Како само месец дана одрицања може да вам „огади месо"

Избацивање меса из исхране, чак и на краћи период, има неке изненађујуће последице, које могу да се наставе дуго после окончања самог одрицања.

Нашироко се верује да узгој стоке врши велики утицај на климу, а истраживања указују да је прелазак на храну биљног порекла један од најефикаснијих корака које појединци могу да предузму да би смањили емисије угљеника од хране.

Животињски производи су одговорни за 57 одсто емисија повезаних са храном, у поређењу са храном биљног порекла, која доприноси готово два пута мање, иако животиње дају мање од петине укупне енергије хране на свету.

Сваке године у јануару, милиони људи из читавог света одлучују да се на месец дана одрекну хране животињског порекла.

Други би могли да се одлуче да започну радну недељу сваког понедељка једним безмесним даном или да учествују у иницијативи „нема меса током дана&qуот; по имену Веган пре 6 сати.

Поред ових иницијатива, има и много напора током читаве године да се смањи унос меса.

• Проверили смо најчешће климатске митове о храни
• ББЦ експеримент: Вегани и вегетаријанци - чија исхрана мање штети природи
• Како топлотни таласи утичу на производњу хране

Концепт „мање али боље&qуот; подразумева да се једе мање меса, али да се води рачуна да је оно „етички&qуот; произведено.

„Редукционаризам&qуот;, у међувремену, значи да људи просто смање унос меса, млечних производа и јаја.

Људи могу да имају другачије разлоге за смањење потрошње меса, да ли због добробити животиња, климе или из прехрамбених разлога.

Невезано за њихову мотивацију, скорашња студија је показала да исхране са мало меса могу бити од користи по широком дијапазону еколошких питања, са веганском исхраном која производи мање емисија гасова ефекта стаклене баште, мање троши води и има мање последица по биодиверзитет.

За оне који мењају исхрану на краћи временски период те последице могле би испрва да буду смањене само током тог периода.

Али постоје назнаке да би могло да дође до неких изненађујуће трајних последица које би могле да потрају и много дуже од једног јануара, једног понедељка недељно или ког год временског периода током ког би неко могао да изабере да избегава или смањи потрошњу производа животињског порекла.

Једна од најпознатијих кампања за смањење уноса производа животињског порекла је Вегануар, који подстиче људе да једу веганску храну током месеца јануара.

Према њиховој статистици, кампањи се 2004. године придружило око 25 милиона људи из читавог света.

Из кампање тврде да ефекти месец дана без производа животињског порекла могу да се продуже и после јануара, за последицу имајући дугорочне промене у исхрани.

На основу властите анкете, Вегануарова кампања тврди да је 81 одсто учесника тврдило да је одржало значајно смањење уноса меса чак и шест месеци након учешћа у овој иницијативи.

Има много разлога зашто би ови ефекти могли да се дуго наставе после месец дана.

Рано истраживање повезало је учешће у иницијативи са појачаним искуством „гађења на месо&qуот;.

Мала независна студија спроведена на 40 учесника који су нормално јели месо показала је да су они који су смањили унос меса у јануару били склонији томе да им се огади месо кад се тај месец окончао (иако је чак много њих „грешило&qуот;).

Од 40 учесника, 28 је пријавило појачану згађеност месом.

„Што су више меса људи успевали да избаце током Вегануара, више се појачавало њихово гађење на месо током тог месеца&qуот;, каже ауторка студије Елиса Бекер.

„Кад престанете да једете месо, гађење се само појача, што је заиста занимљиво.

„Ово говори да само један месец апстиненције од меса мења ваш доживљај меса као таквог&qуот;, додаје ова постдокторска истраживачица са Универзитета у Оксфорду, у Великој Британији.

Бекер је пронашла везу и између појачаног гађења на месо и његовог смањеног уноса у већој шестомесечној студији спроведеној на британском Универзитету у Егзетеру.

Резултати су показали да је 74 одсто вегетаријанаца било класификовано као „згађено месом&qуот;.

„Обе студије показују везу између уноса и гађења на месо: што га мање једете, више ће вам се гадити&qуот;, каже Бекер.

Студија се није бавила разлозима зашто су се учесници одлучивали да се одрекну меса, тако да је могуће да су они већ имали неке проблеме одраније који су допринели раније постојећем осећању гађења.

Налази Емили Бекер били су, међутим, потврђени и проширени у необјављеној студији ауторки Софи Херн и Наталије Лоренс спроведеној на Универзитету у Егзтетеру.

Резултати су недавно представљени на једној конференцији, у којим је ББЦ имао увид.

„Ово је сасвим нова област истраживања социјалне науке која се чини да открива прилично занимљиве и важне ствари кад су у питању последице уноса меса или конкретног искуства смањења или избацивања меса из ваше исхране, на пример тако што сте учествовали у Вегануару&qуот;, каже Керол Морис, са Факултета социјалних наука на британском Универзитету у Нотингему.

