеви остваривања "зелене агенде" укључују и електричне аутмобиле, батерије за складиштење електричне енергије, соларне електране и ветроелектране.

Таква решења, према његовим речима, захтевају велике количине критичних минерала, који су слабо заступљени у литосфери и до којих се све теже долази.

"Рециклирање минерала захтева знатне количине енергије и веома често је неизводљиво јер техничка решења 'зелене агенде' нису пројектована тако да се олакша рециклирање", рекао је Вукосавић.

Алтернатива је, како је навео, прибављање минерала путем рударења и прераде руде, али тај пут захтева значајан утрошак енергије, превасходно из фосилних горива, а у случају јефтиног рударења по угледу на РТБ Бор и пројекат "Јадар", оно наноси неприхватљиву штету људима и природи.

Према његовим речима, повећање просечне глобалне температуре и раст утрошка фосилних горива показују да су укупни ефекти досадашњих мера "зелене агенде" били недовољни.

Бројне, како је рекао, одлуке "зелене агенде" донели су политичари под утицајем профитно мотивисаног крупног капитала, уз недовољан утицај објективних ставова независних стручњака, уз прекомерно ослањање на законе тржишта и уз занемаривање закона физике.

Вукосавић је оценио да постоје технологије рударења са мањим утицајем на окружење, али су оне за сада знатно скупље од решења, примењених у РТБ Бор и планираних за пројекат експлоатације литијума у Јадру.

Интерес ЕУ, како је навео, да у Србији нађе своју сировинску базу произилази из чињенице да би дугорочан ослонац ЕУ на текуће снабдевање сировинама из Кине довео ЕУ економију у незавидан положај, што је уједно главни покретзач кампање преумљавања грађана Србије како би се приволели да жртвују свој животни простор зарад јефтиног рударења.

"Водеће рударске компаније су превасходно сарађивале са земљама у којима постоји висок коруптивни потенцијал, нефункционалне институције и где су аутократске власти спремне да склопе споразум о рударењу који уништава природу и угрожава становништво", рекао је Вукосавић.

Према његовим речима растући отпори становништва јефтином и еколошки штетном рударењу били су узрок оружаних сукоба и грађанских ратова, што је угрожавало дугорочну сигурност снабдевања минералима.

Додао је да безизлазан положај локалног становништва, препуштеног глобалним предаторима и корумпираним локалним властима може лако довести до нових сукоба, на штету свих заинтересованих страна.

"Небрига према животној средини у Србији и подршка недемократским властима урушава поверење грађана у ЕУ, од чега могу профитирати сви други, осим ЕУ и Србије", рекао је Вукосавић.

Развој нових технологија, према његовим речима, мора укључити решења која користе минерале, издашно заступљене у земљиној кори и лако доступне, док дугорочна одрживост снабдевања минералима из земаља трећег света захтева да се забрани рударење у насељеним областима, на пољопривредном или шумском земљишту, као и у близини водоносних система.

Локалном становништву сваке земље које, како је рекао, пристаје да буде сировинска база, мора се понудити праведан удео у приходима и право на чист ваздух, воду и земљу.

Вукосавић је рекао да би, пре планирања нових рударских пројеката у земљама трећег света, стање њиховог земљишта, вода и ваздуха требало побољшати и одржавати на нивоу најбољих примера у земљама које ће преузети и користити минерале.

(Бета, 06.02.2025)

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »