Тонино Пицула: До краја фебруара прва посета Београду

Известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула изјавио је данас да очекује да ће до краја фебруара доћи у прву званичну посету Београду, и да су масовни протести у Србији индикатор ниског поверења грађана у институције.

Пицула је у интервјуу агенцији Бета казао да ће као известилац за Србију настојати да разговара са што већим бројем релевантних политичких личности.

"Што се тиче мог доласка у Београд, управо радимо на дефинисању оквирне агенде мисије. Очекујем да ће се посета реализовати до краја овог месеца. До сада сам се, са жељом да стекнем што бољи увид у стање ствари, сусретао с дипломатским и привредним представницима Србије, као и с представницима опозиције и цивилног друштва. Као известитељ за Србију, настојат ћу да разговарам са што већим бројем релевантних политичких личности", рекао је Пицула.

Оцењујући дешавања у Србији након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, Пицула је казао да су протести студената прерасли у масовни грађански покрет.

"Великих протеста у Србији је било и недавно, али ови су донели посебну динамику, јер су окупили разне слојеве српског друштва и догађају се широм земље. То им свакако даје снажну легитимацијску базу, али сам покрет за сада се легитимише искључиво дубоким незадовољством стањем у друштву. Мој је утисак да власти не успевају да опонирају покрету због нестандардног профила њиховог функционисања", рекао је он.

Према његовим речима, власти у Београду реагују на стандардан начин, као да се ради о институционализованој опозицији која се може, како је навео, као толико пута у последњих десетак година маргинализоати медијском демонизацијом или друштвеним и материјалним компензацијама.

"Расплет зависи о даљим потезима сучељених страна", оценио је.

Упитан да оцени однос водећих европских политичара према студентској побуни и властима у Србији, Пицула је рекао да одговор на то питање зависи о којој институцији ЕУ или држави чланици се говори.

"Европска комисија је на пример изразила забринутост због пријављених инцидената против демонстраната и позвала на брзу истрагу. Треба знати да Комисија и Веће могу давати оцене само на темељу заједнички договорених стајалишта, а она се често не постижу лако због разлика између појединих држава чланица. Неке утицајне чланице ситуацију у Србији процењују кроз призму својих билатералних интереса које развијају са службеним Београдом. С друге стране, у Европском парламенту са својом анализом стања у Србији изашла је Група социјалиста и демократа као и неке друге политичке скупине", објаснио је.

На питање да ли би и на који начин европске институције требало да покажу веће интересовање и ангажовање како би се перцепција на висок степен системске корупције у Србији смањила и елиминисала, Пицула је рекао да су приступни преговори о чланству у ЕУ главни механизам преко којег се дефинишу ставови институција ЕУ и држава чланица о стању у Србији.

"Стагнација у преговарачком процесу која траје три године и недавна блокада отварања кластера 3 ипак говори о ширем расположењу према догађањима у земљи. Стално се спомињу, пре свега, владавина права, борба против корупције и аутентична слобода медија. Све су то кључни унутрашњополитички параметри за евентуални напредак у приступним преговорима и неће нестати с преговарачке агенде", истакао је Пицула.

Осим тога, додао је, Београд је задржао дистанцу према многим политикама блока.

"Посебно одбојно изгледа одбијање увођења санкција Русији и низак постотак усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком. Нема ни напретка у односима с Косовом. Даљи развој односа Београда и Брисела зависи пре свега у томе у којој мери ту поруку власти разумеју и колико је уважавају", нагласио је.

На питање шта је најбоље решење за излаз из садашње политичке кризе у којој се нашла Србија, Пицула је казао да се одговор на то питање мора се пронаћи у самој Србији.

"Друштвене кризе оваквих размера морале би се у једном тренутку решити политичким средствима, пожељно, дијалогом па и изборима ако треба. Међутим, требају се створити услови за поштене и равноправне изборе. О томе су јасно своје рекли ОЕБС/ОДИХР и Европски парламент. Чини ми се да оно што највише оптерећује институционални ход кроз тражење решења за кризу је недостатак поверења у институције", навео је.

Масовни протести у Србији су, нагласио је, индикатор ниског поверења грађана у институције, али и сферу политике као такве.

"Грађани који се толико дуго окупљају на улицама траже да у Србији функционишу институције, а не власт једне уске групе да не кажем једног човека. Док год је власт неограничена, напредак ће бити ограничен", закључио је Пицула.

(Бета, 09.02.2025)