„Ако се упустите у смањење меса или његову елиминацију на неки временски период, чини се да то заиста мења ваш однос према овој храни&qуот;, додаје Морис која је проучавала и иницијативе за смањени унос меса.

Погледајте видео: Може ли месо из лабораторије да ублажи климатске промене

Ово истраживачко поље још увек је у повоју, али Морис сугерише да је феномен вредан даљег истраживања.

„Ово би могли да буду неки прелиминарни докази који сугеришу да апстиненција од меса може да појача гађења према њему&qуот;, каже Џаред Пјаца, са британског Универзитету у Ланкастеру.

„Кад се све сабере и одузме, однос између апстиненције меса и гађења вероватно је обична повратна спрега. Избегавање меса би временом могло да промени ваш апетит према месу&qуот;, додаје Пјаца, који проучава доношење моралних одлука у вези са друштвом, животињама и храном.

Истраживања, објашања он, „показују да на кратке стазе, месождери који покушају да апстинирају на месец дана властитом одлуком доживе већу жудњу за месом од оних који се не суздржавајуу&qуот;.

„Зато не треба очекивати да апстиненција од меса одмах доведе до гађења према њему, јер за то ипак треба мало времена&qуот;, указује.

Колико смањење уноса меса заправо ограничава емисије?

Тим који је предводио Питер Скарборо, професор здравља у становништу на Универзитету у Оксфорду, објавио је 2023. студију о утицајима на животну средину различитих исхрана, међу којима је и велики број вегана и вегетаријанаца из сета података од 55.000 људи у Великој Британији.

„Прилично често истраживачи само моделују шта би веганска и вегетаријанска исхрана могла да буде и праве неке сулуде претпоставке, као што су: 'Ох, да, сигуран сам да вегани једу све исто што и месождери, само што уместо кобасица једу броколи.'&qуот;

Била је то прва анализа која је проучила утицај разних врста исхране на читав дијапазон еколошких мера мимо емисија угљеника, међу којима су употреба земљишта, употреба воде, загађење воде и нестанак врста.

Истраживање је закључило да веганска исхрана производи најмање емисија угљеника.

Само 25 одсто емисија гасова ефекта стаклне баште долази од исхране која обухвата више од 110 грама меса дневно.

Мање емисије хране биљног порекла се одржало чак и кад је било урачунато летење авионом и ресурси неопходни за узгој усева.

Најинтензивнија веганска исхрана и даље је имала само 37 одсто емисија гасова ефекта стаклене баште које су потицале од више од 100 грама меса дневно.

Мање порције и мање месних оброка

За оне који не примењују веганску или вегетаријанску исхрану, просто једење мање меса имало је позамашан утицај на емисије, открио је Скарборо.

На нивоу становништва, та смањења су значајна.

Кад би велики корисници меса у Великој Британији избацили само део из исхране, то би био попут уклањања осам милиона аутомобила са путева, тврди Скарборо.

Истраживачи у Шкотској открили су 2004. године да је, широм Уједињеног Краљевства, промена која је чинила највећу разлику по питању укупне конзумације меса била смањена величина порције меса.

Следећа најутицајнија мера била је мање дана када се једе месо, мање корисника меса (то обухвата вегане, вегетаријанце, флекситаријанце и људе који једу месо умерено), и, коначно, мање оброка који садрже месо (на пример, увођење вегетеријанског ручка).

Смањење величине порција, кажу истраживачи, могло би да буде најутицајнија акција за „конзументе оријентисане на месо&qуот;, за које је мало вероватно да би се одрекли меса у потпуности на један дан недељно или један месец годишње.

Поред смањења порција, тип поједеног меса и производа животињског порекла такође прави разлику.

Неки типови емитују мање угљеника у односу на друге.

Говедина има највиши угљенички отисак, а следи га јагњетина, јер оба потичу од преживара који подригују снажан метан кад варе храну.

Месо од мањих, непреживара као што су пиле, ћурка и патка, има много мањи угљенички отисак.

Скарборо и његове колеге надају се да ће налази бити искоришћени за утицај на формирање јавне политике.

Он каже да постоји недостатак политичког епитета у Великој Британији да се уведе политика смањења меса, коју су земље као што је Данска већ усвојиле.

Бекер је сагласна да је мало јавне подршке политици смањења конзумације меса.

Парадокс меса је чињеница да се већина људи противи злостављању животиња али и даље жели да једе месо узгојено у фабрикама.

То говори да људи имају обичај да рационализују унос меса и бране га прилично страствено, каже она.

„Будимо прагматични у вези с овим.

„Прилично је нереално да се сви пребаце на храну биљног порекла&qуот;, каже Морис.

Док је убедљиво најутицајнија промена у исхрани и даље она биљног порекла, Морис поздравља и друге иницијативе, од „мање али боље&qуот; до избацивања производа животињског порекла на неко време, ако то помаже да људи смање властити утицај на планету.

Погледајте видео: „Мање меса за спас планете&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.08.2025)