МФРР: У Србији забележено 83 случаја кршења слободе медија у 2024. години

Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) је током 2024. забележио 83 упозорења која су укључивала 117 особа или ентитета повезаних са медијима у Србији, пише у годишњем Мониторинг извештају те платформе.

То је данас пренело Независно удружење новинара Србије (НУНС) које је додало да се у извештају анализира стање слободе штампе у 35 европских земаља, укључујуц́и 27 држава чланица ЕУ и девет земаља са статусом кандидата за чланство у ЕУ.

У поређењу са 49 документованих кршења слободе штампе у 2023. вец́ина инцидената су били вербални напади (71,1 одсто), укључујуц́и најмање 14 претњи смрц́у, пренео је НУНС.

Независни медији и критичари се суочавају са сталним претњама због критичког извештавања, додаје се.

Недавни случајеви су се односили на Славко Ц́урувија Фондацију, "која је добијала претње смрц́у онлајн, које се односе на некажњено убиство новинара Славка Ц́урувије 1999".

Непријатељство према медијима огледало се и у бројним графитима мржње у Београду, који су били усмерени и на телевизијску мрежу Нова С, указано је.

Додаје се да су "новинари Динко Грухоњиц́ и Ана Лалиц́ Хегедиш суочени са невиђеним нивоом претњи смрћу".

Обоје су узнемиравани онлајн и код куц́е након учешц́а на Ребеду фестивалу у Дубровнику и искривљавања њихових коментара са циљем да се новинари прикажу као државни непријатељи, наводи се.

У контексту јунских избора, Грухоњиц́ се додатно нашао на мети летака у близини бирачких места који га представљају као политичког противника, "што је дискурс који је подстицао премијер Милош Вучевиц́", додаје се.

Вербална злостављања која се приписују државним функционерима и даље представљају велику забринутост у једанаест случајева документованих у 2024, пише у извештају, пренео је НУНС.

У новембру је београдски градски одборник Слободан Шолевиц́ увредио новинара Данаса Војина Радовановиц́а и насилно му је наложио да избрише снимке.

Други инциденти укључивали су балканске медије, укључујуц́и београдски Н1, Нову РС и магазин Слободна Босна, наводи се.

Ове медијске куц́е оштро је критиковао председник Србије Александар Вучиц́ на конференцији за новинаре због извештавања о протесту у Рио Тинту, додаје се.

Коментаре новинарке ФоНета Тамаре Скроззе о београдским демонстрацијама 2000. које су довеле до пада Слободана Милошевиц́а искривили су портали информер.рс и новости.рс. наводи се.

Скроззу је за "говор мржње” оптужио министар Дејан Ристиц́, пише у извештају.

"Ова кампања клевете нагласила је како провладини медији и званичници могу да користе опасну реторику да уц́уткају и дискредитују новинаре, често занемарујуц́и безбедносне ризике",додаје се.

МФРР је, како се наводи, документовао 14 случајева физичких напада, од којих су вец́ину начинила приватна лица.

Урушавање крова новосадске железничке станице које је довело до смртоносног исхода у новембру довело је до блокада универзитета широм земље који захтевају истрагу о инциденту.

Демонстранти су напали најмање десет новинара а од деветоро који су вербално злостављани, на мети је било пет новинара ТВ Информера, наводи се.

У контексту масовних напада, посебно је опасна била изјава председника Србије који оптужује РТС да врши притисак на тужилаштво да испита инцидент и подстиче хајку на власт, додаје се.

Документована су два случаја физичких напада од стране полиције/државне безбедности.

Усред растуц́их претњи по безбедност новинара, Амнести Интернатионал, који је открио инвазивни надзор над новинарима и изворима од стране српских обавештајних служби и полиције, а који су користили шпијунски софтвер НовиСпи, подстакао је МФРР и СафеЈоурналистс мрежу да позову на снажнији механизам одговорности за праксу државног надзора у складу са новоусвојеним Европским актом о слободи медија, пипе у извештају.

Од осам правних случајева које је документовао МФРР, три су покренута од стране правосуђа и укључују Мрежу за извештавање о криминалу и корупцији (КРИК), "која је стална мета узнемиравања тужбама као средством застрашивања".

Између јануара и децембра 2024. Маппинг Медиа Фреедом је документовала укупно 1.548 кршења слободе штампе усмерених на 2.567 особа или ентитета повезаних са медијима у земљама чланицама ЕУ и земљама кандидатима – што је алармантно повец́ање у поређењу са 1.153 кршења забележених 2023. пренео је НУНС.

(Бета, 12.02.2025)